Tiranosaurus reks decenijama je predstavljan kao nemilosrdni predator koji je samostalno lutao praistorijskim predelima u potrazi za plenom.
Oglas
Međutim, fosilni ostaci, tragovi kretanja i povrede na kostima otkrivaju složeniju sliku njegovog života. Naučnici smatraju da je, pored lova i borbe za teritoriju, ovaj džinovski mesožder imao i razvijenije društvene navike nego što se ranije pretpostavljalo, prenosi RTS.
Više od jednog veka nakon otkrića prvih skeleta tiranosaurusa reksa, naučnici i dalje menjaju predstavu o jednom od najpoznatijih dinosaurusa koji su ikada živeli na Zemlji.
Kako piše Nacionalna geografija, nova tumačenja fosilnih nalaza ukazuju na to da tiranosaurus nije bio isključivo usamljeni lovac, već životinja čije su ponašanje obeležavali sukobi sa pripadnicima iste vrste, udvaranje i, moguće, briga o potomstvu.
Na osnovu brojnosti fosila pronađenih u stenama starim između 66 i 68 miliona godina, paleontolozi procenjuju da je u jednom trenutku na prostoru današnje Severne Amerike živelo oko 20.000 tiranosaurusa. Njihovo stanište prostiralo se od današnje južne Kanade do Teksasa.
Iako su ove životinje bile rasprostranjene na velikoj teritoriji, dokazi o njihovom zajedničkom kretanju i dalje su retki.
Prvi otisak stopala tiranosaurusa otkriven je u Novom Meksiku, a naučno opisan 1994. godine. Tek 2026. godine predstavljen je niz otisaka koji omogućavaju detaljniji uvid u način kretanja ovih životinja.
Pet tragova pronađenih u Severnoj Dakoti pokazuju da se jedan tiranosaurus kretao brzinom od približno 6,4 kilometra na čas.
Pošto je većina skeleta pronađena pojedinačno, a nema potvrđenih dokaza da su se tiranosaurusi reksi kretali u krdima, istraživači pretpostavljaju da su odrasle jedinke uglavnom živele samostalno, slično današnjim velikim mačkama.
Borbe u kojima su zubi bili glavno oružje
Odrasli tiranosaurusi mogli su da dostignu dužinu veću od 12 metara i težinu od devet tona. Njihove snažne čeljusti bile su sposobne da lome kosti, a ostaci mišićnog tkiva i koštanih fragmenata pronađeni u fosilizovanom izmetu pokazuju koliko su efikasno mogli da raskomadaju plen.
Međutim, tragovi ugriza na kostima otkrivaju da su njihove čeljusti korišćene i u međusobnim obračunima.
Na približno polovini pronađenih lobanja velikih tiranosaurusa uočene su zarasle povrede nastale usled ugriza. Položaj oštećenja ukazuje na to da su se životinje tokom sukoba često ujedale za glavu i njušku.
Za razliku od snažnih čeljusti, prednji udovi tiranosaurusa bili su izuzetno kratki, pa su zubi verovatno predstavljali njihovo glavno oružje u borbama.
Zarasle rane pokazuju da su mnogi preživljavali takve okršaje, iako su povrede mogle da izazovu ozbiljne infekcije.
Fosilni nalazi takođe ukazuju na kanibalizam, odnosno mogućnost da su se tiranosaurusi povremeno hranili ostacima pripadnika sopstvene vrste.
Da li su tiranosaurusi brinuli o mladuncima?
Iako su gnezda, jaja i ostaci tek izleglih tiranosaurusa izuzetno retki, naučnici pretpostavljaju da su ove životinje mogle da pokazuju određeni stepen roditeljske brige.
Takva pretpostavka zasniva se na poređenju sa ponašanjem današnjih ptica i krokodila, najbližih živih srodnika izumrlih dinosaurusa.
Mnoge ptice štite svoja gnezda i mladunce, dok krokodili i aligatori mogu da brinu o potomstvu godinu dana ili duže.
Paleontolozi zato razmatraju mogućnost da su i tiranosaurusi ostajali u blizini gnezda, štiteći mladunce dok ne postanu dovoljno snažni da samostalno pronalaze hranu.
Ipak, neposredni fosilni dokazi koji bi potvrdili takvo ponašanje kod tiranosaurusa reksa još nisu pronađeni.
Praistorijsko udvaranje – tragovi koji podsećaju na ponašanje ptica
Jedno od zanimljivijih otkrića u proučavanju društvenog života dinosaurusa odnosi se na moguće rituale udvaranja.
Naučnici su 2016. godine predstavili nalaze iz Kolorada, gde su u stenama starim oko 100 miliona godina otkrivena udubljenja u zemljištu koja su napravili veliki dinosaurusi srodni tiranosaurusu.
Oblik i raspored tragova ukazuju na to da su životinje grebale tlo, verovatno tokom udvaranja potencijalnim partnerima.
Slični tragovi pronađeni su i u Kanadi i Južnoj Koreji, što ukazuje na mogućnost da je takvo ponašanje bilo rasprostranjeno među različitim vrstama teropoda, grupe kojoj je pripadao i tiranosaurus.
Pojedine današnje ptice takođe grebu zemlju i prave udubljenja nalik gnezdima kako bi privukle partnera.
Iako takvi tragovi još nisu otkriveni u stenama iz perioda u kojem je živeo tiranosaurus reks, naučnici smatraju da je moguće da je i on imao slične rituale.
Ostaje nepoznato kako su tačno izgledali susreti mužjaka i ženki, ali istraživanja pokazuju da se život ovih predatora nije svodio isključivo na potragu za hranom.
Tiranosaurus reks živeo je tokom poslednjih nekoliko miliona godina krede, sve do masovnog izumiranja dinosaurusa pre približno 66 miliona godina.
Nova otkrića postepeno menjaju njegovu sliku u nauci – od usamljenog praistorijskog čudovišta do složene životinje koja je, pored lova, imala i druge oblike ponašanja važne za opstanak vrste.
Teme