Čak 72 odsto žena menja svoje navike kada je reč o aktivnostima na otvorenom tokom zime zbog bezbednosnih razloga.
Oglas
To je zabrinjavajući podatak kada se približavamo prelasku na zimsko računanje vremena, u nedelju, 25. oktobra, kada se satovi pomeraju unazad, a sumrak počinje sve ranije, prenosi Marieclare.co.uk.
Naučna istraživanja ukazuju na to da unutrašnji biološki sat žena prirodno radi nešto ranije nego kod muškaraca, što bi moglo da znači da promene ciklusa spavanja i budnosti na njih utiču izraženije. Jedno drugo istraživanje pokazalo je da su žene tokom radne nedelje nakon promene sata uglavnom spavale kraće, dok su muškarci zapravo spavali duže. Ovaj efekat bio je najizraženiji u proleće, ali je sličan obrazac primećen i u jesen.
S obzirom na to da naši cirkadijalni ritmovi utiču na sve, od sna i raspoloženja do regulacije reproduktivnih hormona, da li bi ta naizgled bezazlena promena od jednog sata mogla više da utiče na zdravlje žena nego što mislimo?
Da li vraćanje sata zaista više utiče na žene nego na muškarce?
Naše telo funkcioniše prema unutrašnjem 24-časovnom satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, koji pomaže u regulisanju svega, od sna i budnosti do telesne temperature i lučenja hormona. Njime uglavnom upravlja prirodna svetlost, zbog čega prelazak u tamniji deo godine može da dovede do osećaja da smo pomalo izgubili svoj uobičajeni ritam.
„Kada se satovi pomere unazad, naš biološki sat ne menja se istovremeno sa njima, pa nakratko dolazi do nesklada“, objašnjava doktorka Helen O’Nil, suosnivačica i izvršna direktorka kompanije Hertility.
„Većina ljudi ponovo uskladi svoj ritam u roku od nedelju dana, ali gubitak večernje dnevne svetlosti s dolaskom zime ima dugotrajniji uticaj.“
Zanimljivo je da su istraživanja pokazala da unutrašnji biološki sat žena obično radi nešto ranije nego kod muškaraca, što znači da su one sklonije ranijem odlasku na spavanje i ranijem buđenju. Ali da li to znači da su žene biološki osetljivije na promenu sata?
„Odgovor je složeniji od jednostavnog da ili ne“, kaže O’Nil.
„Hormoni utiču na san tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i perimenopauze, ali društveni faktori su podjednako važni. Žene i dalje preuzimaju veći deo obaveza u vezi sa brigom o drugima i češće se bude tokom noći, što dovodi do isprekidanog sna.“
Kako zimski mrak utiče na hormone žena?
Kod osoba koje imaju menstruaciju, biološki sat je usko povezan sa hormonima koji regulišu menstrualni ciklus, što znači da promene u obrascima spavanja mogu uticati na to kako se osećamo.
Naši cirkadijalni ritmovi funkcionišu zajedno sa reproduktivnim hormonima, poput estrogena, luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH), koji imaju važnu ulogu u svemu, od razvoja jajnih ćelija do ovulacije. Istraživanja ukazuju na to da količina sna, kao i vreme u koje prirodno preferiramo da spavamo, mogu uticati na ove hormonske obrasce.
„Svetlost je jedan od najvažnijih signala koji održava naš biološki sat usklađenim sa okruženjem“, objašnjava dr Širin Lakani, stručnjakinja za zdravlje žena i menopauzu. Kako dani postaju kraći, smanjena izloženost prirodnoj svetlosti može uticati na vreme kada naše telo oslobađa melatonin, hormon koji pomaže u regulisanju sna, što potencijalno utiče na sve, od nivoa energije do raspoloženja.
Ipak, postoji razlika između posledica dugotrajnog poremećaja sna i pomeranja sata za jedan sat. Iako su istraživanja povezala dugotrajne poremećaje sna sa promenama u obrascima reproduktivnih hormona, još uvek nema dovoljno dokaza da samo pomeranje sata unazad značajno menja nivoe hormona.
Može li pomeranje sata unazad da utiče na menstruaciju, raspoloženje i nivo energije?
„Nekvalitetan ili nedovoljan san može uticati na raspoloženje, koncentraciju, nivo energije i sposobnost da se nosimo sa stresom, zbog čega predmenstrualni simptomi mogu biti teži za podnošenje“, objašnjava Lakani.
Kod žena koje imaju predmenstrualni sindrom (PMS) ili predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD), poremećaj sna mogao bi da dovede do izraženije mentalne magle, razdražljivosti ili umora.
Međutim, nisu važni samo obrasci spavanja. Kraći dani znače i manje prirodne svetlosti, što takođe može uticati na raspoloženje i nivo energije. Zato, ako vaša motivacija za vežbanje opada zajedno sa letnjim sunčevim zracima, razlog bi mogao biti više od toga što vam nedostaje toplije vreme.
Zašto bi žene u menopauzi mogle snažnije da osete promenu sata?
Valunzi, noćno znojenje i isprekidan san već su poznati simptomi mnogim ženama, a sezonski prelazak na kraće dane može dodatno da oteža situaciju.
„Tokom perimenopauze, pad nivoa progesterona može da poremeti san, dok promene nivoa estrogena izazivaju noćno znojenje, pa sezonske promene dodatno opterećuju organizam koji je već pod pritiskom“, objašnjava O’Nil.
„U ovoj fazi povećava se i rizik od lošeg raspoloženja, na šta kraći dani mogu dodatno da utiču.“
Problem nije nužno samo u tome što žene teže zaspe. Kako objašnjava Lakani, promene nivoa hormona mogu dovesti do čestog buđenja tokom noći, zbog čega je sve teže ostvariti kvalitetan noćni san.
„Kada tome dodamo tamnija jutra, manju izloženost dnevnoj svetlosti i promene svakodnevne rutine, nekim ženama može biti teže da održe dosledan ritam spavanja i budnosti“, dodaje ona.
Ukratko, loš san može dovesti do toga da se tokom dana osećate umornije i emocionalno iscrpljenije, dok simptomi menopauze dodatno otežavaju kvalitetan noćni odmor. Promena sata nije nužno odgovorna za te simptome, ali bi mogla da unese još jedan neželjeni poremećaj u već narušenu rutinu spavanja.
Kako pripremiti organizam za pomeranje sata unazad, prema savetu stručnjaka
1. Iskoristite jutarnju dnevnu svetlost
Ako postoji jedan dobar razlog da ove zime odolite pritisku da još malo odspavate, onda je to ovaj. „Potrudite se da dođete do prirodne svetlosti ubrzo nakon buđenja“, savetuje O’Nil.
Dnevna svetlost pomaže u regulisanju unutrašnjeg biološkog sata, pa izlazak u jutarnju šetnju, odlazak po kafu ili čak nekoliko minuta provedenih na svežem vazduhu mogu pomoći organizmu da se prilagodi tamnijem delu godine.
2. Održavajte doslednu rutinu spavanja
Dodatni sat u krevetu možda zvuči primamljivo, ali O’Nil objašnjava da to ne znači nužno i dodatni sat sna. Mnogi od nas nastavljaju da se bude u uobičajeno vreme prema svom biološkom satu, čak i nakon promene vremena.
Njen savet je da se držite redovnog vremena odlaska na spavanje i buđenja i da ograničite konzumiranje alkohola i kofeina u kasnim satima, naročito ako već imate problema sa snom. Većina ljudi prilagodi se novom vremenu u roku od nedelju dana.
3. Razmotrite uzimanje vitamina D kao suplementa
O’Nil preporučuje da se pridržavate smernica britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS), prema kojima treba razmotriti svakodnevno uzimanje 10 mikrograma (400 IJ) vitamina D od oktobra do marta, kada sunčeva svetlost u Velikoj Britaniji nije dovoljno jaka da bi telo moglo da proizvede potrebne količine.
„Niži nivoi vitamina D tokom zime takođe mogu imati uticaja, jer su povezani sa izraženijim simptomima PMS-a“, dodaje ona.
Ako problemi sa spavanjem, loše raspoloženje ili simptomi menopauze ometaju svakodnevni život, vredi razgovarati sa svojim lekarom, umesto da za sve okrivljujete godišnje doba.
Teme