Pred izbore 25. oktobra vlast u Srbiji pojačala je kontrolu nad medijskim prostorom, dok su profesionalni mediji izloženi sve većim pritiscima. Sagovornici DW govore o jednoj od najagresivnijih kampanja do sada.
Oglas
Važnost predstojećih izbora u Srbiji reflektuje se i kroz aktuelnu medijsku kampanju. Mobilizacija medija od strane vlasti dostiže epske razmere dok se istovremeno pokušava dalje gušenje malobrojnih profesionalnih medija.
Teška retorika i širenje mržnje su pri tome toliko prisutni da je čitav medijski sistem sada praktično bez ikakve kontrole. Većina režimskih medija više uopšte ne obraća pažnju na težinu izrečenog i napisanog, i ako je do sada to bilo rezervisano za par najagresivnijih, proteklih nedelja i ostali tabloidni mediji hvataju korak i prosto se utrkuju u količini dezinformacija i uvreda na račun pre svega Studentske liste.
Zanimljivo je da su kritika i napada uglavnom pošteđene malobrojne opozicione stranke koje učestvuju na izborima. Te stranke i koalicije su čak dobile i komplimente od bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako su odoleli pritiscima pristalica Studentske liste i kako izlaze na izbore.
Ogromna kontrola vlasti nad medijima
„Prema svim monitorinzima medija možemo reći da je ovo jedna od najdrastičnijih kampanja kada je reč o kršenju izbornih pravila u okviru medija“, ocenio je Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
„Imamo ogromnu kontrolu vlasti nad medijima i vidimo kako su oni sinhronizovani u toj propagandi. Novitet je da sada imamo malobrojne profesionalne medije koji su se našli na udaru svojih vlasnika, i postoje sumnje da to rade u kooperaciji sa vlastima u Srbiji. Nažalost, već smo se navikli na generalno neravnopravne uslove pred izbore, a medijski sektor je svake godine sve gori i gori po novinarstvo i slobodu izražavanja“, smatra Bodrožić.
Ulica i kafana postiđeni
„Mi ni do sada nismo imali normalne medijske kampanje, ali ova sada je verovatno najprljavija od svih“, rekao je Rade Veljanovski, autor više medijskih zakona i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji:
„Mislim pre svega na ponašanje medija lojalnih režimu, a u poslednje dve godine je i kulminirao broj medija koji apsolutno u svemu podržavaju vladajuću stranku i njenu koaliciju. Više se ne biraju reči i to je sada jedna potpuno vulgarna kampanja. Imamo posla s retorikom koja ne pripada čak ni rečniku ulice ili kafane. Najgore od svega je što se jedna takva nenormalnost polako normalizuje u društvu“, skreće pažnju Veljanovski.
Brana je pukla i sada bujica nosi sve pred sobom, slikovito objašnjava medijsku situaciju Željko Bodrožić i dodaje kako se „kod svih medija vidi pomak na još gore.
"Oni koji su bili, recimo, mekša struja te propagandne mašinerije, sada su otišli korak napred. Tu pre svega mislim na Blic i Radio televiziju Srbije (RTS), koja već drastično odstupa od Zakona o javnom servisu i od novinarskih kodeksa“, kaže Bodrožić.
Disciplinovanje profesionalnih medija
Predizborna kampanja beleži i pokušaje disciplinovanja dve televizije, N1 i Nova S, koje su se našle na udaru novih vlasnika. Zaposlenima na Nova S je saopšteno ime novog glavnog i odgovornog urednika i u vreme pisanja ovog teksta ostavljeno im je 48 sati za odluku o ostanku ili napuštanju kompanije.
„Vlast se tu bori da takvi mediji ili opstanu ili nestanu“, navodi Veljanovski i dodaje:
„Ali da opstanu na način kako je opstala TV B92. To znači da imate isto ime, ali potpuno drugačiju uređivačku politiku. Njima je važno da na medijskoj sceni ne postoji nijedan normalni prozor kroz koji se može videti objektivno stanje društva. I to njihovo ’uvođenje reda’, kako je to Vučić i najavio, znači medijski sistem koji bez ostatka i ikakvog kritičkog mišljenja promoviše vlast“, upozorava Veljanovski za DW.
Kako funkcioniše izborna mašinerija u Srbiji?
„Vrlo je čudno da neko ko ulazi u neki poslovni aranžman i kupi neke medije gleda da tu svoju akviziciju suzbije i da joj smanji domet“, dodaje Željko Bodrožić.
Prema njegovim rečima „nelogično je da uzimate medije koji imaju svoju široku publiku i gde god mogu da zahvate neku publiku oni su gledaniji od režimskih televizija. Imate, dakle, nešto što možete da unovčite, ali vidimo da novi vlasnici čine sve da obezglave te redakcije. Nešto slično su novi vlasnici radili i u Mađarskoj u vreme Orbanove vlasti, i bilo je za očekivati da će se to i ovde desiti“, napominje za DW Bodrožić.
RTS – mala kašičica kritike
Uloga javnog servisa apostrofirana je i u ovoj kampanji, a sagovornici ističu da RTS i dalje sebe vidi kao servis vlasti.
"RTS se ponaša na jedan perfidan način, gde na kašičicu, i to u vreme pred izbore, dopušta opozicionoj strani da ponešto kaže, dok u najvećoj meri radi za režim. Njihova je logika da moraš da budeš servis vlasti i da sve ono što vlast izgovori i za šta se zalaže, to mora da zauzme najveći prostor“, kaže Veljanovski.
"RTS je već dugo i dalje državna televizija, i javni servis je naziv koji mu uopšte ne pristaje", primećuje Željko Bodrožić i dodaje da je RTS „ostao ono što je bio i u vreme komunizma i Miloševića."
"Trenutno se pretvorio u partijski bilten i vi ćete imati za udžbenike promociju jednog čoveka na toj televiziji, i izučavaće se njegovi Dnevnici kao primer zloupotrebe državnih resursa i gaženje demokratskih i novinarskih pravila“, smatra predsednik NUNS-a.
Bunt je prelomio odluke
Kako će se ovakva medijska situacija reflektovati na rezultate izbora?
Rade Veljanovski misli da će „jako malo ljudi doneti odluku na osnovu onoga što je sadašnja medijska kampanja.
"Odluku su možda već donete i pre izbora, jer smo u poslednje dve godine imali proces bunta i čini mi se da se tu već iskristalisalo koju opciju će birači podržati. Ova prljava kampanja će možda opredeliti jedan veoma mali broj ljudi“, procenjuje profesor Veljanovski.
„Imam utisak da su ti zarobljeni mediji negde i naštetili vlastima“, kaže Bodrožić, „jer su ljudi zbog toga tražili alternative."
"Propagandna mašinerija koja troši ogroman novac očigledno više nema onaj efekat koji je potreban da vladajuća partija ne strahuje pred ovaj 25. oktobar“, zaključuje Bodrožić.
Teme