Kada je u februaru 2022. godine Rusija započela rat u Ukrajini, međunarodna osuda stigla je istog trenutka. Zapadne zemlje stale su iz Ukrajinu, Moskva je isključena ili suspendovana iz brojnih organizacija, EU je postepeno uvela 21 paket sankcija, a kazne su stigle čak i istaknute, apolitične Ruse koji nisu javno okrenuli leđa Kremlju. Mada je podrška pojedinih država Kijevu varirala tokom skoro pet godina rata, nijednog trena nije u potpunosti prestala. No, ista revnost je izostala u nedeljama nakon Hamasovih zločina 7. oktobra 2023, kada je mnogima postalo jasno da izraelski odgovor na taj napad više nije srazmeran.
Oglas
Različit pristup uglavnom je pravdan različitom prirodom ovih sukoba.
"Sukob u Gazi počeo je napadom Hamasa, tj. imao je konkretan povod, pri čemu niko nije sporio potrebu Izraela da osigura svoju bezbednost. Sukob Rusija-Ukrajina viđen je, prema međunarodnom pravu, kao jasna neisprovocirana agresija", objasnio je politikolog Ognjen Gogić.
Sporan je postao, dodaje, način na koji Izrael vodi taj rat, a kasnije - i napadi na Liban i Iran koji takođe, prema međunarodnom pravu, predstavljaju agresiju.
"Tu se ne može reći da je Izrael bio isprovociran. Oni imaju doktrinu preemtivnog napada (da se spreči neposredan napad), dok je Rusija pravdala svoj napad na Ukrajinu kao preventivan - ne bi li sprečila Ukrajinu da jednog dana, ako uđe u NATO, postane rizik. Izrael je za napad na Iran izneo iste argumente - Teheran razvija nuklearni program koji bi nekad mogao da bude upotrebljen protiv Izraela", rekao je on.
Komisija Ujedinjenih nacija za istragu prošle godine je iznela tvrdnju da je Izrael počinio genocid nad Palestincima u Gazi. Nalozi za hapšenje izraelskih zvaničnika koje je izdalo pretresno veće Međunarodnog krivičnog suda još 2024. godine i dalje su na snazi.
Gogić kaže da i Rusija, i Izreal krše međunarodno pravo, a na pitanje zašto su odgovori zapadnog sveta toliko drugačiji, odgovara da njih određuju sopstveni, pre svega bezbednosni interesi zapadnih zemalja.
"Evropa je napad Moskve na Kijev doživela kao pretnju po evropsku bezbednost, videći Rusiju kao pretnju po samu sebe i pitajući se, ako Ukrajina padne, ko je sledeći", objasnio je on.
Zapadna obala kao Krim
Evropa je, takođe, bila oštrija prema Izraelu kada je reč o ilegalnim naseobinama u okupiranoj Zapadnoj obali i nasilju izraelskih doseljenika.
Šefica diplomatije EU Kaja Kalas rekla je nedavno da bi Evropska unija trebalo da se prema ilegalnim izraelskim naseljima na Zapadnoj obali odnosi isto kao što se odnosila prema aneksiranom Krimu.
Tel Aviv je, s druge strane, videla kao partnera i saveznika, nekoga ko ne pretenduje da ugrozi Evropu samu.
"Da pravna ili moralna načela nisu jedino čime se Evropa vodi, najbolje se videlo kada je Izrael napao Iran, i kada se zatvaranje Ormuskog prelaza nepovoljno odrazilo na ekonomiju kontinenta. Tada je Evropa bila oštrija prema Izraelu. Ali opet, Evropa takođe vidi Iran kao pretnju i već ga je sankcionisala", podsetio je.
Ruska "meka moć"
Rusija je, sa druge strane, probudila u Evropi osećaj sopstvene ugroženosti, zbog čega je i "meka ruska moć" za stari kontinet postala pretvrda.
Već drugu godinu zaredom učešće ne-evropske zemlje Izraela na Evroviziji, sa koje je (i) evropska zemlja Rusija proterana, stvara kontroverze, bojkote, proteste, dovodeći u pitanje bezbednost samih učesnika muzičkog takmičenja.
To ne treba potcenjivati, smatra Gogić, dodajući da kada publika vidi zastavu neke zemlje i čuje njenu himnu, bude se pozitivna osećanja i izvesno poštovanje.
"To se želelo izbeći - da se na bilo koji način da pozitivna konotacija Rusima, koji su prikazani kao 'glavni negativac' u Evropi. Ponavljam, Evropa ovde nije neutralni arbitar, već se isključivo rukovodi sopstvenim interesima. Oni zaista Rusiju, nakon Hladnog rata, a i sada sa Vladimirom Putinom, doživljavaju kao najveću bezbednosnu pretnju po sebe", objasnio je on.
Istorijski dug prema - kome sve?
Odnose sa Izraelom, sa druge strane, ne produbljuje samo saradanja u oblasti borbe protiv terorizma, islamskog fundamentalizma od kojih Evropa takođe strahuje, dodaje.
"Izrael im pomaže da budu bezbedniji, ali im komplikuje stvari, jer uvodi Evropu u te moralne dileme. Tu Evropa trpi štetu zbog Izraela. Postoji i istorijska dimenzija - evropske države su započele projekat nastanka Izraela. Tu je i moralna dimenzija, nemirna savest Evrope koja oseća da ima istorijski dug zbog holokausta nad evropskim Jevrejima. Čak i one zemlje koje su bile na pobedničkoj strani, bile su antisemitske pre toga. One koje su najviše doprinele progonu Jevreja - Nemci, Austrijanci, Italijani - sada Izrael najviše štite", objasnio je on.
Rusija se takođe poziva na isti istorijski dug - očekujući zahvalnost Evrope za ono što je Crvena armija za nju uradila.
Gogić kaže da zato što savremenom trenutku to podsećanje ne odgovara, mogli smo da vidimo i izvesna revizionistička nastojanja od strane Evrope da umanji ili ne prizna doprinos SSSR-a u sopstvenom oslobađanju.
"Ali to jednostavno savremeni momenat. Ranije je štitila Evropu od nacizma, ali danas je Rusija viđena kao pretnja", objašnjava on.
"Meka moć" u sportu
Kršenja Olimpijskog primirja, podrivanja vrednosti olimpizma, pripajanja ukrajinskih sportskih tela (iz okupiranih područja) i stvaranje nepravednih uslova za ukrajinske sportiste bili su razlozi zašto je Rusiji zabranjeno učešće u međunarodnom sportu (ograničenja su uvedena i za beloruske sportiste).
Međutim, iako bi se moglo argumentovati da način na koji Izrael vodi rat u Gazi ispunjava iste kriterijume, iako su optužbe za masovna ubistva civila (uključujući i sportista) ili tepih-bombardovanja Gaze (uključujući i sportsku infrastrukturu) više puta ponovljene, plavo-bela zastava istaknuta je svuda gde su se njeni sportisti plasirali.
Više od 1.000 ubijenih sportista
Palestinski sportski zvaničnik rekao je krajem avgusta za Anadoliju da je 1.014 sportista, trenera, sudija i funkcionera ubijeno u Gazi od oktobra 2023. godine, preneo je Midl istern monitor. Uništeno je ili oštećeno 265 sportskih objekata. Uništeno je više od 50 od 56 klubova u Gazi i oko 20 terena za mali fudbal koje je uz podršku FIFA izgradio Palestinski fudbalski savez. Neki stadioni su pretvoreni u skloništa za raseljene...
Takve odluke teško se mogu objasniti statutima - one su u potpunosti političke, ocenjuje novinar Sport kluba Vladimir Vesić.
Podseća da su zbog kršenja antidoping pravila ruskom sportu kazne i suspenzije izrečene više puta i pre 2022. godine.
"Nije da se Izrael ne kažnjava, jer kod njih se ne igraju utakmice. Pitanje je, ipak, da li se oni kažnjavaju vrednosno - zbog osude rata, ili zbog bezbednosnih rizika. Za razliku od Rusa, oni ipak i dalje igraju, što nas navodi na zaključak da je bezbednost glavni kriterijum", navodi on.
Postepeno vraćenje Rusije na sportsku scenu
Za Rusiju je ublažavanje sportskih kazni počelo već u martu 2023. godine, kada su Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i Međunarodni paraolimpijski komitet (MPK) predložili da ruski i beloruski sportisti budu vraćeni na njihova takmičenja na individualnoj osnovi, bez isticanja zastave, boje ili amblema svoje zemlje.
MPK je potom prošlog septembra u potpunosti ukinuo zabranu za ruske i beloruske sportiste, omogućivši im puno učešće na proteklim Zimskim paraolimpijskim igrama.
Rusija je završila na trećem mestu po broju medalja, a njena himna čula se osam puta.
I druge međunarodne sportske organizacije počele su da preduzimaju slične mere.
Julska odluka MOK-a da potpuno ukine zabranu za beloruske sportiste i privremeno za ruske utrla im je put ka Letnjim olimpijskim igrama 2028.
Pozivajući se na MOK, FIBA je odlučila da dozvoli učešće pojedinačinim sportistima, trenerima, sudijama i zvaničnicima, a FIFA najavila da će preispitati svoj stav, mada je UEFA produžila suspenziju svih ruskih reprezentacija i klubova do kraja sezone 2026/2027.
Imaju li sankcije ikakvog efekta i zašto ne?
Postepeni povratak ruskih sportista na svetska takmičenja osudili su brojni zvaničnici zapadnih zemalja.
No, jednako glasno čuo se i argument da izuzećem ruskih atleta nije postignuto ništa - to što je Rusija oterana sa parketa, nije je primoralo da se povuče sa fronta.
Vesić kaže da ovo pitanje nije razmotreno do kraja.
"Jasno je da je sport u raljama politike. Proklamacije da je sport odvojen od politike samo su mrtvo slovo na papiru. Da li je Rusima trebalo zabraniti da se takmiče? Moj je stav da nije. Da li bi trebalo Izraelcima? Mislim da ne, da ne treba uvoditi sankcije nedužnim ljudima", rekao je on.
Sportisti, smatra on, baš kao nekada sportisti SR Jugoslavije, ne bi trebalo da odgovaraju za postupke sopstvenih vlada, a pet godina (koliko se produžio rat u Ukrajini) jeste dug je period u njihovim karijerama, čitav olimpijski ciklus.
"Ako je mlad, od 16. do 23. godine, on/a u to vreme stiče rejting, pravi osnovu za bavljenje vrhunskim sportom, upoznaje se sa velikim takmičenjima. Od 23. do 28. je vrhunac karijere, dok je do 33. i dalje pri vrhuncu sopstvenih fizičkih sposobnosti, ali sa mnogo iskustva. I onda to možeš da kapitalizuješ, kao na primer Novak Đoković", kazao je.
Smatra da sportske organizacije treba prvenstveno da se bave zaštitom sportista i "pokažu kičmu", dodajući da za napredak sporta ne može biti dobro ako je ozbiljno tržište, kakva je Rusija, odstranjeno.
Istovremeno, ni sportisti ne mogu biti sigurni u svoje rezultate kada znaju da sa velikim brojem kolega nisu bili ni u prilici da odmere snage.
"Na kraju krajeva, i Dimitris Janakopulos, prvi čovek Panatinaikosa, rekao je da je prava Evroliga tek kada učestvuje CSK", zaključio je on.
Teme