Pod mesečinom, mladunci kornjača izlaze iz peska na mediteranskoj obali Turske i žurno kreću ka moru, učestvujući u drevnom prirodnom ciklusu za koji naučnici kažu da je sve više pod uticajem klimatskih promena.
Oglas
Tokom noći, biolog za morske kornjače Jakup Kaska i njegov tim volontera prate aktivnost u gnezdima, piše Rojters.
Kavezi u obliku piramida štite jaja zakopana u pesku od lisica koje lutaju četvorokilometarskim peščanim sprudom Iztuzu, turističkom plažom tokom dana i utočištem za zaštitu kornjača tokom noći.
Glavata želva, koja polaže jaja na obalama širom Sredozemlja, maskota je COP31, godišnjeg klimatskog samita Ujedinjenih nacija čiji će domaćin Turska biti sledećeg meseca.
Zaštita mora biće jedna od ključnih tema skupa koji će biti održan na obali u Antaliji.
Istraživači kažu da ova kornjača pokazuje kako klimatske promene menjaju ekosisteme u Sredozemlju, gde je od početka osamdesetih godina prošlog veka prisutan dugoročan trend zagrevanja.
Analiza Rojtersa pokazala je da su evropske vode tokom letnjih meseci imale najviše temperature otkako se vrše merenja, uz ozbiljne posledice po pojedine priobalne zajednice. Istraživači kažu da klimatske promene takođe postepeno zagrevaju plaže na kojima kornjače polažu jaja širom Sredozemlja.
Pol mladunaca kornjača određuje temperatura u gnezdu. Zbog zagrevanja peska rađa se više ženki.
„Morske kornjače nam pružaju veoma brz sistem upozorenja“, rekla je Ajfer Širin, predavačica ekologije na Univerzitetu Uskudar, koja je sprovela opsežna istraživanja glavatih želvi.
Ona je rekla da kornjače odražavaju promene u životnoj sredini koje utiču na priobalne i morske ekosisteme jer zavise i od kopna i od mora.
U okviru petogodišnjeg doktorskog istraživanja na Univerzitetu Pamukale, Širin je utvrdila da su više temperature povezane sa ranijim polaganjem jaja, kraćim periodima inkubacije i preovlađivanjem ženki.
Istraživanje sprovedeno na plaži Patara pokazalo je da je, u proseku, oko 70 odsto mladunaca glavatih želvi ženskog pola, a zaključeno je da same promene u ponašanju možda neće biti dovoljne da ublaže posledice klimatskih promena.
Temperatura u gnezdima na plaži Iztuzu porasla je za gotovo jedan stepen Celzijusa tokom proteklih 20 godina, rekao je Kaska, dodajući da šira analiza ukazuje na to da ženke čine čak 80 do 90 odsto mladunaca u mnogim populacijama morskih kornjača.
Naučnici kažu da postoji rizik da bi nastavak zagrevanja na kraju mogao da dovede do toga da bude premalo mužjaka za uspešno razmnožavanje.
Još jedna opasnost je to što temperature u gnezdima iznad 30 stepeni Celzijusa povećavaju rizik od uginuća embriona, rekla je Širin.
Prema podacima Grupe stručnjaka za morske kornjače, glavate želve su na globalnom nivou klasifikovane kao ranjiva vrsta. One koje žive u Sredozemlju svrstane su među vrste koje izazivaju najmanju zabrinutost, što odražava napredak u njihovoj zaštiti, ali naučnici kažu da klimatske promene stvaraju nove pritiske.
Migratorni način života kornjača pokazuje koliko je važna prekogranična saradnja na COP31, rekao je Kaska.
„One možda polažu jaja u Turskoj, ali se hrane u Tunisu ili u Jadranskom moru i tako dalje“, rekao je on, pozivajući zemlje da sarađuju u zaštiti biodiverziteta Sredozemlja.
Predsednik COP31 Murat Kurum, turski ministar životne sredine, rekao je prošlog meseca na konferenciji o okeanima i morima:
„Zaštita okeana je odgovornost koju svi delimo. Pozivamo svaku stranu da tu odgovornost pretvori u odlučne, konkretne akcije: obnavljanje ekosistema i jačanje otpornosti.“
Turska je postavila cilj da do 2053. godine dostigne neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte i istakla širenje korišćenja obnovljivih izvora energije kao ključni element svoje klimatske strategije.
Ženke glavatih želvi obično se decenijama kasnije vraćaju na plaže na kojima su se izlegle kako bi položile jaja, ali promene ekosistema znače da neke od njih sada polažu jaja severnije, u područjima u kojima su ranije bile retke, rekao je Kaska.
Međutim, Iztuzu i dalje predstavlja važno mesto, sa oko 30.000 mladunaca koji svake sezone iz stotina gnezda ulaze u more.
Na plaži volonteri prate mladunce, koristeći prigušeno crveno svetlo kako bi ometanje sveli na najmanju moguću meru dok se mladunci kreću ka talasima. U moru se mladunci suočavaju sa dodatnim pretnjama, uključujući ribarske mreže, čamce i plastični otpad.
„Morska kornjača koja se uhvati u ribarsku mrežu ne može da izroni po vazduh i, nažalost, ugine od davljenja“, rekla je Širin.
Na kratkoj udaljenosti od plaže Iztuzu, povređene kornjače oporavljaju se u velikim kružnim bazenima u rehabilitacionom centru Dekamer, gde veterinari leče povrede, uključujući i one koje nastaju od propelera čamaca.
Zagađenje plastikom predstavlja poseban razlog za zabrinutost. Kaska je rekao da 60 odsto kornjača koje dovedu u centar ima najmanje pet komada plastike u svom sistemu za varenje.
„Bacanje plastične kese u more isto je kao ispaljivanje metka na kornjače“, rekao je on.
Za istraživače, kornjače su vidljiv pokazatelj zdravlja ekosistema Sredozemnog mora.
Kako se približava zora, poslednja grupa mladunaca nestaje u talasima. Ako prežive, neki od njih mogli bi da se vrate decenijama kasnije kako bi položili jaja.
Pogledajte još: Atmosferski fizičar - Mediteran je jedno od najugroženijih delova na Zemlji
Teme