Kada su lekari otvorili kapsulu nakon 24 godine, dočekalo ih je iznenađenje.
Oglas
Zamislite da zaspite i ne probudite se sve do sto godina kasnije. Ova priča, koja zvuči kao scenario naučnofantastičnog filma, zapravo se dogodila 1967. godine, kada je ugledni američki profesor dobrovoljno odlučio da zamrzne svoje telo i sačeka budućnost, piše N1 Sarajevo.
Reč je o Džejmsu Bedfordu, profesoru psihologije iz Kalifornije. Njegov život bio je pun teških iskušenja. Kao četvorogodišnji dečak jedva je preživeo težak oblik difterije, ali se oporavio, izrastao u snažnog čoveka i izgradio izuzetnu akademsku karijeru. Međutim, u 73. godini dobio je najgoru moguću vest – dijagnostikovan mu je rak bubrega, za koji u to vreme nije bilo leka.
„Šanse su jedan prema milion, ali pristajem!“
Bedford nije želeo da odustane, pa se prisetio ideje pisca Roberta Etingera o zamrzavanju neizlečivo bolesnih pacijenata kako bi mogli da budu oživljeni kada medicina dovoljno napreduje.
Iako je bio svestan da su šanse za uspeh svega „jedan prema milion“, pristao je da postane prvi eksperimentalni pacijent u istoriji krionike.
Pre njega su zabeležena dva katastrofalna eksperimenta. U prvom slučaju pacijent je predugo čekao na pomoć, dok je u drugom telo slučajno balzamovano. Profesor je svesno odlučio da rizikuje kako bi doprineo napretku nauke.
In 1967, James Bedford, who was an American psychology professor at the university of California, died of cardiorespiratory arrest. In his will, he allocated $100,000 for cryonics research, allowing his body to be frozen within two hours of his death. He is the first person to be cryogenically preserved, and hopes to be revived in the future. He rests in a thermal sleeping bag, frozen and immersed in liquid nitrogen, placed within an aluminum pod shared with three other preserved humans inside a massive vacuum flask referred to as a dewar. Bedford's dewar, along with over a hundred other preserved individuals, is vertically arranged at the Alcor Life Extensions Foundation in Scottsdale, Arizona. Cryonics firms assert that there is potential for indefinite life if the body undergoes cryogenic preservation promptly after death. In the picture below, technicians can be seen covering Bedford up after placing him in the dewar.
— Morbid Knowledge (@MorbidKnowledge) March 18, 2024
Drama od sedam minuta na minus 196 stepeni Celzijusa
Džejms Bedford preminuo je 12. januara 1967. godine u bolnici u Kaliforniji. Lekari su, navodno, imali samo sedam minuta od trenutka njegove smrti da pripreme telo i očuvaju njegov mozak.
U njegovo telo ubrizgan je poseban hemijski rastvor. Bedford je prvo hlađen suvim ledom, a potom je smešten u sistem za čuvanje sa tečnim azotom na - 196 stepeni.
Novine su u to vreme senzacionalistički izveštavale da će se probuditi tek za 20.000 godina, dok su naučnici u neverici odmahivali glavom.
Sin ga skrivao u kombijima i borio se protiv sistema
Nakon zamrzavanja počela je prava porodična i pravna drama.
Profesorov sin Norman preuzeo je ulogu čuvara očeve kapsule, dok su drugi članovi porodice tražili da telo bude sahranjeno na tradicionalan način.
Osiguravajuće kuće odbijale su da pokriju troškove skladištenja, a vlasnici skladišta stalno su zahtevali da kapsula bude uklonjena.
Americký profesor psychologie James Bedford je prvním člověkem, jehož tělo bylo po smrti na rakovinu 12.ledna 1967 ihned zmrazeno a které stále zůstává uchováno v nadaci Alcor Life Extension Foundation. Profesor doufal, že bude v budoucnu oživen a vyléčen. https://t.co/o08ZhmJlCj
— kalendarbeda (@kalendarbeda) January 12, 2026
Kada su otvorili kapsulu, videli su nešto neverovatno
Početkom devedesetih godina porodica se obratila Fondaciji Alcor Cryonics u Arizoni.
Kada su stručnjaci otvorili kapsulu kako bi proverili stanje tela, bili su zapanjeni.
Lice 73-godišnjeg profesora izgledalo je iznenađujuće mlado.
Iako je led ostavio tragove – rožnjače su mu pobelele, a koža je na pojedinim mestima izgubila boju – Bedford je izgledao kao da je samo nakratko zaspao.
Gde je profesor danas?
Džejms Bedford danas se nalazi u Skotsdejlu u Arizoni.
Savremena hrionika danas koristi proces vitrifikacije, tokom kojeg se tkivo pretvara u staklasto stanje, bez stvaranja oštrih kristala leda.
Teme