Dipfejk je sadržaj kreiran ili manipulisan uz pomoć veštačke inteligencije (AI) i veoma uverljivo menja lice osobe, glas ili oba, tako da snimak izuzetno podseća na osobu iz stvarnog života. Od targetiranja poznatih ličnosti i obmanjujućih reklama, pa do ratnih dešavanja - primeri zloupotrebe ove tehnologije su brojni, a ona postaje sve naprednija i realističnija. Kako prepoznati obmane i zaštititi se?
Oglas
Napredovanje veštačke inteligencije dovelo je do toga da danas svako može da proizvede uverljive falsifikate što dovodi do raznih zloupotreba. Savremeni dipfejkovi koriste se za političko dezinformisanje, finansijske prevare, krađu identiteta, kao i pornografske sadržaje.
Dipfejk podrazumeva video snimke u kojima je lice određenog aktera nalepljeno na nekog drugog aktera i na taj način je stvoren snimak u kome se vidi kako neka osoba navodno nešto izgovara, a zapravo to ne izgovara, objašnjava glavni i odgovorni urednik FakeNews Tragača Ivan Subotić.
Najopasnije dezinformisanje vezano za veštačku inteligenciju, koje se najviše koristilo ranije, jeste kada se građanima sugeriše da kupe navodno čudotvorne lekove ili da ulože svoj novac u sumnjive investicione fondove kroz plasiranje obmanjujućih reklama, kaže Subotić.
"Njima bi se to sugerisalo tako što bi videli neku poznatu ličnost ili čuli, na primer, glas bivšeg predsednika (Aleksandra Vučića, prim. aut) koji je takođe bio žrtva dezinformacija, koji im sugeriše da kupe neki lek ili da ulože u neku platformu", navodi Subotić.
Tako se ove godine društvenim mrežama širila lažna reklama tj. prevara u kojoj su se zloupotrebljavali likovi i glasovi Vučića i ministra ekonomije u tehničkom mandatu Siniše Malog kojima se građanima obećavala laka zarada, ali tek nakon što uplate 210 evra.
Prevara od 25 miliona dolara uz pomoć dipfejka
Jedna od najpoznatijih finansijskih prevara putem dipfejka jeste kada je zaposleni u finansijskom sektoru jedne multinacionalne kompanije u Hongkongu prevaren da isplati 25 miliona dolara prevarantima koji su pomoću ove tehnologije lažno predstavljali finansijskog direktora kompanije tokom video-poziva.
Više dezinformacija u kriznim vremenima
Manipulacija vizuelnim sadržajem efikasnija je u kriznim vremenima, pa je tako već početkom rata u Ukrajini bilo dosta dipfejkova, najviše vezanih za Volodimira Zelenskog, ili na primer kačenje nacističkih obeležja na ukrajinske vojnike, pa čak na samog Zelenskog, navodi Subotić.
"Uvek je više dezinformacija u kriznim situacijama, a veštačka inteligencija samo pomaže lakšem kreiranju dezinformacija i to je ono što smo sada videli i kod nas", kaže Subotić.
Lažni poziv Zelenskog vojnicima da se predaju
Početkom rata u Ukrajini, 2022. godine nastao je jedan od i dalje najpoznatijih dipfejkova ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog koji je navodno pozvao ukrajinske vojnike da se predaju.
Plasiranje "zanimljivosti" i lažne vesti
Fotografije koje su napravljene uz pomoć veštačke inteligencije takođe mogu imati veliki uticaj na dezinformacije, a Subotić navodi da u Srbiji imamo gomilu profila i stranica na društvenim mrežama koji plasiraju neke "zanimljivosti" koje su zapravo netačne i ilustrovane fotografijama koje su napravljene uz pomoć veštačke inteligencije.
"Na primer da u Mađarskoj postoje skloništa za pse lutalice koja se greju uz pomoć solarne energije i onda ima neka fotografija futurističkog karaktera koja prikazuje navodno ta skloništa. Naravno, to je netačno i fotografija je kreirana pomoću veštačke inteligencije. Ovo ne sprečava pojedine portale i medije u Srbiji da prenose takve vesti, pa je ova vest osvanula na nekoliko portala iako je očigledno da se radi o dezinformaciji", navodi Subotić.
Svaki medij zato bi trebalo da ima poziciju internog fektčekera tj. urednika koji bi bio zadužen za to da proverava verodostojnost priča, uključujući i veštačku inteligenciju, smatra sagovornik N1.
Kako se odbraniti od AI obmana?
Svi mogu da učine ponešto ako žele da se odbrane od obmana i dezinformacija nastalih upotrebom veštačke inteligencije, kaže Subotić i navodi da, kako bismo razumeli AI i znali kako ona funkcioniše, trebamo i sami da je koristimo.
"Naravno, ne da je zloupotrebljavamo kako bismo kreirali dezinformacije, ali ukoliko želimo da otkrivamo obrasce prema kojima ona funkcioniše, lakše ćemo ih otkrivati i lakše ćemo dezinformacije otkrivati, ukoliko smo i sami korisitili veštačku inteligenciju ranije. Ukoliko ste sami generisali na desetine fotografija veštačke inteligencije, a sa nekim od tih fotografija niste bili zadovoljni zato što ste uočili neke problematične detalje - počećete da uočavate te problematične detalje i na nekim fotografijama koje vidite na društvenim mrežama", kaže Subotić.
On savetuje i da se uzdamo u sebe i u crvene zastavice vezane za veštačku inteligenciju, što važi i za građane i za novinare.
"Postoje i određeni alati koji nam otkrivaju da li je verovatno da je neki sadržaj kreirala veštačka inteligencija, ali oni i dalje nisu dovoljno sofisticirani da bismo mogli da se oslonimo isključivo na njih. U FakeNews Tragaču se više oslanjamo na svoj zdrav razum i prepoznavanje veštačke inteligencije nego što koristimo alate, više ih koristimo da bismo dobili neku potvrdu ili prvu indiciju da se radi o sadržaju koji je ona kreirala", objašnjava naš sagovornik.
Prestavljanje starih snimaka kao aktuelnih
Postoje situacije u kojima se različiti video snimci dekontekstualizuju, kada im se pridaje novo značenje kroz seckanje izjava različitih aktera ili prepravljanje tih izjava na određeni način.
"To je ono što bismo nazvali manipulacijom činjenicama. Teško je zaštititi se od takvih stvari zato što bi to podrazumevalo neku vrstu znanja o fektčekingu - obrnute pretrage fotografija, da biste došli do prvog izvora tog snimka i da biste videli da je taj snimak objavljen pre pet godina, a ne sada i da biste dobili potreban kontekst", navodi Subotić.
Teme