Drugim rečima, život sa roditeljima i nakon tridesetog rođendana nije toliko neuobičajen kao što bi se moglo pomisliti.
Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, mladi u Srbiji napuštaju roditeljski dom sa prosečno 29,5 godina.
To je više od proseka Evropske unije, koji iznosi 26,3 godine. U regionu su brojke još više u pojedinim zemljama, pa se u Hrvatskoj iz roditeljskog doma odlazi sa 31,5 godina, dok je u Grčkoj i Slovačkoj prosek 30,9 godina.
Evo i nas u vrhu😀 1. Crnogoeci 2. Makedonci 3. Srbi https://t.co/2ghDv06vwp — agw (@agw72718633) October 15, 2026
U nekim zemljama osamostaljuju se mnogo ranije
Razlike postaju još očiglednije kada se pogledaju zemlje na drugom kraju liste.
Možda vas zanima
U Finskoj mladi napuštaju roditeljski dom prosečno sa 21,4 godine, u Danskoj sa 21,8, a u Estoniji i Litvaniji sa 22,7 godina. To znači da se mladi u ovim zemljama osamostaljuju gotovo osam godina ranije nego u Srbiji.
Naravno, sama brojka ne govori da li neko živi sam, sa partnerom ili cimerima, niti otkriva zbog čega se odselio baš u određenom trenutku. Ona pokazuje širi obrazac koji se razlikuje od zemlje do zemlje.
Možda vas zanima
Zašto mladi ostaju kod roditelja?
U Srbiji se kasnije osamostaljivanje često povezuje sa cenama stanova i kirija, visinom zarada i nesigurnim zaposlenjem.
Za mladu osobu koja tek započinje karijeru, plaćanje stanarine, računa i svih ostalih troškova može da predstavlja ozbiljan finansijski izazov. Život sa roditeljima zato nije nužno stvar izbora ili nedostatka želje za samostalnošću, već često praktično rešenje.
Na odluku utiču i porodične navike, dostupnost stanova i mogućnost da se od plate pokriju troškovi života.
U zemljama u kojima se mladi ranije odvajaju od roditelja, samostalan život ne mora automatski da znači i veću finansijsku sigurnost, baš kao što zajedničko domaćinstvo sa porodicom ne mora da bude znak neuspeha.
Mapa zato nije samo zanimljiv prikaz razlika među evropskim zemljama, već i podsetnik da se osamostaljivanje ne događa svuda u isto vreme.
Dok se u pojedinim državama podrazumeva da mladi početkom dvadesetih već žive odvojeno od roditelja, u Srbiji je sasvim uobičajeno da se taj korak odloži do kasnih dvadesetih ili početka tridesetih.