Finska pred novim mjerama štednje: Javni dug 90,3 odsto BDP-a,...

Zabrinutost u Finskoj, zemlji koja je devet godina zaredom važila za najsrećniju na svijetu. Pred Fincima je, kako se najavljuje, vrlo hladna zima, a uz to i najstroži budžet posljednjih godina, usmjeren na štednju.

Uoči izbora u aprilu rasprava se više ne vrti oko toga koliko će se rezati, nego oko toga koje će usluge, socijalne naknade i penzije pretrpeti najveće rezove.

Finski pokazatelji zaduženosti i deficita najlošiji su od devedesetih godina. Tada su nordijsku zemlju u tešku ekonomsku krizu bacili slom banaka i raspad Sovjetskog Saveza, važnog izvoznog partnera.

Finska stopa zaduženosti snažno porasla

Prošlog mjeseca finski statistički zavod potvrdio je da je javni dug u drugom tromjesečju dostigao 90,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prije pandemije taj pokazatelj iznosio je tek oko 65 odsto.

I ovdje uzrok leži na istoku. Finska je povećala izdatke za odbranu nakon što je ušla u NATO. Taj korak su Finci preduzeli godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Osim toga, Helsinki, koji je prije toga otprilike trećinu energije dobijao iz Moskve, suočio se sa znatno višim troškovima kada je prešao na druge dobavljače.

Ali, finska vlada troši više nego što prihoduje još od svjetske finansijske krize 2008/09, između ostalog zbog starenja stanovništva i usporenog privrednog rasta. Prošlog mjeseca državna finansijska uprava prognozirala je da će budžetski deficit u 2026. iznositi 4,2 odsto BDP-a.

Kritike iz EU zbog deficita

Brisel vrši pritisak na Helsinki da smanji novo zaduživanje jer pravila Evropske unije od država članica zahtijevaju da poštuju granicu deficita od tri odsto BDP-a. Savjet EU je zato u januaru pokrenuo postupak i odredio Finskoj rok do kraja 2028. da se vrati u okvire od najviše tri odsto deficita.

Vlada premijera Peterija Orpa, koja je stupila na dužnost u junu 2023, postavila je cilj da uštedi oko devet milijardi eura u tekućem mandatu. Ali, ko god pobijedi na sljedećim izborima, moraće da sprovede dublje rezove, upozoravaju ekonomisti.

„Trenutno procijenjeni iznosi kreću se između osam i jedanaest milijardi eura“, kaže za DW Jarko Kivisto, savjetnik u odjeljenju za monetarnu politiku i istraživanje Finske centralne banke.

Već početkom godine sve političke stranke, uz jedan izuzetak, složile su se da podrže fiskalno pravilo kojim se buduća vlada obavezuje da će do 2031. ograničiti budžetski deficit zemlje na dva do 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Premijer odbacuje povećanje poreza

Orpova konzervativna Nacionalna koalicija zasad je jedina stranka koja obećava dodatne uštede od devet milijardi eura ako dobije drugi mandat. Uz dalje rezove u zdravstvu, nezi i socijalnoj zaštiti, Orpo planira i mjere u oblasti penzijskog osiguranja, ali bez smanjenja penzija.

Dok socijaldemokrate žele da rasporede teret reformi na smanjenje izdataka i povećanje poreza, Orpo nastoji da ostvari cilj bez povećanja poreza. To bi značilo da bi bilo više rezova javnih usluga.

Kivisto ipak upozorava: „Deficit je toliko veliki da bi bio potreban paket mjera koji uključuje i povećanje poreza i smanjenje izdataka.“

Iako je stopa rizika od siromaštva u Finskoj ispod prosjeka EU, stopa nezaposlenosti viša je nego u bilo kojoj drugoj članici. U avgustu je, prema Eurostatu, nešto preko deset odsto Finaca bilo bez posla. Nezaposlenost mladih dostigla je 23,3 odsto, u poređenju s prosjekom EU od 15,4 odsto.

S obzirom na to da domaćinstva već troše sve manje jer imaju manje, Lauri Holapa, direktor Finskog centra za nove ekonomske analize, upozorava da bi novi krug štednje bio težak udarac za domaću privredu.

„Više od četvrtine zaposlenih radi u javnom sektoru. Ako tim radnicima prijete otkazi, stopa štednje će porasti, a privatna potrošnja ponovo će opasti“, rekao je Holapa za DW.

Niz opterećenja, od pandemije, preko viših kamata, do posljedica dva rata, otežao je nastojanja da se budžet približi pozitivnoj nuli. Nacrt budžeta za 2027. i dalje predviđa jaz od 12,4 milijarde eura.

Finska se naoružava

Već prije rata u Ukrajini Finska se obavezala da kupi 64 borbena aviona F-35A od SAD za oko 8,4 milijarde eura.

Tokom rata, koji traje već više od četiri godine, nordijska država povećala je vojne izdatke sa 4,5 na više od osam milijardi dolara godišnje. To proizlazi iz podataka Stokholmskog instituta za istraživanje mira SIPRI.

U aprilu je vlada najavila da će izdatke za odbranu dodatno povećati na 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda i tako se približiti cilju NATO-a od 3,5 odsto.

S obzirom na cijene nafte, koje zbog sukoba u Iranu ostaju na gotovo sto američkih dolara po barelu, vlada se do sada opirala pritisku da poveća subvencije za gorivo. I to iako je Finska u prvim mjesecima napada na Iran zabilježila rast troškova uvoza energije od 50 odsto.

Iako su prelazak na obnovljive izvore energije i pokretanje nuklearnog reaktora Olkiluoto 3 prije tri godine ublažili težu energetsku krizu, centralna banka upozorila je tokom leta da bi trajno visoke cijene nafte i gasa iduće godine imale za posljedicu „slabiji privredni rast i višu inflaciju“.

Preostala svijetla tačka je uspešan izvoz, koji ima koristi od snažnog priliva narudžbina u metalskoj industriji i brodogradnji. Holapa tu dinamiku poredi s „procvatom Nokije“, kada je nekadašnji predvodnik na tržištu mobilnih telefona znatno doprinosio finskom privrednom rastu.

„Postoji mogućnost da nas izvozni sektor izvuče iz ove recesije“, kaže za DW, pod uslovom da potražnja iz ostatka Evrope ostane snažna.

Tržišta pokazuju strpljenje

Reakcija tržišta na finske probleme s dugom dosad je bila uzdržana. Rejting agencije zadržale su stabilne izglede za zemlju, uz izuzetak agencije S&P, koja je u aprilu promijenila izglede u „negativne“, ali bez snižavanja samog rejtinga.

Ulagači finski državni dug i dalje smatraju jednim od najsigurnijih ulaganja u Evropi.

To, međutim, važi samo dok sljedeći šok ne dođe u obliku trajnijeg rasta cijena nafte, nove eskalacije koju bi izazvala Rusija ili dužničke krize u eurozoni sa žarištem u Francuskoj.

Idućeg marta Finska bi mogla deseti put zaredom da bude proglašena najsrećnijom zemljom na svijetu. Teško je predvidjeti koliko će dugo osmijeh potrajati kada mjesec dana kasnije stigne izborni račun za decenije zaduživanja.