Dokumenti, do kojih su došli novinari preko organizacije za transparentnost Distributed Denial of Secrets (DDoSecrets), obuhvataju period od osnivanja stranke 2013. godine do danas, a najveći deo materijala potiče iz vremena pre 2019. godine, piše The Gardian.
Prema objavljenoj dokumentaciji, AfD je Trampa još tokom njegove prve predsedničke kampanje 2016. godine video kao potencijalnog političkog saveznika. Nakon njegove pobede na izborima, tadašnja liderka stranke Frauke Petri predložila je slanje zvanične čestitke, ocenjujući da AfD treba da se izdvoji od ostatka nemačkog političkog establišmenta, koji je Trampovu pobedu dočekao sa rezervom.
Predlog je podržala većina članova rukovodstva stranke, uključujući i sadašnju liderku Alis Vajdel. U telegramu poslatom 11. novembra 2016. godine, u ime rukovodstva AfD-a, Trampu je poručeno da se očekuje da će obnoviti transatlantske odnose i okončati ratove u Siriji i Ukrajini kroz dogovor sa Rusijom.
EPA/FILIP SINGER
Samo nekoliko meseci kasnije, stranački funkcioneri pripremali su novu poruku povodom Trampove inauguracije, ovoga puta sa konkretnim zahtevom za političku podršku. AfD je želeo da američki predsednik pomogne u uklanjanju takozvane klauzule o neprijateljskim državama iz Povelje Ujedinjenih nacija, odredbe iz 1945. godine koja se odnosi na države koje su tokom Drugog svetskog rata bile neprijatelji potpisnica Povelje.
Možda vas zanima
Trampov čovek poručio AfD-u: Zajedno smo u ovome
Aleks Bruzevic, savetnik američkog predsednika Donalda Trampa, rekao je liderima krajnje desničarske Alternative za Nemačku, ili AfD – stranke koju nemačke vlasti nazivaju ekstremističkom – da ih vidi kao "smele vizionare" koji oblikuju budućnost zemlje.
17:57
6.11.2025.
350 d
Iako je Generalna skupština UN još 1995. godine proglasila te odredbe zastarelim i podržala njihovo ukidanje, tekst Povelje nikada nije formalno izmenjen. U AfD-u su klauzulu posmatrali kao simbol ograničenja nemačkog suvereniteta, iako je Bundestagova istraživačka služba 2017. godine navela da međunarodni pravnici smatraju da ona nema praktični značaj.
Tramp kao "prirodni saveznik" AfD-a
Kent NISHIMURA / AFP / Profimedia
Priprema čestitke izazvala je raspravu unutar stranke. Pojedini funkcioneri upozoravali su da pismo zvuči previše ulizivački i da konkretan zahtev za političku podršku ne bi trebalo da bude deo čestitke. Ipak, konačna verzija, koju su potpisali Petri i njen tadašnji kopredsednik Jorg Meuten, zadržala je zahtev i AfD predstavila kao "prirodnog saveznika" Trampa, uz tvrdnju da je stranka jedina u Nemačkoj koja se jasno suprotstavlja politici tadašnje kancelarke Angele Merkel.
Objavljeni dokumenti ukazuju i na nastojanja visokih funkcionera AfD-a da uspostave kontakte sa uticajnim predstavnicima Trampovog političkog pokreta MAGA, među kojima je bio i Stiv Benon, jedan od njegovih najistaknutijih ideologa.
The Guardian je i ranije izveštavao o bliskim kontaktima između pojedinih predstavnika stranke i američkog Stejt departmenta tokom Trampovog drugog mandata.
Jačanje AfD-a kroz godine
nitpicker / Shutterstock.com
AfD je poslednjih godina značajno ojačao. Nakon dolaska oko 1,2 miliona izbeglica u Nemačku tokom 2015. i 2016. godine, stranka je privukla veliki broj birača protivnika imigracije.
Na saveznim izborima u februaru 2025. osvojila je 20,8 odsto glasova i zauzela drugo mesto, dok joj nacionalna istraživanja javnog mnjenja sada daju podršku od oko 30 odsto. U septembru je u istočnoj saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt osvojila 43,8 odsto glasova, a pokušava da formira prvu pokrajinsku vladu krajnje desnice u Nemačkoj od Drugog svetskog rata. Tramp je pozdravio njen izborni rezultat u objavi na svojoj društvenoj mreži Truth Social.
Istovremeno, nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka prati AfD kao organizaciju za koju postoji sumnja na desničarski ekstremizam, dok je pet njenih regionalnih ogranaka zvanično klasifikovano kao ekstremističko.
Lider stranke u Tiringiji Bjern Heke osuđen je 2024. godine zbog svesnog korišćenja slogana paravojnog krila Nacističke partije, a političari AfD-a prisustvovali su i sastanku ekstremista na kojem se razgovaralo o planu masovnih deportacija.
Stranka se u svom izbornom programu iz 2025. godine založila i za ukidanje sankcija Rusiji i obnovu gasovoda Severni tok. Gotovo sve ostale velike nemačke stranke odbijaju da formiraju vlast sa AfD-om, održavajući političku barijeru prema toj partiji.
AfD je saopštio da je krajem septembra napadnut provajder kod kojeg je stranka imala hosting i da je kopirano "samo nekoliko imejl sandučića". Agenciji DPA rečeno je da većina tih sandučića godinama nije korišćena, dok su izvori iz stranke naveli da objavljeni materijali deluju autentično.
Frauke Petri napustila je AfD 2017. godine, nakon unutrašnjeg sukoba za prevlast, a stranku su u međuvremenu napustili i Meuten, Pazderski i Drisang.
Stiv Benon i veze AfD-a sa Trampovim krugom
EPA/MARTIN DIVISEK
Najdirektnija veza AfD-a sa Trampovim političkim krugom vodila se preko kompanije Harris Media iz Teksasa, koja je sarađivala sa republikanskim senatorom Random Polom, Marin le Pen i Benjaminom Netanjahuom, a vodila je i internet kampanju AfD-a za savezne izbore 2017. godine.
Osnivač kompanije Vinsent Haris poslao je 28. februara 2018. godine imejl Alis Vajdel, tada jednoj od kopredsednica poslaničke grupe AfD-a u Bundestagu. Najavio je dolazak u Berlin i predložio razgovor o stranačkoj bazi podataka, povećanju donacija i pronalaženju potencijalnih pristalica.
Vajdel mu je narednog dana odgovorila da će ga njena kancelarija kontaktirati, a zatim postavila pitanje koje je otkrilo njeno interesovanje za uspostavljanje direktne veze sa Trampovim okruženjem: "Uzgred, imaš li broj mobilnog telefona Stiva Benona? Moram da se vidim s njim."
Benon, bivši glavni strateg Bele kuće, napustio je tu funkciju sedam meseci ranije, a u januaru 2018. godine otišao je i iz medijske kuće "Brajtbert".
Haris je 3. marta poslao imejl Vajdel i Benonu, povezujući ih direktno. Naveo je da veruje da će se odlično slagati i da dele zajedničku viziju i ideale, dodajući da se raduje onome što bi njih dvoje mogli zajedno da osmisle.
Benon je odgovorio gotovo odmah, zahvalio Harisu i pozvao Vajdel da mu se javi kada bude mogla da razgovara. Njih dvoje su potom razmenili poruke o mogućem susretu u Cirihu i brzo se dogovorili da se vide u utorak popodne.
Samo tri dana kasnije, kreativni direktor predizborne kampanje AfD-a Tor Kunkel predložio je Vajdel da angažuje Benona za AfD-TV, stranačku medijsku organizaciju. U poruci je naveo da Benon očajnički traži posao, pozivajući se na informacije koje je, kako je napisao, dobio od Ditriha Matešica, suosnivača kompanije "Red Bul". Vajdel je predlog prosledila svojoj kancelariji u Bundestagu, ali iz arhiviranih dokumenata nije poznato da li je do angažmana ikada došlo.
Kontakti nastavljeni i tokom drugog Trampovog mandata
Broj procurelih imejlova značajno se smanjuje nakon 2019. godine, ali se veze predstavnika AfD-a sa ljudima iz Trampovog okruženja mogu pratiti i kroz javne nastupe i objave samih političara.
Uoči Trampove inauguracije u januaru 2025. godine, zamenica lidera AfD-a Beatris fon Štorh i njen suprug Sven prisustvovali su Trampovom skupu "Make America Great Again Victory Rally" u Vašingtonu.
Fon Štorh je narednog dana u biltenu namenjenom svojim pretplatnicima navela da je na događaju, zajedno sa brojnim poznatim ličnostima i Trampovim pristalicama, između ostalih, srela Stiva Benona i Donalda Trampa Mlađeg.
Objavljena prepiska tako pruža uvid u višegodišnje napore pojedinih visokih funkcionera AfD-a da uspostave neposredne kontakte sa Trampom i njegovim najbližim političkim saveznicima, kao i u njihovu želju da te veze iskoriste za jačanje međunarodnog položaja stranke.
