Istraživanje sprovedeno u Kembridžširu pokazalo je da je na područjima sa većom koncentracijom medonosnih pčela bilo manje divljih oprašivača, uključujući bumbare, pčele samotarke i osolike mušice, prenosi "Gardijan".
Istraživači su tokom dve godine pratili ponašanje oprašivača na kupini i bršljanu i zabeležili oko 300 međusobnih interakcija.
Medonosne pčele najčešće su započinjale sukobe i uglavnom ih dobijale, potiskujući druge insekte kako bi došle do polena i nektara.
Dok su ranija istraživanja ukazivala na to da medonosne pčele ugrožavaju druge oprašivače tako što troše raspoloživu hranu, novo istraživanje pruža dokaze o direktnom obliku konkurencije, u kojem pčele fizički napadaju ili teraju druge insekte sa cvetova.
Divlji oprašivači izbegavali su medonosne pčele u 28,4 odsto zabeleženih interakcija na kupini i 35,6 odsto na bršljanu.
Tanjug/AP Photo/Joshua A. Bickel
U oko 20 odsto slučajeva u kojima su medonosne pčele pobedile u direktnom nadmetanju, one su druge oprašivače fizički potisnule ili ih oterale sa cveta.
Glavna autorka istraživanja Viktorija Bakl sa Univerziteta Anglia Ruskin navela je da je agresivno ponašanje medonosnih pčela verovatno povezano sa njihovim načinom života u kolonijama, koji uključuje i uloge pčela čuvarica sposobnih da pokazuju agresivno ponašanje u zaštiti košnice i legla.
Jedina vrsta koja je uspevala da se ravnopravno suprotstavi medonosnim pčelama bila je bršljanova pčela, koja je u Velikoj Britaniji prvi put zabeležena 2001. godine i uglavnom se hrani nektarom cvetova bršljana.
Broj gajenih medonosnih pčela u Velikoj Britaniji poslednjih godina raste, a broj registrovanih pčelara povećan je sa 19.000 u 2010. na 47.000 u 2025. godini.
Tanjug/AP Photo/Joshua A. Bickel
Naučnici upozoravaju da bi veći broj košnica mogao dodatno da poveća konkurenciju za hranu i doprinese širenju bolesti među divljim oprašivačima, posebno u područjima sa malo cvetnih resursa.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da je sa porastom temperature bilo više sukoba među oprašivačima.
Naučnici smatraju da bi zbog očekivanog rasta prosečnih letnjih temperatura u Velikoj Britaniji konkurencija za hranu u budućnosti mogla da bude još izraženija.