Hašimotov tireoiditis (Hašimotova bolest) je autoimuna bolest kod koje imunski sistem napada štitnu žlezdu, zbog čega se postepeno smanjuje njena sposobnost da proizvodi hormone. Bolest se često razvija sporo, a prvi simptomi mogu biti blagi i nespecifični, pa ih mnogi pripisuju svakodnevnom umoru, stresu ili promenama u načinu života.
Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, nastaje hipotireoza, odnosno smanjena funkcija ove žlezde. Budući da njeni hormoni utiču na metabolizam i brojne procese u organizmu, posledice se mogu odraziti na različite delove tela.
Koji simptomi mogu ukazivati na Hašimotov tireoiditis?
U početnoj fazi neki ljudi nemaju primetne tegobe. Kod drugih se javljaju umor, nedostatak energije i postepeno povećanje telesne težine. Upala ponekad dovodi i do uvećanja štitne žlezde, poznatog kao gušavost, koje se može primetiti kao otok na prednjem delu vrata.
Kako se smanjuje proizvodnja hormona, mogu se pojaviti i drugi simptomi:
- pojačana osetljivost na hladnoću
- zatvor
- suva i bleda koža
- podbulost lica
- pojačano opadanje kose i lomljivi nokti
- bolovi i slabost mišića, kao i bolovi u zglobovima
- obilne ili neredovne menstruacije
- poteškoće sa koncentracijom i pamćenjem
- sniženo raspoloženje i smanjena seksualna želja.
Kod dece nedostatak hormona štitne žlezde može uticati i na rast i razvoj.
Važno je razlikovati Hašimotov tireoiditis od hipotireoze. Prvi je autoimuna bolest koja može oštetiti štitnu žlezdu, dok je hipotireoza stanje u kojem ona ne proizvodi dovoljno hormona. Hašimotov tireoiditis jedan je od najčešćih uzroka hipotireoze.
New Africa/Shutterstock
Ko je izložen većem riziku?
Hašimotov tireoiditis može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali se najčešće otkriva između 40. i 60. godine. Žene obolevaju znatno češće nego muškarci, a veći rizik imaju i osobe sa drugim autoimunim bolestima, poput dijabetesa tipa 1.
Značajnu ulogu može imati i nasledna sklonost. Ako neko u porodici ima Hašimotov tireoiditis ili drugu autoimunu bolest, taj podatak vredi pomenuti lekaru.
Nelečena bolest može da ostavi posledice
Ako se hipotireoza ne leči ili terapija nije odgovarajuća, može uticati na više organskih sistema. Uvećana štitna žlezda može izazvati pritisak u vratu, a u izraženijim slučajevima i otežano gutanje ili disanje.
Nedostatak hormona može povećati nivo LDL holesterola, što doprinosi riziku od ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. U težim slučajevima mogu se javiti i druge ozbiljne komplikacije.
Poseban oprez potreban je kod žena koje planiraju trudnoću ili su trudne. Nedovoljna funkcija štitne žlezde može uticati na ovulaciju i plodnost, dok nelečena hipotireoza tokom trudnoće povećava rizik od komplikacija, uključujući prevremeni porođaj i malu porođajnu težinu deteta.
Retke, ali ozbiljne komplikacije uključuju Hašimotov encefalitis, koji može izazvati neurološke smetnje, zbunjenost i napade, kao i miksedem, težak oblik hipotireoze koji može ugroziti život i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Možda vas zanima
Kada treba da se javite lekaru?
Ako duže vreme osećate neobjašnjiv umor, primećujete pojačano opadanje kose, suvu kožu, podbulost lica, promene menstrualnog ciklusa ili povećanje telesne težine bez jasnog razloga, obratite se lekaru. Ovi simptomi ne znače nužno da imate Hašimotov tireoiditis, ali mogu biti razlog za proveru funkcije štitne žlezde.
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda i laboratorijskih nalaza. U zavisnosti od procene lekara, proveravaju se hormoni štitne žlezde i antitela povezana sa autoimunom upalom.
Lečenje zavisi od funkcije štitne žlezde i izraženosti tegoba. Kada se razvije hipotireoza, najčešće se primenjuje nadoknada hormona levotiroksinom.
Hašimotov tireoiditis ne može se jednostavno ukloniti, ali pravovremeno otkrivanje, praćenje i odgovarajuće lečenje pomažu u kontroli simptoma i smanjenju rizika od komplikacija.