Iako pranje automobila odmah nakon duge vožnje uglavnom nije problem, u određenim situacijama može doći do oštećenja pojedinih delova vozila. Poseban oprez potreban je kada su kočnice i karoserija veoma zagrejani.
Oglas
Nakon nekoliko stotina kilometara vožnje auto-putem, mnogima je prva pomisao da odmah operu automobil i uklone insekte, prašinu i prljavštinu sa prednjeg dela vozila. U većini slučajeva to neće izazvati nikakav problem, ali postoji nekoliko situacija u kojima je pametnije automobil najpre ostaviti da se malo ohladi.
Najveći problem su vreli kočioni diskovi
Ako je automobil dugo vožen auto-putem bez mnogo kočenja, diskovi često uopšte nisu preterano zagrejani. Situacija je drugačija nakon vožnje planinskim putem, niza snažnih kočenja, spuštanja niz planinski prevoj ili veoma dinamične vožnje. Tada temperatura kočionih diskova može biti veoma visoka, piše Jutarnji.hr/Autoklub.
Usmeravanje snažnog mlaza hladne vode direktno na veoma vruće diskove stvara naglu temperaturnu razliku. Jedno pranje verovatno neće automatski uništiti kočnice, ali takav toplotni šok može dodatno opteretiti materijal i doprineti deformacijama ili nastanku naprezanja, naročito ako su diskovi već jako zagrejani.
Zato nakon zahtevne vožnje ima smisla sačekati 15 do 30 minuta pre pranja. Još jednostavnije pravilo glasi: ako se u predelu točkova oseća jaka toplota ili miris zagrejanih kočnica, nije trenutak za pranje uređajem pod visokim pritiskom.
Duga vožnja auto-putem sama po sebi nije problem
Važno je razlikovati dugu vožnju od naporne vožnje. Motor može satima raditi na auto-putu, a da kočnice pritom ostanu relativno hladne. Ako se poslednjih nekoliko kilometara vozilo mirno i bez naglih kočenja, nema posebnog razloga da automobil stoji sat vremena pre pranja.
Problem nastaje upravo kada se neposredno pre dolaska intenzivno kočilo. Na primer, nakon brzog silaska sa auto-puta i nekoliko snažnih kočenja, diskovi mogu biti mnogo topliji nego nakon prethodnih 300 kilometara putovanja.
A šta je sa lakom i karoserijom?
Lak automobila takođe može biti veoma zagrejan, posebno leti, kada se dugoj vožnji pridruži i jako sunce. Hladna voda na vreloj karoseriji po pravilu neće izazvati ozbiljno oštećenje, ali pranje veoma zagrejanog automobila nije idealno.
Voda i šampon se na veoma toploj površini mnogo brže suše, pa ostaju fleke od kamenca i tragovi deterdženta. Hemijska sredstva takođe mogu delovati agresivnije ako se osuše pre ispiranja.
Zato je automobil najbolje prati u hladu, kada karoserija više nije izrazito vruća na dodir. To važi bez obzira na to da li je upravo završena duga vožnja ili je automobil nekoliko sati stajao na suncu.
Poseban oprez sa felnama i kočnicama
Felne nakon duže vožnje mogu biti zagrejane upravo zbog toplote kočnica. Agresivna sredstva za čišćenje felni ne bi trebalo nanositi na veoma vruću površinu jer se mogu prebrzo osušiti i ostaviti tragove.
Isto važi i za uređaje za pranje pod visokim pritiskom. Nema potrebe da se iz neposredne blizine snažan mlaz vode usmerava na kočiona klešta, diskove, gumene zaptivke ili električne priključke.
Automobil je napravljen tako da podnosi kišu i vodu, ali koncentrisani mlaz pod visokim pritiskom nije isto što i uobičajena vožnja po mokrom putu.
Treba li čekati zbog motora ili turbine?
Kod običnog spoljašnjeg pranja nije potrebno posebno čekati da se motor potpuno ohladi. Voda ionako ne dolazi direktno do većine najtoplijih delova pogonskog sklopa.
Druga stvar je pranje motornog prostora, gde usmeravanje hladne vode na veoma vruće metalne delove i električne komponente nije dobra ideja.
Ako se automobil nakon sportske vožnje svakako ostavlja nekoliko minuta kako bi se temperature stabilizovale, ima smisla odložiti i pranje.
Kada je onda bezbedno prati automobil?
Nakon uobičajene vožnje do auto-perionice, automobil se može prati praktično odmah. Ni nakon višesatne vožnje auto-putem nema razloga za veliku zabrinutost ako poslednji deo puta nije uključivao snažna kočenja.
Međutim, nakon vožnje planinskim putem, veoma brze vožnje ili više uzastopnih naglih kočenja, najbolje je napraviti kratku pauzu. Petnaestak ili dvadesetak minuta obično je dovoljno da se temperature značajno smanje.
Teme