Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Oglas
Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, samo prošle godine u Italiji je proizvedeno 4,2 miliona tona različitih testenina. To je bilo 69 odsto ukupne proizvodnje u EU koja je iznosila 6,1 milion tona.
Na drugom mestu po proizvodnji u Evropi bila je Španija sa 379.000 miliona tona, odnosno šest odsto ukupne proizvodnje. Za njom sledi Nemačka sa 304.000 miliona tona, odnosno pet odsto proizvodnje u EU. To nije bilo dovoljno za njene potrebe pa je uvezla još gotovo pola miliona tona, uglavnom iz Italije
Ukupna proizvodnja testenina u svetu isnosi oko 17,3 miliona tona.
Velika većina testenina proizvedenih u EU bile su testetnine bez jaja, i to 82 odsto. U Italiji je udeo testenina sa jajima iznosio 17 odsto, a u Španiji svega dva odsto.
Veliki izuzetak je Nemačka u kojoj je skoro polovina proizvedenih testenina (46 odsto) bila sa jajima, što je u skladu sa srednjoevropskom kulinarskom tradicijom.
Podaci objavljeni u medijima povodom Svetskog dana testenina, 25. oktobra, pokazuju da je Italija u EU ujedno i najveći izvoznik testenina, a i da su Italijani ubedljivo najveći potrošači, sa konzumacijom koja po osobi iznosi 23,5 kilograma godišnje.
Poređenja radi, u Grčkoj je potrošnja malo veća od 12 kilograma, a u Nemačkoj približno deset kilograma.
U Italiji ukupan promet u lancu proizvodnje testenina iznosi oko 13,5 milijardi evra, plus oko tri milijarde evra koje država zarađuje na ime PDV.
Međutim, uprkos velikoj proizvodnji, izvozu prihodima i potrošnji, itajansko tržište testenina ne raste nego se naprotiv smanjuje. Razlozi su brojni, a među njima su i poskupljenja i izmenjena demografska slika u zemlji, piše portal ilsole24ore.it.
Italijanska unija proizvođača hrane procenjuje da industrija testenina svake godine ulaže 550 miliona evra u istraživanje i razvoj, što je približno deset odsto njenog prihoda.
Rezultat su različite vrste testenina, među kojima je poslednjih godina, iako sa još nešto više od jedan odsto udela u prodaji, bezglutenska testenina, koja se ne proizvodi od pšenice, i koja je popularna i među onima koji nisu osetljivi na gluten.
Najnoviji trend su i visokoproteinske testenine, testenine sa povećanim sadržajem vlakana ili one obogaćene probioticima i mineralima.
Svetski dan testenina inicirali su 1995 proizvođači testenina iz celog sveta na Svetskom kongresu paste u Rimu. Posle tog prvog okupljanja u Rimu, kongres je od 1998. godine počeo da se održava u drugim gradovima širom sveta. Ove godine domaćin je 27. i 28. oktobra italijanska Parma.
Teme