Dok su se smenjivali svetski ratovi, vladari, države i čitave generacije ljudi, jedna džinovska kornjača nastavila je da živi svojim sporim i mirnim životom.
Oglas
Džonatan, za koga se veruje da ima čak 194 godine, najstarija je poznata živa kopnena životinja na svetu. Sada su naučnici prvi put detaljno istražili njegov genetski materijal i otkrili nešto što bi jednog dana moglo da pomogne ljudima da žive duže i zdravije, prenosi Nova.rs.
Džonatan pripada vrsti džinovskih kornjača sa Aldabre, čije je prirodno stanište na Sejšelima. Veći deo života proveo je na udaljenom ostrvu Sveta Jelena, britanskoj prekomorskoj teritoriji u južnom Atlantiku, gde i danas živi u dvorištu guvernerove rezidencije.
Njegova tačna starost nije poznata. Međutim, fotografija iz 1882. godine pokazuje da je Džonatan već tada bio potpuno odrastao. Pošto je džinovskim kornjačama potrebno oko 50 godina da dostignu takvu veličinu, stručnjaci procenjuju da se izlegao oko 1832. godine.
To znači da je Džonatan živeo u vreme kraljice Viktorije i Čarlsa Darvina, a danas se približava neverovatnom 200. rođendanu.
Iako džinovske kornjače mogu da žive duže od jednog veka, Džonatan je izuzetak čak i među ovim dugovečnim životinjama.
Šta su naučnici otkrili u njegovom DNK?
Međunarodni tim istraživača analizirao je Džonatanov genom i epigenom, odnosno genetski materijal i hemijske mehanizme koji regulišu aktivnost gena. Rezultati studije objavljeni su 7. oktobra 2026. godine u uglednom naučnom časopisu Science Advances.
Naučnici su identifikovali 287 genetskih varijanti koje bi mogle da budu povezane sa njegovom izuzetnom dugovečnošću.
Među njima su varijante gena uključenih u popravljanje oštećene DNK, smanjenje upalnih procesa i regulisanje insulina. Reč je o biološkim mehanizmima koji imaju važnu ulogu u starenju organizma, ali i u zaštiti od bolesti, uključujući pojedine vrste raka.
Ipak, najzanimljivije otkriće nije se odnosilo samo na gene, već na način na koji oni funkcionišu.
Kako organizam stari, hemijski mehanizmi koji regulišu aktivnost gena postaju manje precizni. To može da dovede do poremećaja u radu ćelija i postepenog slabljenja njihovih funkcija.
Kod Džonatana su istraživači primetili nešto neobično. Određeni delovi njegovog epigenoma, posebno oni povezani sa proizvodnjom ćelijske energije, zadržali su karakteristike kakve se viđaju kod mnogo mlađih životinja.
Kada su rezultate uporedili sa uzorcima mlađih kornjača iste vrste, otkrili su da pojedini mehanizmi regulacije gena kod Džonatana liče na one kod znatno mlađih jedinki.
To je posebno važno kada je reč o mitohondrijama, sitnim strukturama unutar ćelija koje proizvode energiju neophodnu za život.
Sa starenjem njihova funkcija često slabi, što može da doprinese razvoju različitih bolesti.
Kod Džonatana su, međutim, obrasci regulacije gena povezanih sa mitohondrijama ostali iznenađujuće dobro očuvani.
Džastin Gerlah, biolog sa Univerziteta u Kembridžu i jedan od autora istraživanja, objasnio je za CNN da Džonatan poseduje genetske karakteristike koje mu verovatno omogućavaju efikasnije popravljanje DNK i kontrolu upalnih procesa.
Istraživači pretpostavljaju da bi upravo sposobnost njegovih ćelija da duže održavaju pravilno funkcionisanje mogla da bude jedan od razloga izuzetnog životnog veka.
Može li Džonatan da pomogne ljudima da žive duže?
Otkriće je posebno zanimljivo jer se brojni procesi odgovorni za starenje kod kornjača odvijaju i u ljudskom organizmu.
Naučnici se nadaju da bi proučavanjem dugovečnih životinja mogli da otkriju kako da uspore propadanje ćelija, očuvaju funkciju mitohondrija i smanje rizik od bolesti povezanih sa starenjem.
Stiven Klark, jedan od vodećih autora studije i osnivač američke fondacije Kallel, rekao je da njegov tim želi da istraži mogućnost primene postojećih lekova koji bi mogli da poboljšaju funkcionisanje mitohondrija kod ljudi.
Cilj nije samo produžavanje životnog veka, već i produžavanje perioda tokom kojeg čovek ostaje zdrav i fizički sposoban.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je put do takvih terapija još dug.
Istraživanje je obuhvatilo samo jednu izuzetno staru kornjaču, a naučnici još ne znaju da li su otkrivene genetske osobine karakteristične za čitavu vrstu ili je Džonatan poseban slučaj.
Postoje i određena tehnička ograničenja. Zbog njegove starosti istraživači nisu želeli da rizikuju uzimanjem krvi, pa su genetski materijal prikupili brisom unutrašnjosti usta. Takvi uzorci nisu omogućili potpuno preciznu analizu celokupnog genoma.
Zbog toga će biti potrebna dodatna istraživanja na većem broju dugovečnih životinja kako bi se utvrdilo koliko su ovi rezultati pouzdani.
Džonatan, inače, nije potpuno pošteđen posledica starenja. Zbog katarakte je izgubio vid, ali je, uprkos tome, i dalje aktivan i pod stalnom je brigom svojih negovatelja.
Njegova priča pokazuje da izuzetna dugovečnost ne znači nužno odsustvo zdravstvenih problema.
Ipak, naučnici smatraju da ova neobična kornjača predstavlja dragocenu priliku da bolje razumemo biološke granice života.
Ako uspeju da otkriju zbog čega njegove ćelije uspešno funkcionišu gotovo dva veka, možda će jednog dana pronaći način da i ljudski organizam duže ostane zdrav.
Za sada, Džonatan nastavlja da živi na Svetoj Jeleni, nesvestan da bi njegov gotovo dvovekovni život mogao da pruži važne odgovore na jedno od najstarijih pitanja čovečanstva- kako usporiti starenje?
Teme