Pitanje zbrinjavanja i podrške ljudima koji nemaju krov nad glavom sa dolaskom hladnijih dana ponovo je u fokusu. Igor Mitrović iz Humanitarne organizacije Adra kaže da su samo u Beogradu u prethodne dve i po godine registrovali 2.500 ljudi koji su u situaciji beskućništva i da to višestruko premašuje kapacitete prihvatilišta.
Oglas
U Beogradu je u toku renoviranje prihvatilišta za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici, zbog čega su korisnici privremeno zbrinuti na drugim lokacijama. Prema najavi, ono traje 500 dana, i predviđeno je da će biti završeno početkom 2027. godine. Sve duže liste čekanja ukazuju na izazove i preopterećene kapacitete ustanova.
Igor Mitrović iz Humanitarne organizacije Adra kaže da će objekat, kada bude bio završen, biti veći nego ranije. Međutim upozorava da alternativno mesto gde se korisnici smeštaju prima 72 osobe i da je već prepunjeno.
“Ono što je Adra uspela da radi u prethodne dve i po godine. Radili smo sa 2.500 ljudi samo u Beogradu, ili preciznije, stigli smo da radimo s toliko. Tolike su potrebe, a možda i više. Čak i da imamo ogroman objekat ili nekoliko objekata ove vrste, ne bi bili opet za njih, jer nisu svi u istoj potrebi. Naš problem trenutno je i što mi imamo ljude kojima je neophodno hitno zbrinjavanje, i oni su na listi čekanja, što je blesava ideja”, navodi on.
Ukazuje na brojne prepreke na koje nailaze ljudi u stanju beskućništva u pokušajima da pronađu mesto u prihvatilištima.
“Da bi uopšte, ukoliko ima praznog mesta, ljudi bili primljeni, moraju da imaju psihijatrijski nalaz, da su bezbedni po druge, i da je ta vrsta zbrinjavanja bezbedna i za njih. To je, recimo, neujednačena praksa. To je u Beogradu slučaj, ali u Novom Sadu, u prihvatilištu, nije. Drugo, dosadašnje prihvatilište nije bilo pristupačno i prilagođeno ljudima sa invaliditetom. Nije bilo lifta i slično. Takođe, postoji i problem sa ličnim dokumentima tih ljudi. Oni su im neophodni prilikom ulaska u prihvatilište, više od pola njih nema lična dokumenta, ne svojom krivicom,već zbog sporog sistema”, objašnjava Mitrović.
Ističe da je osim prostora ljudima u situaciji beskućnišva potrebna stručna podrška psihologa, socijalnih radnika i drugih.
“Kolege i koleginice koji sada rade daju sve od sebe, ali imaju i oni veoma teške uslove rada, zato što prevazilazi njihove mogućnosti. Kvalitet hrane nije bio dobar, ne zbog njih, nego zato što nije obezbeđeno više sredstava i slično. Tako da, niz problema koji opet zavise od dobre volje, a sredstava znamo da ima”, kaže sagovornik N1.
Teme