U noći između subote i nedelje počinje zimsko računanje vremena, pa se kazaljke večeras u tri sata pomeraju jedan sat unazad, na dva sata. Promena biološkog ritma, uz manju izloženost dnevnoj svetlosti, kod nekih ljudi može da pojača umor i simptome sezonske depresije, upozorava organizacija Change Mental Health, koja savetuje održavanje redovne rutine, boravak na dnevnoj svetlosti i fizičku aktivnost.
Oglas
Pomeranje sata može da poremeti unutrašnji biološki ritam organizma i utiče na san, raspoloženje i svakodnevne navike. Iako se promena vremena od jednog sata može činiti beznačajnom, telu je potrebno vreme da se prilagodi novom rasporedu spavanja i buđenja, upozorava organizacija Change Mental Health.
Kada se sat u jesen pomeri jedan sat unazad, dobija se dodatni sat na raspolaganju, ali to ne znači da će se organizam odmah prilagoditi promeni. Poremećaj unutrašnjeg biološkog sata, poznatog kao cirkadijalni ritam, može da dovede do problema sa spavanjem i pojačane pospanosti. Neki ljudi mogu teže da se prilagode promeni, naročito ako već imaju određene zdravstvene tegobe.
Kraći dani mogu da utiču na raspoloženje
Promena vremena poklapa se sa periodom godine kada su dani sve kraći, a prirodnog svetla ima manje. To može biti posebno teško za osobe koje imaju sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije čiji se simptomi mogu pojačati tokom jeseni i zime.
Manja izloženost dnevnoj svetlosti može da bude praćena promenama raspoloženja, manjkom energije, tugom i umorom. Raniji zalazak sunca i kraći periodi dnevne svetlosti mogu uticati i na društveni život, jer ljudi manje vremena provode napolju i mogu se češće povlačiti u kuću, što kod nekih pojačava osećaj usamljenosti i izolovanosti.
Poremećaji sna i promene biološkog ritma mogu biti povezani i sa depresivnim simptomima. Ipak, to ne znači da će pomeranje sata kod svih izazvati probleme sa mentalnim zdravljem, već da pojedini ljudi mogu biti osetljiviji na promenu.
Kako se lakše prilagoditi promeni vremena?
Organizacija Change Mental Health izdvaja nekoliko navika koje mogu pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja i lakšem prilagođavanju promeni vremena.
Važno je održavati redovan raspored spavanja i obroka, jer dosledna dnevna rutina pomaže organizmu da reguliše unutrašnji biološki sat. Preporučuje se i boravak na dnevnoj svetlosti, čak i kada je u pitanju kratka šetnja tokom dana, jer prirodno svetlo može da pomogne u regulisanju cirkadijalnog ritma i raspoloženja.
Fizička aktivnost takođe može doprineti boljem raspoloženju i većem nivou energije. Uz to, važno je održavati kontakte sa prijateljima i porodicom kako bi se smanjio osećaj usamljenosti tokom kraćih dana.
Ukoliko promena vremena izaziva stres ili pojačanu anksioznost, mogu pomoći tehnike opuštanja, poput dubokog disanja, meditacije i svesne pažnje.
Iako pomeranje sata ne utiče na sve ljude na isti način, održavanje redovne rutine, boravak na dnevnoj svetlosti i fizička aktivnost mogu pomoći u očuvanju blagostanja tokom prelaska na zimsko računanje vremena.
Teme