U Francuskoj se još procenjuje broj ljudi koji su u subotu učestvovali na uglavnom mirnim protestnim šetnjama, ali tokom kojih pojedinačno jesu izbijali ozbiljni incidenti, obeleženi nasiljem. Vlasti proccenjuju da je na ulice izašlo oko 550.000 ljudi, dok su organizatori naveli da ih je bilo 800.000.
Oglas
Demonstranti su se odazvali pozivima sindikata, studentskih organizacija i aktivista koji se nadaju da će oživeti pokret „Žutih prsluka“, nastao 2018. godine u znak protesta protiv socijalne nepravde.
Masovni protesti u Francuskoj često su obeleženi nasiljem na marginama inače mirnih protestnih šetnji, što dovodi do sukoba sa policijom, podseća France24.
Broj privedenih koji je prijavljen u subotu približio se brojci od gotovo 2.000.
Više od 30.000 pljačkaša u Marseju na vrhuncu nemira
U subotu, na vrhuncu nereda na ulicama Marseja, evidentirano je više od 30.000 pljačkaša, navodi se u policijskom izveštaju.
Među njima je bilo 8.000 demonstranata, dodaje se u izveštaju, uz napomenu da je 99 osoba privedeno u neposrednoj vezi sa neredima.
Raspoređeno je više od 800 policajaca i pripadnika drugih bezbednosnih snaga, a ispaljeno je oko 4.000 suzavaca.
Ukupno 118 pripadnika bezbednosnih snaga je povređeno, od kojih je troje prevezeno u bolnicu.
Ministar unutrašnjih poslova priznao da je policija „izgubila kontrolu“ nad protestima
Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez, koji se nalazi pod pritiskom, preuzeo je odgovornost za propuste u obezbeđivanju javnog reda i mira, zbog kojih su izgrednici i pljačkaši divljali Parizom i drugim francuskim gradovima tokom vikenda.
„Ponudio sam ostavku jer sam u potpunosti odgovoran za ono što se dogodilo“, rekao je Nunez za radio Frans enter, priznavši da nije bilo dovoljno predviđanja i priprema za izazove sa kojima su se suočavale bezbednosne snage.
Ministar je rekao da je tokom noći širom Francuske uhapšeno još 350 ljudi, ponovo upirući prstom u grupe „krajnje levice“, koje je okrivio za nasilje.
Makron odbio ostavku ministra unutrašnjih poslova i zatražio nove metode policijskog delovanja
Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je „propuste“ za koje je rekao da su doveli do nasilnih protesta koji su potresli zemlju, ali je odbio ostavku ministra unutrašnjih poslova Nuneza zbog krize.
„Ministar unutrašnjih poslova podneo je ostavku predsedniku u nedelju“, saopštila je Jelisejska palata.
Dodali su:
„S obzirom na neophodnost kontinuiranog rukovođenja organima reda u ovom trenutku, predsednik je odbio ostavku.“
Makron je zatražio od Nuneza da „preduzme sve neophodne korake kako bi se obezbedila transparentnost u vezi sa propustima u planiranju i prikupljanju obaveštajnih podataka koji su doveli do nasilja“ i da „uspostavi nove operativne metode za bezbednosne snage“ kako bi se izborile sa krizom, navodi se u saopštenju.
Političari prebacuju krivicu za nasilje uoči izbora 2027. godine
Politički lideri razmenjivali su optužbe zbog nasilja tokom vikenda, uoči predsedničkih izbora narednog proleća.
Liderka krajnje desnice i favoritkinja na predsedničkim izborima Marin Le Pen kritikovala je centrističku vladu Makrona kao „iscrpljenu, dezorijentisanu i naizgled nesposobnu da radi bilo šta osim da komentariše sopstvenu nemoć“, u video-snimku objavljenom na društvenim mrežama.
Kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon optužio je premijera Sebastijana Lekornija da se „igra vatrom“, tvrdeći da ste „oslanjajući se na pogoršanje situacije, uspeli samo da ujedinite sve mlade ljude i sindikate radnika“.
Lekorni i drugi vladini zvaničnici optužili su Melanšonovu stranku Nepokorena Francuska (LFI) za podsticanje nemira, koje je nekoliko analitičara opisalo kao poklon za Le Pen i njenu krajnju desnicu.
Pogledajte: Požari gore na ulicama Pariza dok se haotični protesti nastavljaju drugu noć zaredom
Teme