Premijer Hrvatske Andrej Plenković ocenio je da su odluke Vlade Crne Gore o spomen-ploči u Morinju i promeni naziva gradskog bazena u Kotoru "korak u dobrom smeru" i najavio da će o daljem rešavanju otvorenih pitanja razgovarati sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem.
Oglas
Plenković je novinarima u Miločeru, uoči početka Samita lidera Berlinskog procesa, rekao da Hrvatska želi da podstiče susedne zemlje da se što pre približe Evropskoj uniji.
"Odluke Vlade Crne Gore su u dobrom smeru. Imaćemo danas premijer Spajić i ja sastanak, pa ćemo videti kakva je dalja dinamika", kazao je Plenković.
Bilateralni sastanak Plenkovića i Spajića predviđen je za popodnevne sate u Miločeru, prema programu hrvatske Vlade.
Zašto je ime bazena bilo sporno?
Vlada Crne Gore je 19. oktobra usvojila odluke kojima je naknadno odobrena spomen-ploča postavljena kod ulaza u nekadašnji vojni objekat Morinj i promenjen naziv kotorskog bazena, koji je od 2021. nosio ime nekadašnjeg jugoslovenskog vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića.
Bazen će ubuduće nositi naziv "Gradski bazen – Petar II Petrović Njegoš", dok je za ploču u Morinju odlučeno da ostane na postojećoj lokaciji, u sadašnjem obliku i sa postojećim natpisom.
Hrvatska je godinama osporavala naziv bazena po Gopčeviću, tvrdeći da je bio čuvar u logoru Morinj, u kojem su tokom ratova devedesetih bili zatočeni hrvatski civili i ratni zarobljenici.
Kritike predsednika Milatovića i predsednika opštine Kotor
Odluka Vlade o novom nazivu bazena izazvala je kritike predsednika Opštine Kotor Vladimira Jokića i Kabineta predsednika Crne Gore Jakova Milatovića.
Jokić je saopštio da je Opština Vladi prethodno predložila da objekat bude nazvan "Zimski bazen Kotor" i ocenio da je odluka da dobije Njegoševo ime greška i posledica nepoznavanja lokalnog konteksta.
On je naveo da je bio "neprijatno iznenađen" odlukom Vlade i ocenio da je njome, umesto zatvaranja spornog pitanja, dodatno produbljeno nezadovoljstvo u Kotoru.
Prema njegovim rečima, davanjem Njegoševog imena bazenu nije produbljena veza Kotora sa crnogorskim vladikom i pesnikom, već je to ime postalo "predmet gotovo poruge u kotorskoj javnosti".
Jokić je od Ministarstva sporta zatražio saglasnost da Skupština opštine odluči o novom nazivu "Zimski bazen Kotor".
I iz Kabineta predsednika Crne Gore Jakova Milatovića kritikovan je izbor novog naziva, uz ocenu da ime Petra II Petrovića Njegoša ne bi smelo biti predmet sporova u vezi sa nazivima sportskih objekata.
"Njegoševo ime i delo zaslužuju poseban pijetet i dostojanstven odnos", saopštio je Milatovićev kabinet, navodeći da bi, ukoliko je promena dosadašnjeg naziva bila neophodna, "Gradski bazen Kotor" bilo prirodnije i primerenije rešenje.
Milatovićev kabinet je istovremeno poručio da su Crnoj Gori potrebni najbolji mogući odnosi sa Hrvatskom i što brži napredak ka članstvu u EU, ali da dobrosusedska politika mora počivati na međusobnom uvažavanju i poštovanju dostojanstva obe države.
Milatović je, povodom odluke o spomen-ploči u Morinju, ocenio da njeno naknadno odobravanje uz zadržavanje postojećeg teksta otvara pitanje odnosa Crne Gore prema prošlosti, navodeći da su zločini u Morinju sudski utvrđeni, ali da je tekst ploče morao biti pažljivije formulisan kako bi se izbegle političke interpretacije i produbljivanje podela.
Ima još otvorenih pitanja
Plenković je posle odluka crnogorske Vlade saopštio da su time rešena dva od ukupno osam pitanja za koja Zagreb očekuje napredak Podgorice, uz poruku da "ima ih još" i da će razgovori biti nastavljeni.
Hrvatska je kao otvorena pitanja navela obeštećenje bivših logoraša iz Morinja, nastavak potrage za 14 osoba koje se još vode kao nestale iz rata u Hrvatskoj, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih porodica u Crnoj Gori, očuvanje spomen-ploče u Morinju, promenu naziva kotorskog bazena, nastavak pregovora o razgraničenju na moru i povrat školskog broda "Jadran".
Plenković je prošle sedmice na Evropskom savetu u Briselu predstavio hrvatske zahteve prema Crnoj Gori i kazao da se šest odnosi na oblasti povezane sa poglavljem 23 - Pravosuđe i temeljna prava, a dva sa poglavljem 31. Hrvatska Vlada je saopštila i da su, na njenu inicijativu, izmenjeni zaključci Evropskog saveta tako da u njima nije ostao konkretan rok do kraja 2026. za zatvaranje svih crnogorskih pregovaračkih poglavlja.
Kos: Bilateralni zahtevi nisu deo pregovaračkog procesa
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos kazala je, međutim, juče da bilateralni zahtevi Hrvatske formalno nisu deo pregovaračkog procesa Crne Gore sa EU, ali da otvorena pitanja treba rešavati jer je za napredovanje i završetak procesa potrebna saglasnost svih 27 članica Unije.
Kos je ocenila da su odluke o Morinju i kotorskom bazenu pokazale da dijalog Podgorice i Zagreba već daje rezultate i izrazila uverenje da preostala pitanja mogu biti rešena intenzivnim razgovorima dve države.
Teme