Tokom deset godina provedenih u grupi Bitlsi, Pol Makartni napisao je neke od najcenjenijih i najvoljenijih pesama svih vremena.
Oglas
Između utešne „Let It Be“, melanholične „Yesterday“ i čiste radosti koju donosi „Yellow Submarine“, učvrstio je reputaciju jednog od najvećih tekstopisaca svih vremena, piše Far Out Magazine.
Bitlsi su se raspali 1970. godine, ali je Makartni nastavio da dokazuje svoj talenat za pisanje pesama i sviranje u grupi Wings. U njoj su mu se pridružili Linda Makartni, Deni Lejn i Deni Sajvel, koji su doprineli oblikovanju zvuka benda. Iako grupa nikada nije dostigla visine njegovog prethodnog projekta, Wings je tokom sedamdesetih objavio brojne izuzetne pesme, među kojima su romantična „Silly Love Songs“ i rokerska „Band on the Run“.
Ipak, postoji jedna pesma koju čak i sam Makartni teško može ponovo da sluša. Na prvom studijskom albumu grupe Wings, „Wild Life“ iz 1971. godine, našli su se, očekivano, i stihovi inspirisani njegovim iskustvom u Bitlsima. Jedna od tih pesama bila je „Dear Friend“.
Iako su prva dva Makartnijeva solo izdanja bila prožeta napetostima unutar Bitlsa i njegovim burnim ogorčenjem, prvi album grupe Wings takođe se osvrnuo na nekadašnji bend. „Dear Friend“ je verovatno pesma iz njegovog opusa koja najjasnije govori o Lenonu. Bar je jedna od onih zbog kojih mu danas više nije toliko neprijatno.
Lenon je već ostvario određeni uspeh sa grupom Plastic Ono Band, a činilo se da je Makartni želeo da mu se pridruži na tom putu i razvije sopstveni bend, Wings. Njihov prvi album, „Wild Life“, doneo je sasvim nov zvuk, ali jedna pesma bila je posvećena starom prijatelju.
U ranijim pesmama Makartni je možda upućivao oštre kritike nekadašnjem prijatelju, i to prilično bolne. Međutim, ovo je bila prva maslinova grančica koju mu je pružio kroz muziku. Poput razgovora sa bivšim partnerom tek kada pronađete novu ljubav, Makartni poručuje Lenonu da želi da izglade odnose jer su obojica nastavila dalje.
Uz sablasne zvuke klavira i atmosferične udaraljke, Makartni u ovoj pesmi pruža ruku svom nekadašnjem saradniku u pisanju pesama, Džonu Lenonu. Njihov odnos postajao je sve napetiji kako se bližio kraj Bitlsa.
„Dragi prijatelju“, peva Makartni, „koliko je sati? Da li smo zaista stigli do granice? Da li ti to zaista toliko znači? Da li se plašiš ili je to istina?“
Jasno je da je pesma pismo Lenonu, njegovom „dragom prijatelju“, kojim ga Makartni poziva da se seti njihovog iskrenog prijateljstva i stavi ga ispred nesuglasica iz prošlosti. Na svom zvaničnom sajtu Makartni je priznao da mu je teško da ponovo sluša ovu pesmu, rekavši: „Moram nekako da zadržim emocije.“
„To sam ja, na neki način, razgovarao sa Džonom nakon svih onih nesuglasica oko raspada Bitlsa“, objasnio je. „Danas mi je veoma emotivno kada je slušam.“
Lako je razumeti zašto ova pesma izaziva takvu reakciju kod autora. Srećom, njih dvojica su uspela donekle da poprave svoj odnos pre Lenonove smrti 1980. godine.
„Pokušavam da kažem Džonu: ’Slušaj, sve je u redu. Popijmo čašu vina. Hajde da budemo prijatelji’“, objasnio je Makartni. „Srećom, uspeli smo da obnovimo odnos, što mi je donelo ogromnu radost. Bilo bi strašno da je poginuo dok su stvari među nama još bile takve i da nikada nisam dobio priliku da razrešim sve sa njim.“
Pesma je ostala dirljiv pokušaj pomirenja i svedočanstvo o njihovom prijateljstvu i saradnji, uprkos tome što su se odnosi među članovima benda u njegovim poslednjim godinama pogoršali.
Teme