Predstojeći izbori u Izraelu mogli bi da odluče političku sudbinu premijera Benjamina Netanjahua, ocenjuju spoljnopolitički analitičar i dugogodišnji dopisnik sa Bliskog Istoka Boško Jakšić i analitičar međunarodnih odnosa Mirko Dautović, dodajući da su dosadašnju kampanju obeležile kritike zbog bezbednosnih propusta pre napada Hamasa 7. oktobra, rata u Gazi i odnosa prema oslobađanju talaca. Jakšić ukazuje i na to da Srbija, ogromnim izvozom municije tokom rata u Gazi,u odnosima sa Izraelom rizikuje da bude proglašena saučesnikom u genocidu.
Oglas
Parlamentarni izbori u Izraelu zakazani su za 27. oktobar, kada će Izraelci birati novi saziv Kneseta, koji ima 120 poslanika. Na izborima će se odlučivati o budućem sastavu vlade i političkom pravcu zemlje, a centralna tema je premijer Benjamin Netanjahu.
Spoljnopolitički analitičar Jakšić objašnjava da Izrael tradicionalno ima izuzetno visok stepen političke fragmentacije, te da i na ove izbore izlazi čak 38 izbornih lista uključujući i partiju koja ima, kako kaže, tek jednog člana.
Atmosferu u kojoj se održavaju izbori u Izraelu svetski analitičari nazivaju referendumskom, a to potvrđuje i Jakšić objašnjavajući da se njima odlučuje o tome da li Benjamin Netanjahu može da “preživi ili da ode u političku penziju”.
Podseća i da su predstojeći izbori i “Netanjahuova borba za slobodu” jer se, kako kaže, krije iza političkog imuniteta zbog tri procesa koja se vode protiv njega, dodajući da “ne bi bio prvi premijer Izraela koji je otišao u zatvor”.
Jakšić objašnjava da dosadašnja predizborna istraživanja ukazuju kako bi koalicija okupljena oko Netanjahuove stranke Likud mogla da osvoji 51 mesto u parlamentu, dok se centrističkom bloku, koji predvodi penzionisani general Gadi Ajzenkot, predviđa osvajanje 50 mesta.
“I jedan i drugi blok su jako daleko od neophodnog 61 poslanika u Knesetu. Ono što je pitanje je šta sa ovih 19 koji nedostaju, za koga će oni da se opredele. Većinu od tih 19 mesta bi mogli da uzmu dve grupe koje zastupaju interese dva miliona izraelskih Arapa. Njima se daje 10 do 13 mandata, ali nijedan blok sa njima ne želi u koaliciju”, objašnjava Jakšić.
Mogla bi da se ponovi i situacija u kojoj arapske partije daju spoljnu podršku nekoj manjinskoj vladi, smatra Jakšić, što bi značilo produžavanje političke nestabilnosti i nove izbore.
Iako postoje druge teme u predizbornoj kampanji, Dautović dodaje da su glavne one koja se tiču grešaka koje je premijer Izraela ostvario tokom svoje vlasti podsećajući na izveštaje spoljnih obaveštajnih agencija koje su Netanjahua unapred upozoravale da će se nešto dogoditi 7. oktobra, a koje je on ignorisao.
Podsetimo, Hamas i druge palestinske naoružane grupe izvele su napad iz Pojasa Gaze na jug Izraela 7. oktobra 2023. i ubile oko 1.200 ljudi i otele oko 250 osoba, prema izraelskim podacima. Među ubijenima su bili civili i pripadnici bezbednosnih snaga.
Izrael je nakon napada pokrenuo vazdušne udare, a potom i kopnenu ofanzivu u Pojasu Gaze, navodeći kao ciljeve uništenje Hamasa i oslobađanje talaca. Rat je izazvao veliko stradanje palestinskog stanovništva, masovno raseljavanje i razaranje Gaze. Ujedinjene nacije osudile su ubijanje civila i uzimanje talaca, kao i kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom rata.
“On ne samo da ništa nije uradio nego su mu prišli šefovi njegovih obaveštajnih agencija, Šin Beta i Mosada, i rekli mu i da su i oni čuli nešto, a Netanjahu im je rekao ‘u redu, pustite me da odlučim o tome’. Nije im čak ni spomenuo da je dobio obaveštenja iz Emirata i Egipta”, kazao je Dautović podsećajući da Netanjahu sada sprečava formiranje komisije koja bi ispitala okolnosti pod kojim se dogodio napad na muzičkom festivalu, nakon čega je Izrael uzvratio napadom na Gazu.
"Tramp obuzdava Netanjahua"
Sagovornici N1 saglasni su da se prosečni glasač u Izraelu značajno promenio nakon napada 7. oktobra.
Izraelska javnost premijeru zamera i to što je, kako objašnjava Jakšić, tokom rata u Gazi njegov prioritet bio uništavanje Hamasa, a ne oslobađanje talaca.
Jakšić objašnjava da je Netanjahu čovek koji sve vreme karijeru i harizmu gradi predstavljajući se kao spasilac Izraela i jedini garant bezbednosti, a tu bezbednost garantuje vodeći ratove.
“Ono što bi Netanjahuu najviše voleo i što bi mu u značajnoj meri obezbedilo da dobije izbore je da izbije rat, neki novi intenzivniji rat. Problem je u tome što ga Tramp obuzdava. Donald Tramp ne nastavlja akcije protiv Irana u kojima je učestvovao zajedno sa Izraelom, a koje su digle popularnost Netanjahuu u zemlji”, smatra Jakšić.
Dautović podseća i da je Netanjahu imao visoku podršku javnosti za rat sa Iranom, ali da ih je iznenadio odgovor protivnika.
“Izraelsko javno mnjenje, nije da se oseća neranjivim jer oni svakodnevno idu u skloništa, ali naprosto nikada nisu bili izloženi tolikom stepenu destrukcije još od Jomkipur rata”, smatra Dautović.
Srbija u riziku da bude proglašena za saučesnika
Ukoliko Netanjahu ode sa vlasti u Izraelu, nova vlast bi vrlo verovatno želela da nastavi dosadašnju saradnju sa Srbijom, smatra Dautović.
“Pogotovo što, meni se čini, da su za te usluge koje Izrael pružio dobili vrlo povoljne kontrausluge, za to što su dali. Siguran sam da im ne prija što je Pegaz upotrebljen za političke svrhe”, smatra sagovornik N1 dodajući da veruje u nastavak obaveštajne saradnje i isporuke municije.
Spoljnopolitički analitičar Jakšić ukazao je na još jednu dimenziju posledica ove saradnje Srbije i Izraela.
“Srbija tim ogromnim izvozom municije tokom rata u Gazi, imajući u vidu da je komisija UN rekla da je to genocid, Srbija u odnosima sa Izraelom rizikuje da bude proglašena saučesnikom u genocidu”, zaključuje Jakšić.
Teme