Kraj Srbije: ili NDH ili ništa

(portalnovosti.com)

Pre tačno šezdeset šest godina, 4. novembra 1960., ugledni austrijsko-američki polihistor, fizičar i filozof Hajnc fon Ferster i dvoje njegovih studenata, Patriša Mora i Lorens Ejmiot, izazvali su nemalu senzaciju objavivši u čuvenom naučnom časopisu Sajens rad pod eksplozivnim naslovom “Kraj sveta: petak, 13. novembra A. D. 2026”.

Iako je fon Ferster bio pionir računarstva, danas priznat kao jedan od pradeda kibernetike i veštačke inteligencije, on uopšte nije mislio na ono na što ste pomislili vi: njegova veoma precizna predikcija svetske apokalipse – koju je sa specifičnim smislom za humor predvideo tačno na svoj 115. rođendan – nije imala nikakve veze sa robotima i veštačkom inteligencijom. Prema njegovim izračunima, naime, do sloma čovečanstva toga će petka doći usled neslućenog – dobro, u ovom slučaju slućenog – eksponencijalnog rasta svetske populacije, koja je u vreme objavljivanja rada brojala manje od tri milijarde ljudi.

U najkraćemu – da vas sada ne davim matematikom – profesor je formulu rasta svetske populacije tokom prethodna dva milenijuma postavio kao “kvazihiperboličku” jednadžbu P = 179 × 109/(2026,9 − t)0,99, koja je beskonačnu populaciju i konačni demografski slom čovečanstva projicirala tačno u petak, 13. novembra tada još daleke 2026 godine. I uopšte se nije zajebavao: kada su se, recimo, 1997. godine naučnici setili staroga fon Ferstera i rešili da testiraju njegove projekcije, ispalo je da je čovečanstvo po njegovoj formuli trebalo da broji tačno 5,986,622,074 čoveka, a po podacima Ujedinjenih nacija te ih je 1997. brojalo 5,924,787,816! Stari majstor, shvatili ste, promašio je za jedva jedan odsto!

Prošlo je otada još tridesetak godina, i odavno smo zaboravili na Hajnca fon Ferstera i njegovo proročanstvo. Svet tako zabrinuto gleda čas u Silicijumsku dolinu i džinovske data centre za veštačku inteligenciju, čas u rastopljene glečere i El Ninja nad Atlantikom, čas u Trampa i Putina i njihove nuklearne akt tašne, a nema pojma da će za manje od mesec dana nestati u veličanstvenoj demografskoj eksploziji.

“Biće skoro propast sveta, nek’ propadne, nije šteta”, napisao je pre tačno jednog veka novosadski kompozitor i tamburaš Marko Nešić, a četrdesetak godina kasnije u kultnom istoimenom filmu Aleksandra Petrovića zapevali Deronjski tamburaši i Janika Balaš. “Biće skoro propast sveta, nek’ propadne, nije šteta”: Srbija to ionako neće doživeti. Srbi možda i hoće, ali Srbija neće.

Prošle nedelje, naime, ugledni srpski polihistor i građanin, dojučerašnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izazvao je nemalu senzaciju objavivši eksplozivno proročanstvo pod radnim naslovom “Kraj Srbije, nedelja 25. oktobra A. D. 2026”.

Iako je Aleksandar Vučić danas priznat kao otac srpske kibernetike, robotike i vazdušnog gradskog saobraćaja, on uopšte nije mislio na ono na što ste pomislili vi: njegova veoma precizna predikcija srpske apokalipse – koju je sa svojim specifičnim smislom za humor predvideo 25. oktobra, tačno na julijanski datum Oktobarske revolucije – nema nikakve veze sa veštačkom inteligencijom, robotima iz Šapca i letećim automobilima. Prema njegovim izračunima, naime, do sloma vascelog srpstva te će nedelje doći usled eksponencijalnog rasta srpske glasačke populacije, koja danas broji neverovatnih milion ljudi više nego punoletnih stanovnika i raste gotovo eksponencijalnom stopom.

U najkraćemu – da vas ne davim matematikom – Vučić je formulu rasta glasačke populacije postavio kao kvazihiperboličku jednadžbu 2+2=5, kojom je konačni slom srpstva projicirao tačno u nedelju, 25. oktobra 2026. I uopšte se ne zajebava: toga se dana, naime, u Republici Srbiji održavaju parlamentarni izbori.

Reč je o retkom demografskom fenomenu – da, ja se izvinjavam: demokratskom – retkom dakle demokratskom fenomenu u kojemu su moguća samo dva ishoda: da Aleksandar Vučić pobedi ili da Aleksandar Vučić ne pobedi. Šta je onda veliki matematičar za 25. oktobra predvideo kao kraj Srbije, poraz ili pobedu? U tome i jeste lepota matematike. Ako se, dabome, uopšte složimo da je rezultat lep. Propast srpstva i kraj Srbije nosilac liste Ujedinjena Srbija predvideo je, naime, u svakom slučaju: ne kaže Vučić da će Srbija da propadne ako na izborima 25. oktobra on izgubi, već kaže da će Srbija da propadne 25. oktobra kao takvog.

Kako je to moguće?

Idemo po redu.

Šta će se desiti ako Aleksandar Vučić i njegova lista Ujedinjena Srbija, daleko bilo, izgube na izborima? To je lako: pobedi li na izborima opozicijska Studentska lista – već evo ceo mesec dana upozorava Vučić na predizbornim mitinzima, u televizijskim ukazanjima, govorima i intervjuima – nova blokaderska vlast primoraće Srbe da u kolonama idu na koncerte ustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona, terajući ih da salutiraju nacističkim pozdravom i viču “za dom spremni”.

“Samo zapamtite moje reči, jednom će to neko da pušta za deset ili dvadeset godina”, rekao je pre neki dan, ponovivši svoje proročanstvo u emisiji Kolegijum na televiziji Informer.

“Neko će da kaže: ‘Bio je u pravu i predvideo je neke stvari’.”

Biće to, razume se, kraj Srbije i srpstva. Ustaška vlast primoraće Srbe da nose vidljive oznake sa srpskim grbom i četiri ocila, policija će ih hapsiti po ulicama, a batinaši sačekivati u haustorima i mlatiti bezbol palicama. Dobro, Srbi ionako nose vidljive oznake sa srpskim grbom i četiri ocila, policija ih ionako hapsi po ulicama, a batinaši ionako sačekuju u haustorima i mlate bezbol palicama, ali razumeli ste šta sam hteo da kažem.

Šta će se, međutim, desiti ako Aleksandar Vučić, Bog da mu podari sreću, zdravlje i dug život, pobedi na izborima?

I na ovo pitanje nosilac liste Ujedinjena Srbija odgovor je dao u studiju TV Informera. “Ako narod kaže da smo pobedili na izborima, to je kraj. Gotovo je, biće završeno. Verujte mi na reč, biće završena priča i sa školama i fakultetima”, odgovorio je prorok Vučić na pitanje specijalne gošće Informerovog Kolegijuma, usplahirene glavne urednice Tanjuga Jovane Joksimović. “Onda je kraj. To je kraj. Izbori su kraj. Izbori su kraj!” ponavljao je Vučić. “I uopšte neću da pričam o danu posle. Gotovo je! Ako narod kaže da smo pobedili na izborima, to je kraj! I garantujem vam svojim životom da je kraj. Nema više fakulteti, nema više škole, nema više tužilaštva, pravosuđa, nema više ništa!”

Nacija je zanemela od užasa. Pobedi li Vučić, za samo desetak dana biće kraj srpske države, kraj svega! “Nema više fakulteti, nema više škole, nema više tužilaštva, pravosuđa, nema više ništa!” Izbori pred kojima se Srbija našla ispostavili su se tako kao Sofijin izbor između blokaderske ustaške vlasti iza koje neće više biti Srbije, i vlasti koja će da ukine Srbiju u celini i celosti, iza koje nema “dana posle” i “nema više ništa”.

U najkraćemu – ili barem kako sam ja to razumeo – ili NDH ili ništa.

A u svakom slučaju, kraj Srbije. “Onda je kraj. To je kraj.”

Još je, eto, manje od mesec dana do propasti sveta koji je pre šezdeset šest godina predvideo Hajnc fon Ferster, ali Vučićeva Poslednja Srbija ionako je mimo sveta. I kada se u petak 13. novembra svet probudi prenapučen i bez vazduha, stisnut i zbijen kao na Kolegijumu u studiju TV Informer – sve čekajući da neka nesrećna Indijka ili Kineskinja rodi, pa da sve ode dođavola – Srbije ionako neće biti već devetnaest dana. Ili će, naime, devetnaest dana ranije, u nedelju 25. oktobra, dođavola da ode blokaderska ustaška paradržava, ili će dođavola da ode ono ništa šta je od Srbije ostalo.

Biće to veličanstveno finale Vučićeve Srbije, ponosne i prkosne nezavisne države koja je izabrala svoj put: ni levo ni desno, ni tamo ni vamo, ni Zapad ni Istok, ni Amerika ni Rusija, ni Evropa ni Kina, ni kurac ni palac. Ako svet ide napred, ona će natrag, ako će svet da propadne u novembru, ona će u oktobru. Znali smo, ne kažem, da je Vučićeva Srbija ispred svog vremena i ostalog sveta, ali sada znamo i koliko: tačno devetnaest dana.

Pa ako već treba da propadne, Srbija će da propadne pod svojim uslovima.

“Biće skoro propast sveta”, napisao je pre jednog veka Marko Nešić, “biće skoro propast sveta”, napisao je pre šezdeset šest godina Hajnc fon Ferster, “biće skoro propast sveta”, pevaju celo to vreme braća Cigani, “biće skoro propast sveta, nek’ propadne, nije šteta”: jebeš svet bez Srbije.

(Mišljenja i stavovi objavljeni u rubrici "Kolumne" nisu nužno i stavovi redakcije "Vijesti")