Član predsedništva SNS-a Aleksandar Jakšić reagovao je povodom saopštenja koje je izdala Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), a koje je N1 preneo na portalu.
Oglas
Jakšić je povodom ocene MASA da je napad na profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu i kandidata za poslanika Studentske liste Dejana Šoškića deo "prljave predizborne kampanje" i da njegovi naručioci i izvršilac zaslužuju dubok prezir, ali i procesuiranje pred nadležnim organima, saopštio:
Prezir nije argument
Кoliko je kratak put od javnog zalaganja za akademsku čestitost i jednaku primenu pravila i propisa do otvorenog izražavanja „dubokog prezira“ prema onome ko je zatražio da se upravo ta pravila i propisi primene, najbolje pokazuje nemušto saopštenje Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA), povodom mog javnog ukazivanja na nezakonit izbor Dejana Šoškića u zvanje redovnog profesora.
Umesto da pažljivo prouče dostavljenu dokumentaciju i pokušaju da argumentovano ospore makar jednu od činjenica ili jedan od dokaza na kojima se zasniva moja tvrdnja, autori saopštenja odlučili su da javnost upoznaju sa snažnim osećanjima koja gaje prema meni.
Međutim, budući da ni najdublji prezir ne može promeniti sadržinu zvaničnih dokumenata, datume objavljivanja naučnih radova, niti propisane uslove za izbor u zvanje redovnog profesora, koristim ovu priliku da ukažem na površnost i besmislenost argumenata iznetih u pomenutom saopštenju:
1) Navodnu zakonitost Šoškićevog izbora u zvanje redovnog profesora autori saopštenja pokušavaju da dokažu tvrdnjama „da tokom postupka nije bilo primedbi“ i da su „odluke donete jednoglasno na Ekonomskom fakultetu i Univerzitetu u Beogradu“. Кao da zakonitost izbora zavisi od broja podignutih ruku, a ne od ispunjenosti propisanih uslova. To što niko nije ukazao na nepravilnosti ne znači da one nisu postojale, kao što ni jednoglasnost u odlučivanju ne može da zameni (ne)objavljene naučne radove.
2) Dalje, autori saopštenja Danicu Popović predstavljaju kao „uglednu ekonomistkinju i žestokog kritičara režima“, a moje ukazivanje na njen plagijat kao primer „lažnih optužbi u prošlosti“. Pritom prećutkuju činjenicu da je plagijat Danice Popović utvrđen odlukom Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta, a potom potvrđen odlukom Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu. Dakle, čak i konačne odluke nadležnih univerzitetskih organa postaju „lažne optužbe“ kada se odnose na političke istomišljenike. Teško je zamisliti upečatljiviji primer selektivnog zalaganja za akademsku čestitost.
3) U Inicijativi za unapređenje Dejana Šoškića od 26. januara, kao dokaz ispunjenosti prvog obaveznog kriterijuma navedena su četiri naučna rada koja nisu bila objavljena, niti su postojale potvrde uredništava o njihovom budućem objavljivanju. Štaviše, dva od četiri navedena rada u tom trenutku nisu bila čak ni dostavljena naučnim časopisima, iako je propisani uslov izričito zahtevao da naučni radovi budu objavljeni.
4) Autori saopštenja zažmurili su pred činjenicom da je uredništvo časopisa „Industrija“ 13. februara izdalo potvrdu da je Šoškićev rad prihvaćen za objavljivanje, iako je u konačno objavljenoj verziji tog rada kao zvaničan datum prihvatanja naveden 11. maj, gotovo tri meseca kasnije. Ništa manje zanimljivo nije ni to što je uredništvo časopisa „Panoeconomicus“, sa SCI/SSCI liste, 19. februara, svega dva dana nakon prijema rukopisa rada, izdalo potvrdu o njegovom objavljivanju, iako postupak prihvatanja naučnih radova u ovom časopisu podrazumeva najmanje dve nezavisne anonimne recenzije.
5) Na kraju, autori saopštenja nisu ni pokušali da ospore ključnu činjenicu: Dejan Šoškić na dan donošenja odluke Senata Univerziteta u Beogradu, 10. juna, nije ispunjavao nijednu od tri propisane alternative prvog obaveznog kriterijuma za izbor u zvanje redovnog profesora. Naime, u konačno objavljenoj verziji rada u časopisu „Panoeconomicus“ izričito je navedeno da je rad koji je Кomisija predstavila kao naučni rad sa SCI/SSCI
liste objavljen kao polemika, a ne kao originalni naučni rad. Iako je u naučnoj zajednici opštepoznato da se polemika nije mogla vrednovati kao originalni naučni rad sa SCI/SSCI liste, to je dodatno potvrđeno i zvaničnim odgovorom Ministarstva nauke.
Takođe, od tri rada koja je Кomisija razvrstala u kategoriju M24, rad u časopisu „Industrija“ nije bio objavljen do 10. juna, kada je odlukom Senata Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić izabran u zvanje redovnog profesora. Dakle, Dejan Šoškić nije imao nijedan od najmanje dva potrebna naučna rada sa SCI/SSCI liste, dok je od tri potrebna rada kategorije M24 čak i na kraju postupka imao samo dva objavljena rada.
Do danas je celokupna dokumentacija dostavljena na imejl adrese više od 5.000 članova akademske zajednice, uključujući i predstavnike takozvane „Studentske liste“ i članove nevladine organizacije „MASA“, koja je izdala nemušto saopštenje. Činjenica da niko od njih nije pod svojim imenom i prezimenom javno osporio nijednu od iznetih činjenica, niti doveo u pitanje verodostojnost bilo kog priloženog dokaza, a kamoli javno izneo tvrdnju da je Dejan Šoškić ispunjavao propisane uslove za izbor u zvanje redovnog profesora, najbolje govori o tome da je nezakoniti izbor Dejana Šoškića u zvanje redovnog profesora nemoguće braniti argumentima.
Autori saopštenja imaju pravo da prema meni gaje i izražavaju „duboki prezir“, iako prezir nije naročito konstruktivna emocija i mnogo više govori o onima koji ga osećaju nego o onima kojima je upućen. Prezir, međutim, ne može promeniti činjenicu da Dejan Šoškić nije ispunjavao propisane uslove za izbor u zvanje redovnog profesora. Prezir nije argument.
Teme