Odnosi dve susedne države, koji su pogoršani u poslednjih godinu dana, na novom su testu nakon izbora u Srbiji, piše Dojče vele (DW). U zavisnosti od toga ko pobedi, može se očekivati ili nastavak konflikta ili promena paradigme Beograda.
Oglas
Ni kampanja za parlamentarne izbore u Srbiji 25. oktobra nije mogla da prođe bez „otrovnih strelica“ prema Crnoj Gori, iako je u samoj Podgorici upadljivo ćutanje vlasti i većeg dela opozicije o dešavanjima u Srbiji. Istovremeno, jasno je da su svi veoma zainteresovani za rezultat izbora naredne nedelje, piše Dojče vele.
Od ishoda će znatno zavisiti i budući odnosi dve susedne države, koji su u poslednjih godinu dana znatno pogoršani usled sukoba režima Aleksandra Vučića sa crnogorskom vladom koju predvodi premijer Milojko Spajić.
S druge strane, pojedini političari iz Crne Gore otvoreno učestvuju u srpskoj kampanji na strani Vučića, ali se to u beogradskim tabloidima ne predstavlja kao „mešanje“.
Duga istorija međusobnih trzavica
Od toga „ko posvađa dva oka u glavi“ do pitanja kako ih pomiriti, tako funkcionišu odnosi dve najbliže i istorijski, politički i ekonomski najpovezanije države bivše Jugoslavije.
U Crnoj Gori živi 33 odsto Srba, a status srpskog jezika i pitanje dvojnog državljanstva sa Srbijom nerazrešena su identitetska pitanja koja i 20 godina posle crnogorske nezavisnosti oštro dele građane Crne Gore.
Uz to, zvanični Beograd, odnosno Vučić, ta pitanja politizuje i podiže na nivo nacionalno-državnih odnosa Srbije i Crne Gore, iako je reč o unutrašnjim pitanjima Crne Gore. Zato je pomoćnik glavnog i odgovornog urednika podgoričkog lista „Vijesti“ Vukašin Obradović jasan:
„Ishod parlamentarnih izbora u Srbiji uticaće u velikoj meri ne samo na buduće bilateralne odnose dve susedne države, već će imati i značajne posledice na unutrašnja politička zbivanja u Crnoj Gori“, kaže Obradović za DW.
S druge strane, predsednik prosrpske partije Ujedinjena Crna Gora Goran Danilović tvrdi da je koren svih nesporazuma odluka bivše crnogorske vlasti da prizna nezavisnost Kosova2008. godine.
„Da je međunarodnoj zajednici tada, a i ranije, bilo stalo do regionalne stabilnosti, nikada ne bi tražila ili naredila da Crna Gora trajno poremeti odnose sa Srbijom. I pored toga, uveren sam da su sve političke strukture i različite vladajuće elite Srbije, od tada do danas, imale u vidu istorijsko savezništvo i sudbinu srpskog naroda koji odvajkada živi na teritoriji današnje Crne Gore.
Ipak, ubeđen sam da strane sile i volja bivšeg crnogorskog režima da služi tuđim interesima nisu Crnu Goru učinili antisrpskom zemljom, ali smo pod plaštom „vlastitih interesa“ napravili mnogo štete jedinstvu Srbije i njenom teritorijalnom integritetu“, poručuje Danilović za DW.
Vučić ne želi Crnu Goru u EU?
Obradović, pak, ukazuje da je Vučićev režim u prethodnom periodu, osim priznanja nezavisnosti Kosova, reanimirao i teme referenduma i državnog osamostaljenja Crne Gore, Jasenovca, Srebrenice, odnosa prema ratnim zločinima i ratnim zločincima, a sve sa jednim ciljem: zaustavljanjem Crne Gore na putu ka Evropskoj uniji.
„Očigledno je da vlast u Srbiji nema nameru da u direktnom dijalogu razgovara o svim ovim temama i pronalazi adekvatna rešenja za nesporno važna statusna pitanja srpskog naroda u Crnoj Gori. Ne, namera je bila više nego očigledna. Želelo se, i od toga se ni danas nije odustalo, ostvarenje krajnjeg cilja: zaustavljanje Crne Gore na putu ka punopravnom članstvu u EU.
To je spiritus movens Vučićeve politike prema Crnoj Gori, koja se sprovodi kroz mobilizaciju svih raspoloživih nacionalnih, stranačkih, crkvenih i medijskih kapaciteta radi destabilizacije unutrašnjih političkih prilika u Crnoj Gori“, smatra Obradović.
Danilović odgovara da će članstvo Crne Gore u EU izvesno uslediti, „jer je od 2022. i rata u Ukrajini Crna Gora i njen ulazak u EU potreba Zapada kako bi se pokazala vitalnost Unije i zaokružio prostor“.
Smatra da će posle Crne Gore u EU ući i Albanija, iz istih razloga.
„Srbiji su otežani i okovani uslovi jer se od nje traži da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Pod takvim uslovima nemoguće je napredovati, jer je uslov da sebe dezintegrišete“, dodaje Danilović.
Tišina o Podgorici
Crnogorska vlast i veći deo opozicije zvanično ne komentarišu predstojeće izbore u Srbiji. Posebno je upadljivo ćutanje predsednika Skupštine Crne Gore i lidera Nove srpske demokratije Andrije Mandića, ako se zna da mu je Vučićeva vlast velikodušno pomagala tokom ranijih izbora u Crnoj Gori, dok je sam Mandić pre nekoliko godina slavio Vučićeve izborne trijumfe u Beogradu.
S druge strane, Mandićev koalicioni partner Milan Knežević otvoreno je podržao Vučića i govorio na nekim njegovim predizbornim skupovima, oštro napadajući nosioca Studentske liste Iliju Srdanovića i dovodeći ga u vezu sa bivšim crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem.
To je tokom kampanje narativ i Vučićevih tabloida, kao i samog Vučića, koji tvrdi da su se protiv njega zaverili studenti, Đukanović, kosovski premijer Aljbin Kurti i hrvatski premijer Andrej Plenković, dakle „svi neprijatelji srpskog naroda“, po njegovom shvatanju.
U međuvremenu, pre nekoliko dana sa podgoričkog aerodroma u Srbiju je vraćen srpski biznismen i vlasnik Alta banke Davor Macura, koga srpski nezavisni mediji dovode u blisku vezu sa Vučićem. Njemu je zabranjen ulazak u Crnu Goru upravo uoči očekivane kupovine crnogorske filijale Adiko banke od strane Alta grupe.
U prethodnom periodu Srbija je proterala ili zabranila ulazak pojedinim poslanicima crnogorske opozicije i istaknutim novinarima, dok je Crna Gora zabranila ulazak glavnom Vučićevom propagandisti, vlasniku „Informera“ Draganu J. Vučićeviću.
Posebno je odjeknulo proterivanje 87 Vučićevih pristalica, od kojih su pojedini tukli studente na protestima. Oni su vraćeni iz Tivta, gde su se, prema navodima vlasti, pojavili istim avionom neposredno uoči najvećeg samita evropskih lidera ikada organizovanog u Crnoj Gori, na kojem je učestvovao i Vučić.
Crnogorski premijer Spajić nedavno je tvrdio da će se, u susret ulasku Crne Gore u EU, intenzivirati hibridni napadi u kojima učestvuju i zvaničnici dve susedne države koje nije imenovao. Istovremeno, nije tajna da Vučić ima široku mrežu podrške i u samoj Crnoj Gori, koju po potrebi koristi za pokušaje unutrašnje destabilizacije.
Izbori u Srbiji uticaće i na crnogorske izbore
Zato Obradović smatra da se, ako Vučićeva Srpska napredna stranka pobedi i 25. oktobra, može očekivati kontinuitet ovakve politike koja će se intenzivirati uoči parlamentarnih izbora u Crnoj Gori naredne godine.
„Nije nerealno očekivati da se spektar pritiska značajno proširi i na ekonomski nivo, pre svega kroz širenje uticaja finansijskih institucija, poput Alta banke u Crnoj Gori. Nije nemoguće ni da se u propagandne svrhe koristi velika uvozna zavisnost Crne Gore od Srbije, ali i opstanak velikih sistema poput Luke Bar, čije poslovanje u velikoj meri zavisi od dotoka robe iz susedne države“, kaže Obradović.
S druge strane, ako Studentska lista odnese prevagu na srpskim izborima, Obradović očekuje popravljanje odnosa.
„Osim normalizacije odnosa dve bliske, ali samostalne države, ono na čemu Crna Gora mora insistirati, a za šta će imati značajnu podršku i u Srbiji, jeste demontaža polujavne prosrpske mreže koja je stvarana svih ovih godina u gotovo svim oblastima javnog života u Crnoj Gori, od Srpske pravoslavne crkve do sporta i estrade.
Nije nikakva tajna da izvestan broj crnogorskih stranaka, medija i takozvanog nevladinog sektora svoju moć crpi iz finansijske podrške vlasti u Beogradu. Ta pomoć ne mora biti nezakonita ili nelegitimna, ali građani Crne Gore moraju da znaju ko se, za šta i iz kojih izvora finansira“, poručuje Obradović.
Danilović ima potpuno drugačiji stav i ocenjuje da bi interes Crne Gore 25. oktobra morao da bude „mirna i napredna Srbija“.
„Morali bismo da se radujemo mirnom izbornom danu i mirnom postizbornom periodu. Verujem u istorijsku zrelost Srbije, srpskog naroda i svih građana. Naše nije da kreiramo Srbiju po vlastitoj meri, nego da prihvatimo i pozdravimo Srbiju kakvu izaberu građani Srbije“, kaže Danilović.
Teme