Sedam najvažnijih strukovnih udruženja srpske kinematografije podnosi krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovića i njegovih, kako tvrde, saizvršilaca, zbog sumnje na organizovani kriminal i svesno urušavanje domaće filmske proizvodnje.
Oglas
Početna šteta iznosi dve milijarde dinara, zbog čega više desetina domaćih filmova nikada neće biti snimljeno, upozorava za Danas Miloš Škundrić, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije.
"Kompletna srpska kinematografija, okupljena oko sedam najvažnijih strukovnih udruženja, podnosi krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića i njegovih saizvršilaca zbog toga što već pune dve godine svesno guše kinematografiju i kulturu u Srbiji", kaže Škundrić za Danas.
Prema Škundrićevim rečima, predstavnici ovih udruženja saglasni su da se srpska kinematografija, jedan od stubova domaće kulture, nalazi u katastrofalnom stanju, za koje odgovornost pripisuju Ministarstvu kulture.
"Više od dve godine nadležna institucija ne sufinansira domaću filmsku proizvodnju i mi znamo da je razlog za to odmazda prema filmskim umetnicima, autorima pre svega, zbog toga što su bili skloni da javno izraze svoje mišljenje o korupciji i uopšte katastrofalnoj situaciji u društvu", smatra Škundrić.
On ne želi da spekuliše o tome da li Ministarstvo kulture postupa po direktivi bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića ili državni službenici takvim ponašanjem pokušavaju da mu se dodvore, ali tvrdi da je prekršeno više zakona Republike Srbije.
"Dakle, dve i po godine mi nemamo uložen ni dinar u domaću kinematografiju. To je svesna namera da se kinematografija uguši, da se uguši svako kritičko mišljenje, a da se ljudi koji rade u kinematografiji kazne i da im se životni standard obara do te mere da su se oni, verovatno pogrešno, nadali da će neki od nas postati sluge režima poput Predraga Gage Antonijevića, Lazara Ristovskog i njima sličnih, kojima su otvorena sva državna vrata i svi resursi su im na raspolaganju. Oni najviše rade u ovom periodu, ali, nažalost, njihovi rezultati su ništavni čak i za publiku seoskih festivala", kaže Škundrić.
Šteta je, prema njegovoj oceni, višestruka, jer se, kako tvrdi, uskraćuje podrška projektima koji bi mogli da ostvare značajne rezultate, dok se istovremeno favorizuju autori bliski vlasti.
"Ne dobijaju sredstva projekti koji bi zaista mogli da ostvare veliku gledanost i festivalske uspehe, a s druge strane, sve čega se oni dotaknu, pa i najvažnijih tema iz domaće kulture i istorije, kakvi su Prvi svetski rat i genocid u NDH, oni to upropaste, devalviraju", objašnjava Škundrić.
On smatra da će Selaković, bez obzira na eventualnu političku zaštitu, morati da odgovara za štetu nanetu srpskoj kinematografiji.
"Selaković će verovatno biti aboliran od bivšeg predsednika za zločin protiv srpskog kulturnog nasleđa, ali će za ovo ipak morati da odgovara, na istoj adresi, gde ga već poznaju – pred Javnim tužilaštvom za organizovani kriminal. Selaković je samo jedno od lica, ali najodgovorniji, kao ministar kulture koji je radio sve, samo ne svoj posao", ističe Škundrić.
Prema njegovim rečima, Filmski centar Srbije u obavezi je da dva puta godišnje raspiše konkurs za sufinansiranje filmske proizvodnje, ali ta obaveza nije ispunjena.
"Dve milijarde dinara je početna šteta koju su napravili. To su sredstva koja nikada nisu niti će biti potrošena, a koja su po Zakonu o budžetu bila namenjena domaćoj filmskoj produkciji", naglašava Škundrić.
On primećuje i da među onima koji su ranije podržavali vlast, uključujući filmske radnike koji su bili članovi SNS-a ili potpisnici liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, a čiji su projekti dobijali sredstva od Telekoma, sada nema podrške bivšem predsedniku.
Na pitanje Danasa kakav pravni ishod očekuje, odgovara da se nada da će tužilaštvo postupati u skladu sa zakonom.
"Postupak sigurno neće trenutno krenuti, pa su i moja očekivanja da će oslobođeno tužilaštvo u jednoj, do tada – pravnoj državi postupati po zakonima, da će ustanoviti da je prekršen Zakon o kinematografiji, Zakon o kulturi, Ustav i još jedan broj zakona kojima se uređuje rad ministarstava i državne uprave", navodi Škundrić.
„Više 50 filmova nikada neće biti snimljeno“
Govoreći o konkretnim posledicama izostanka finansiranja, Škundrić objašnjava da se šteta ne meri samo novcem već i filmovima koji neće biti realizovani, kao i izgubljenim godinama za domaće autore i filmske radnike.
Prema njegovoj računici, ako se na svakom konkursu podrži šest do sedam dugometražnih igranih filmova, pet neodržanih konkursa znači da oko 35 igranih filmova neće biti snimljeno. Pored toga, srpska kinematografija biće lišena za još 20-ak dugometražnih dokumentarnih, 40-ak kratkih i 20-ak inostranih koprodukcija.
Posledice takve politike, upozorava, tek će se osetiti u narednim godinama, jer je filmska proizvodnja dugotrajan proces, od razvoja scenarija i priprema do snimanja i završetka filma.
Na pitanje Danasa gde je završio novac koji je bio opredeljen za domaću filmsku proizvodnju, Škundrić podseća da su filmska udruženja to pitanje postavila još prošle godine, kada su zahtevala Selakovićevu ostavku.
"Pitali smo još prošle godine gde su ta sredstva, ko je prekrajao republički budžet, budžete Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije, po čijoj direktivi i zašto Selaković nije stao u odbranu tzv. savremenog stvaralaštva u Srbiji, što je prva i osnovna misija ministra kulture. Novci su verovatno završili za Ekspo ili ko zna gde, ali to na kraju krajeva nije ni bitno. Te pare su po zakonu bile opredeljene za kulturu, za kinematografiju. One nikada nisu potrošene za tu namenu i to je dakle, protivzakonito", naglašava Škundrić.
Posebno apsurdnim smatra to što se domaća kinematografija suočava sa ovakvim odnosom institucija upravo u trenutku kada srpski autori ostvaruju značajne međunarodne uspehe.
"Ostaće nesnimljen veliki broj filmova, a sve se dešava u godini kada imamo pobednika jednog prestižnog festivala kao što je Sandens u Americi i kada imamo čak dva kratka filma na najvažnijem filmskom festivalu u Kanu", zaključuje Miloš Škundrić za Danas.
Teme