SPS je preživela kraj apsolutne vlasti, sankcije, 5. oktobar i pad u političku marginu, ali pred izbore 25. oktobra suočava se sa možda i najvećim odlivom članstva u svojoj istoriji.
Oglas
Bez obzira šta mislili o njoj, Socijalistička partija Srbije (SPS) je žilava politička organizacija. Prošla je periode od apsolutne vlasti, gotovo do nestanka sa političke scene, ali je opstala prvih 36 godina višestranačja u Srbiji.
Za razliku od drugih partija, pre svega Demokratske stranke koja je često cepala, nije bio veliki broj onih koji su napuštali stranku. Međutim, pred izbore raspisane za 25. oktobar, SPS se susreo sa najvećim brojem odlazaka iz stranke poslednje decenije.
Razlog nezadovoljnih je, kako se može čuti, gubljenje identiteta i utapanje u Srpsku naprednu stranku (SNS). Nešto slično kao kada je deo članstva napustio partiju zbog velikog uticaja Jugoslovenske levice (JUL) na SPS, ali i upravljanja državom u drugoj polovini devedesetih godina.
Osim napuštanja, u SPS su se dešavale i čistke, ali je uprkos svemu, SPS opstajao.
Predsednik partije Ivica Dačić poručio je da je "nebitno da li će neki komarac da ode - SPS ostaje kao institucija".
Prvi premijer, prvi odlazak
Prvo značajno ime koje napustilo SPS bio je Dragutin Zelenović. Prvi predsednik vlade od kada je obnovljeno višestranačje. On je postao premijer 15. januara 1991. godine, da bi već 11. decembra iste godine, usled neslaganja sa predsednikom države Slobodanom Miloševićem u pristupu razvoju i upravljanju ministarstvima, podneo ostavku na mesto premijera Srbije i vratio se svojim dužnostima na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Godinu dana kasnije, u leto 1992. godine, devet narodnih poslanika, socijaldemorkatske provenijencije, osnovali su svoj poslanički klub nezadovoljni "desnim skretanjima" i izrazitim nacionalizmom. Grupu je predvodio poslanik Jovan Cvetković, a ubrzo je formirana Socijaldemokratska partija, која је na izborima u decembru 1992. godine osvojila 47.404 glasova ili 1,07. SPS je posle 197 mandata spao na 101 i vladao je manjinski, uz pomoća Srpske radikalne stranke (SRS).
Prva čistka
Samo sedam dana po potpisivanju Dejtonskog sporazuma kojim je okončan građanski rat u Bosni i Hercegovini, 28. novembra, tadašnji predsednik Srbije i SPS Slobodan Milošević je, kršeći statut, smenio sa svih funkciju viđene članove stranke.
Milošević je sednici koja je, prema izveštajima medija, trajala između 10 i 12 minuta i bila u suprotnosti sa statutom razrešio dva potpredsednika - Borisava Jovića i Mihaila Markovića, prve ljude beogradskog i novosadskog odbora, te Milorada Vučelića koji je bio direktor RTS od 1992 do 1995. godine.
Oni su navodno pripadali tvrdoj struji SPS, odnosno bili su u sukobu kada su u pitanju sankcije Republici Srpskoj. Ipak, pre svega, njihov problem je bilo neslaganje sa kadriranjem JUL-a unutar SPS. Od svih sklonjenih, partiju je napustio samo Milorad Vučelić. On se vratio u stranku dve godine kasnije, ali 1998. ponovo otišao.
Krađa na izborima i novi odlasci
Krađa na lokalnim izborima 1996. godine bila je okidač za još jednu čistku. Iz partije je tokom januara 1997. godine isključen gradonačelnik Beograda Nebojša Čović i godinama neprikosnoveni prvi čovek niških socijalista Mile Ilić. Obojica su tražila da se priznaju rezultati izbora, protiv čega je osim SPS bio i JUL.
Nešto kasnije priznati su rezultati izbora, a jula 1997. godine Čović je sa još nekoliko članovima SPS osnovao Demokratsku alternativu (DA). Stranka je bila deo Demokratska opozicije Srbije (DOS) koja je smenila sa vlasti koaliciju SPS, JUL i SRS. Demokratska alternativa se 2004. pripojila Socijaldemokratskoj partiji koja je postojala do 2010. godine.
Jedan od poznatijih socijalista Radovan Raka Radović iz Trstenika isključen je 1999. godine. Razlog je što je tražio smenu lokalnih funkconera zbog slabih izbornih rezultata. Umesto toga, lokalni odbor je isključio njega. Raka je nastavio političku karijeru. Osnovao je organizaciju "Naš dom Srbija", a zatim bio nastupao na listama drugih partija poput Srpske partije socijalista Siniše Vučinića. Godine 2013. postao je član SNS.
Odlazak Lilića
Veliki uticaj JUL-a bio je razlog da bivši predsednik Savezne republike Jugoslavije Zoran Lilić ode iz SPS. On je novembra 2000, mesec dana posle petoktobarskih promena, osnovao Srpsku socijaldemokratsku partiju (SSDP). Na izborima u decembru 2000. godine osvojila je 29.400 glasova.
Takođe u novembru Milorad Vučelić je osnovao Demokratsku socijalističku partiju (DSP) u kojoj je bio i Borisav Jović. Na izborima u decembru 2000. godine osvojili su 31.973 glasova. DSP je, februara 2003. godine, mesec dana pre ubistva premijera Zorana Đinđića kolektivno pristupio SPS, a iste godine Vučelić je postao republički poslanik.
Posle smrti Slobodana Miloševića 2006. godine, borio se sa Ivicom Dačičćem za mesto predsednika i izgubio. Nedugo zatim ponovo je napustio SPS.
Bivši ministar i visoki funkcioner Branislav Ivković je isključen aprila 2002. godine zbog podela u partiji. On je bio protivnik JUL-a, i tvrdio je da mu je isključenja "namestila" Mirjana Marković, predsednica JUL-a i supruga Slobodana Miloševića. Dva puta se kandidovao za predsednika Srbije - 2002. godine ispred Grupe građana – Socijalisti za povratak bazi, i 2004. ispred Socijalističke narodne stranke koju je osnovao dve godine ranije. U januaru 2012. pristupio je Srpskoj naprednoj stranci.
Neuspeo pokuša smene
Slobodan Milošević je 2005. godine je iz zatvora u Hagu pokušao da smeni Ivicu Dačića, Dušana Bajatovića i Branka Ružića. To mu nije uspelo, a njih trojica su do ove godine ostali u vrhu stranke.
Dijana Vukomanović, šefica poslaničke grupe SPS u Skupštini Srbije, početkom oktrobra 2016. obavestila je javnost da je napustila Socijalističku partiju Srbije i podnela ostavku na sve stranačke fukcije. Ona je tada vratila poslanički mandat. Godinu dana kasnije bila je među osnivačima Narodne stranke, a 2022. godine pristupa stranci Srbija centar (SRCE).
Sledeći veliki potres desio su se ove godine kada je ubedljivo najviše članova u novijoj istoriji SPS napustilo partiju.
Do sada se pokazalo da je do nestabilnosti i odliva članstva u SPS dolazilo zbog velikih političkih promena kao što je bio 5. oktobar 2000. godine, ali i zbog uticaja drugih stranaka.
Devedesetih godina prošlog veka bio je to uticaj JUL-a koji je, iako nije imao podršku birača, u dobroj meri upravljao državom i kadridao u SPS. Drugi slučaj je aktuelan - u veliki broj članova napustio je stranku zbog gubljenja identiteta i uticaja na političkoj sceni Srbije.
Do sada je SPS uvek nekako opstajao, a koliko su značajni "komarci" kako ih je nazvao Ivica Dačić, saznaće se uskoro, već na izborima 25. oktobra. Dobra vest za SPS je da je cenzus tri odsto, a ne pet, koliki je bio tokom ranijih kriza.
Teme