Dečja terapeutkinja Kler Lerner kaže da svi roditelji s kojima razgovara žele da vaspitaju decu koja znaju šta žele i samostalno rešavaju probleme. Ipak, naučiti decu da misle svojom glavom teže je nego što se čini, a ta veština ne počinje da se razvija tek u školi. Lerner ističe da proces učenja samostalnog razmišljanja započinje ranije nego što roditelji misle, piše Parents.com.
Pustite ih da pokušaju sami
Kad se dete muči s umetanjem oblika u igračku, roditeljski je instinkt uzeti deo i dovršiti zadatak umesto njega. Ali stručnjaci savetuju da se zapitate šta je važnije: trenutno ukloniti frustraciju ili dete naučiti kako da samo reši problem. "Učenje dece samostalnosti započinje u najranijoj dobi. Pristup se, naravno, razlikuje zavisno od uzrasta deteta", kaže dr Stefani Irbi Koard, profesorka na Univerzitetu North Carolina Greensboro.
Ako roditelji dozvole detetu da samo rešava probleme, čak i dok je još beba, grade temelje za njegovu buduću snalažljivost. Umesto da odmah umetnete deo slagalice, možete dete usmeravati rečima i tako mu pomoći da samo dođe do rešenja. Ključno je dati detetu priliku da razmisli o problemu. Kasnije se to može primeniti na situacije u kojima ga puštate da samo smisli kako da se spusti niz tobogan.
Oksana Kuzmina/Shutterstock
Budite uzor u donošenju odluka
"Pokažite im kako se donose odgovorne odluke i objasnite im svoj proces razmišljanja", predlaže dr Koard. Čak i s malom decom možete razgovarati o tome kako donosite odluke i tako im pomoći da razumeju zašto nešto radite na određeni način. Kako deca rastu, to se može pretvoriti u razgovore o društvenim situacijama, finansijama ili porodičnim vrednostima.
Kada deca vide kako i zašto donosite odluke, to ne znači da ih terate da misle kao vi, već im pokazujete put do samostalnog zaključka. Ako dete postavlja pitanja ili ponudi alternativu, važno je uvažiti njegove ideje, čak i ako zvuče neobično. "Tako se rađaju kreativni mislioci", kaže Lerner.
Prvo slušajte, onda savetujte
Slično kao i kod rešavanja problema, važno je naučiti slušati dete umesto da mu namećete gotova rešenja,naročito dok odrasta. "Da bi deca naučila da misle svojom glavom, roditelji moraju postepeno da popuštaju kontrolu. Tako deca stieču samopouzdanje i iskustvo u samostalnom odlučivanju", kaže dr Koard.
Potrebu deteta za autonomijom podržite, a savet mu dajte tek nakon što čujete šta ima za reći i kako razmišlja. Prirodni instinkt roditelja je da odmah uskoči s rešenjem, ali time se prekida detetov sopstveni proces učenja. "Vaš posao nije da rešavate sve detetove probleme. Vaš je posao dati mu samopouzdanje i veštine da ih rešava samo", ističe Lerner.
svetograph/Shutterstock
Postavljajte im pitanja i izazove
Možda želite da podignete dete svaki put kad pokuša da se popne na stolicu, ali ako ga podstaknete da pokuša samo, to može biti vredna lekcija o samostalnosti. Dr Koard starijoj deci predlaže da se podstaknu na vođenje dnevnika ili unutrašnji dijalog, što im može olakšati donošenje odluka. Umesto da im kažete kako da reaguju u nekoj situaciji, možete ih pitati: "Jedan dečak je postupio na jedan način, a kako bi ti postupio u toj situaciji?".
Postavljajte im hipotetička pitanja. Pitajte ih zašto bi nešto učinili na određeni način i tako im pomozite da osveste ceo proces razmišljanja. To podstiče njihovu sposobnost i želju da samostalno razmišljaju. Dr Koard dodaje i da je korisno da se deca podstaknu na vannastavne aktivnosti poput javnog nastupa ili debate. To im može ojačati samopouzdanje i pomoći da se osećaju prijatnije dok izražavaju lične stavove.
Dozvolite im pravo na grešku
Samostalno razmišljanje ne znači da će svaka odluka biti ispravna. Za iznošenje ličnog mišljenja i donošenje odluka potrebna je hrabrost. Zato je važno pomoći deci da shvate da je sve to deo učenja. Čak i ako ishod nije uspešan, sledeći put mogu doneti bolju i informisaniju odluku.
"Razgovarajte o greškama i objasnite da je normalno grešiti. Najvažnije je da se iz toga nešto nauči", kaže dr Koard. Umesto da burno reagujete i pokušate sve odmah da ispravite, Lerner savetuje roditeljima da pomognu deci i tinejdžerima da stanu iza svojih odluka. Razgovarajte s njima o tome šta je pošlo pogrešno, umesto da samo sanirate posledice.
"Slušanje njihove perspektive izuzetno je važno. Ako ne uskočite odmah, šaljete im poruku da verujete u njihovu sposobnost da sami reše problem i da ste im podrška ako je zatrebaju", zaključuje Lerner. Deca ne bi trebalo da se boje samostalno da razmišljaju zbog straha od greške. Važno je da odrastaju sa spoznajom da je isprobavanje sopstvenih ideja proces, a greške su prilika za učenje i donošenje boljih odluka u budućnosti.
Volodymyr TVERDOKHLIB/Shutterstock