Jasna i dosledna pravila pomažu deci da razviju osećaj sigurnosti, odgovornosti i samostalnosti. Stručnjaci savetuju roditeljima da granice prilagode uzrastu deteta i objasne zašto je važno da ih poštuje.
Oglas
Dok neki roditelji dozvoljavaju deci da skaču po nameštaju, drugi to ne tolerišu. Svaka porodica ima svoja pravila, ali je važno da deca jasno znaju šta se od njih očekuje. Dobro postavljene granice mogu smanjiti sukobe i olakšati svakodnevno vaspitanje, piše Parents.com.
Pravila deci pružaju osećaj sigurnosti i pomažu im da razviju dobre navike, ali ne treba preterivati s njihovim brojem. Izdvaja se pet vrsta kućnih pravila koja mogu biti korisna svakoj porodici, prenosi Index.hr.
Pravila koja obezbeđuju sigurnost
Ova pravila odnose se na fizičku i emocionalnu sigurnost dece. Na primer, „Ne otvaraj vrata nepoznatim osobama“ ili „Na nameštaju se sedi, po njemu se ne skače“. Jednako je važno da se deca osećaju sigurno kada izražavaju svoja osećanja. Zato je dobro postaviti pravila poput „Svako sme da kaže kako se oseća, ali pritom mora da poštuje druge“.
Pravila koja uče poštenju i odgovornosti
Kućna pravila pomažu deci da nauče da razlikuju dobro od lošeg. Jednostavna uputstva poput „Govori istinu“, „Nemoj namerno da povrediš druge“ i „Izvini se kada pogrešiš“ mogu biti temelj dobrog ponašanja.
Pritom je važno da se i roditelji pridržavaju istih pravila jer deca najviše uče posmatrajući odrasle.
Pravila za stvaranje zdravih navika
Deci odgovara predvidljiva svakodnevica, a jasna pravila pomažu im da razviju korisne navike. Primeri su „Operi zube nakon doručka“, „Prljavu odeću stavi u korpu za veš“ ili „Pospremi stvari nakon igre“.
Kada deca znaju šta treba da urade i kada, manje je prostora za svakodnevne rasprave i negodovanje.
Pravila ponašanja prema drugima
Deca treba da nauče da dele, čekaju svoj red i poštuju tuđe granice. Pravila poput „Sačekaj svoj red u igri“ ili „Poštuj tuđe stvari“ pomažu im u odnosima sa braćom, sestrama i prijateljima.
Za stariju decu važno je postaviti i pravila o korišćenju mobilnih telefona i drugih uređaja. Na primer, porodica može da se dogovori da se mobilni telefoni ne koriste tokom zajedničkih obroka ili da se uveče ostavljaju izvan spavaće sobe.
Pravila koja pripremaju za samostalan život
Kućna pravila trebalo bi da decu postepeno pripremaju za samostalnost. To uključuje preuzimanje odgovornosti za školske obaveze, učestvovanje u kućnim poslovima i učenje raspolaganja novcem.
Zadaci treba da budu primereni uzrastu deteta. Mlađa deca mogu da pospremaju igračke, dok starija mogu da preuzmu složenije kućne poslove i uče kako da štede džeparac.
Kako postaviti pravila kojih će se deca pridržavati?
Roditeljima se savetuje da sastave kratak spisak najvažnijih kućnih pravila i stave ga na vidljivo mesto, na primer na frižider. Pravila treba da budu jednostavna, razumljiva i prilagođena uzrastu dece.
Dobro je uključiti decu u njihovo osmišljavanje jer će ih lakše prihvatiti ako imaju priliku da iznesu svoje mišljenje. Važno je i objasniti zašto određeno pravilo postoji. Na primer, umesto same zabrane trčanja po kući, roditelji mogu da objasne da neko može da se povredi.
Doslednost je ključna. Ako roditelji postave pravilo, treba i sami da ga se pridržavaju. Kada pogreše, važno je da to priznaju i preuzmu odgovornost.
Deci takođe treba unapred objasniti šta se dešava ako prekrše pravila. Posledice treba da budu razumne i povezane s njihovim ponašanjem, na primer pospremanje nereda koji su napravila.
Na kraju, pravila nisu nepromenljiva. Kako deca odrastaju, potrebno ih je prilagođavati njihovom uzrastu i potrebama. Umesto stalnih zabrana, bolje je koristiti pozitivna uputstva. Tako „Razgovaraj s poštovanjem“ može biti efikasnije od „Nemoj da psuješ“.
Teme