Evropski gradovi ubrzano uvode električne autobuse kako bi smanjili emisije štetnih gasova i poboljšali kvalitet vazduha. Uprkos napretku, javni prevoz bez emisija i dalje je daleko od stvarnosti u većem delu Evrope.
Oglas
Po simbolu električnog priključka na prozorima lako ih je prepoznati u gradovima poput Brisela ili Madrida. Tihi su i ne emituju izduvne gasove, pa su električni autobusi poslednjih godina postali sve češći prizor na ulicama u Evropi, piše Dojče vele.
Prema rečima Mikjele Le Pire, profesorke sa Univerziteta u Kataniji, uklanjanje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izduvnih cevi vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem jedan je od najjednostavnijih načina za unapređenje javnog prevoza. Takve emisije značajno doprinose zagađenju vazduha u urbanim sredinama.
To nije zanemarljiv problem. Većina Evropljana živi u gradovima, a drumski saobraćaj jedan je od glavnih izvora zagađenja vazduha. Prema podacima za 2023. godinu, gotovo 300.000 smrtnih slučajeva u Evropskoj uniji povezano je sa nivoima zagađenja koji premašuju granice preporučene od strane Svetske zdravstvene organizacije.
Evropski novac ubrzao elektrifikaciju
Evropska unija želi da do 2050. postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu. Ključni deo te strategije jeste smanjenje emisija iz sektora saobraćaja za 90 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine.
Analiza DW i Evropske mreže za data novinarstvo pokazuje da je Kopenhagen trenutno jedini glavni grad Evropske unije koji je gotovo u potpunosti elektrifikovao svoju autobusku flotu. Njegovi autobusi više nemaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem i ne proizvode emisije iz izduvnih cevi.
Na drugom kraju lestvice nalaze se Rim, Lisabon i Nikozija, gde više od 90 odsto autobusa i dalje koristi dizel, dok tramvaji i metro imaju relativno mali udeo u javnom prevozu.
Martin Bajerl iz organizacije Transport & Environment ističe da električni autobusi predstavljaju važno sredstvo za smanjenje lokalnog zagađenja vazduha. Upravo su evropski fondovi od 2021. omogućili mnogim gradovima da ubrzaju nabavku vozila na električni i druge alternativne pogone.
Danas električni autobusi čine oko 20 procenata ukupne autobuske flote u glavnim gradovima Evropske unije i drugim analiziranim evropskim gradovima. Njihov broj je između 2021. i 2025. povećan za 55 odsto, odnosno za više od 1.200 vozila.
Neki gradovi napreduju sporije
Elektrifikacija javnog prevoza ne donosi samo ekološke koristi. Električni autobusi smanjuju buku u gradovima i dugoročno mogu da smanje troškove prevoznika, naročito ukoliko se električna energija proizvodi iz obnovljivih izvora.
Međutim, početna ulaganja i dalje su znatno veća nego kod nabavke klasičnih dizel-autobusa. U čak 20 od 31 analiziranog grada više od polovine autobuske flote i dalje čine tradicionalna vozila.
Brisel je među prvima počeo da napušta klasične dizel-autobuse prelaskom na hibride. Danas postepeno prelazi na potpuno električna vozila, ali sporije nego što se prvobitno očekivalo.
„Nije uvek lako proceniti koja će se tehnologija dugoročno pokazati najboljom“, kaže Bajerl.
Dodatnu neizvesnost stvara razvoj autobusa na vodonik. Iako i oni nemaju emisije izduvnih gasova, troškovi njihovog korišćenja i dalje su znatno viši od troškova električnih autobusa.
Ambiciozni ciljevi, ograničeni rezultati
Saobraćaj je jedini veliki privredni sektor u kojem emisije gasova sa efektom staklene bašte i dalje ostaju iznad nivoa iz 1990. godine.
Javni prevoz, uključujući autobuse, tramvaje i metro, čini više od četvrtine svih putovanja u deset najvećih evropskih prestonica. U Stokholmu javni prevoz koristi gotovo polovina stanovnika, dok je u Ljubljani taj udeo svega oko 11 procenata.
Uprkos ambicioznim klimatskim planovima, analiza pokazuje da su samo četiri evropska grada izričito obećala potpuno ukidanje emisija u autobuskom ili celokupnom javnom prevozu.
To pokazuje da mnogi gradovi još nisu spremni za radikalniji zaokret ka saobraćaju bez emisija.
Železnica ostaje najprihvatljivija za klimu
Janis Papadimitriu, koji živi 85 kilometara od Atine, svakodnevno koristi prigradsku železnicu za odlazak na posao i smatra da upravo železnički saobraćaj treba da ima mnogo veću ulogu.
„Za mene je korišćenje električnog javnog prevoza svestan izbor, a vozovi su najsigurniji, najbrži i ekološki najprihvatljiviji način putovanja“, kaže on.
Iako tramvaji, metro i železnica uglavnom koriste električnu energiju, autobusi su i dalje najzastupljeniji vid javnog prevoza u većini evropskih gradova, a veliki deo njih još koristi dizel.
Ni električni saobraćaj nije potpuno bez emisija
Poul Katler iz okoline Kopenhagena redovno koristi javni prevoz sa svojim unucima. Iako danska prestonica raspolaže gotovo potpuno javnim prevozom bez fosilnih goriva, širenje metro-mreže kod njega izaziva određene rezerve.
„Sama izgradnja nove linije metroa izuzetno opterećuje životnu sredinu“, kaže Katler, upozoravajući na velike emisije nastale tokom građevinskih radova.
Ipak, Mikjela Le Pira smatra da dugoročne koristi metro-sistema nadmašuju emisije nastale tokom izgradnje, jer takvi sistemi tokom decenija značajno smanjuju potrebu za korišćenjem automobila.
Stručnjaci takođe upozoravaju da zagađenje ne dolazi samo iz izduvnih cevi. Proizvodnja električne energije, proizvodnja goriva, kao i habanje guma i kočnica takođe ostavljaju ugljenični i ekološki trag.
Najveći izazov ostaju automobili
Stručnjaci se slažu da električni autobusi predstavljaju važan korak ka klimatski neutralnim gradovima. Međutim, pravi izazov tek predstoji.
„Ako govorimo o održivoj mobilnosti u celini, ključni problem ostaje prelazak sa privatnih automobila na javni prevoz“, kaže Le Pira.
U najvećim evropskim prestonicama privatni automobili i dalje učestvuju sa više od trećine svih putovanja.
Zbog toga mnogi gradovi kombinuju ulaganja u javni prevoz sa dodatnim merama, kao što su zone niskih emisija i povoljnije karte za učenike, studente i druge grupe građana.
Le Pira smatra da budućnost leži u povezivanju različitih oblika prevoza, na primer kombinovanjem bicikla i voza tokom jednog putovanja. Takva rešenja posebno su važna za manje gradove, gde automobil i dalje dominira.
Martin Bajerl zaključuje da kvalitetan javni prevoz gradove čini prijatnijim za život.
„Gradovi u kojima nije neophodno posedovati automobil jednostavno su bolja mesta za život“, kaže on.
Teme