Havijer Bardem oduvek je bio privučen složenim ulogama. Tumačio je ekstremnog psihopatu Antona Čigura u trileru braće Koen „Nema zemlje za starce“ iz 2007. godine, unakaženog negativca Raula Silvu u filmu „Skyfall“ i osvetoljubivog Maksa Kejdija u filmu „Rt straha“.
Oglas
Iako su mnogi Bardemovi negativci bili na granici psihopatije, jedna od najzahtevnijih uloga za ovog glumca bila je uloga Lea, romanopisca koji boluje od demencije, u drami „The Roads Not Taken“ iz 2020. godine, piše Far Out magazine.
„Plašio sam se tog izazova, ali sam veoma želeo da se oprobam u toj ulozi“, rekao je Bardem za HotCorn.
„Prikazivanje mentalne bolesti potpuno je suprotno onome što gluma predstavlja. Ili onome što ja mislim da gluma jeste. Potrebne su vam informacije, određena kontrola, morate da znate kuda idete, da poznajete prošlost i budućnost svog lika, kao i postupke koje treba da preduzme.“
Film, koji je napisala i režirala Sali Poter, inspirisan je njenim mlađim bratom, muzičarem Nikom Poterom, koji je preminuo nakon što mu je dijagnostikovana Pikova bolest, oblik demencije.
U filmu Bardem tumači dezorijentisanog Lea, koji se prepušta zamišljenim životima u Grčkoj i Meksiku. Uloga mu je bila teška jer je morao da se osloni na iskrenu tugu i da lik dočara fizički, izrazima lica umesto dijalogom. Često je morao da ga prikazuje u ležećem položaju ili stanju nalik katatoniji.
Bardem je pohvalio film „Džoker“ Toda Filipsa iz 2019. godine, govoreći o tome kako je u njemu prikazano mentalno zdravlje, ali i nedostatak društvene podrške i zdravstvenog osiguranja u Sjedinjenim Američkim Državama.
„Snaga filma ‘Džoker’ leži u tome što pokazuje šta znači nemati pristup zdravstvenoj zaštiti kada je reč o mentalnom zdravlju u Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Bardem. „To je na mene ostavilo snažan utisak. Nisam očekivao da će me toliko iznenaditi. To je film koji je važan.“
Da bi odigrao negativca iz stripova kompanije DC, opterećenog ličnim traumama i zanemarivanjem, Hoakin Finiks podvrgao se velikoj fizičkoj transformaciji. Izgubio je oko 24 kilograma pridržavajući se dijete koju je nadgledao lekar, a koja se sastojala od kuvanog povrća i jabuka.
Istraživao je i neželjena dejstva psihotropnih lekova koje uzima Artur Flek, a gledao je i snimke ljudi sa pseudobulbarnim afektom, neurološkim stanjem koje izaziva nekontrolisan smeh.
S obzirom na Džokerove okrutne i nasilne postupke, ne čudi što je Finiks priznao da ga je uloga uznemirila.
„Osećao sam se preplavljeno i prestravljeno“, rekao je Finiks za IndieWire. „Obično, kada me je nečega strah, osećam da moram da se suočim s tim. Imao sam toliko pomešanih osećanja prema tom liku. I to mi se dopada. Mislim da nam takvih osećanja nedostaje u filmovima, posebno u filmovima o superherojima.“
Za Bardema je u filmu „Džoker“ najviše bilo upečatljivo to što je Finiks bez straha istraživao složenost mentalnih bolesti.
„Hoakin Finiks je jedan od najboljih glumaca svih vremena“, rekao je Bardem. „On je neustrašiv, čoveče. Može da vam se dopada ili ne, ali njega nije briga. Jednostavno ga nije briga. Samo ide napred. To je prelepo.“
Teme