"Valjda svakog čoveka oblikuje ono što dobije u proodici, u svom okruženju. Svakako da sam nasledio mnogo toga iz porodice, kroz detinjstvo, kao i svako drugi", rekao je Vučić na početku obraćanja u emisiji "Neispričano" na na TV Kurir.
"Ja sam bezbroj puta govorio kako postoje ljudi koji dožive taj momenat da padaju i da se ponovo podižu i uzdižu, ali da nije jednostavno kada padate više puta, samo morate da naučite da se svaki put podignete", dodao je.
"Ljudi u Srbiji ne znaju koliko je težak proces donošenja odluka. Ponekad se samo desi da to bude neprihvaćeno i da bude kritika, mnogo nerazumevanja, iako drugačiju odluku niste ni mogli da donesete", naveo je Vučić.
Govoreći o dužnosti predsednika Vlade istakao je da je za obavljanje te funkcije potrebna velika hrabrost.
"Potrebna je odlučnost, hrabrost, želja i strast da to radite. I uz sve to, ono što nam jeste nedostajalo jeste da češće slušamo ljude", istakao je.
Istakao je da je na blokaderskim medijima izneto mnogo neistina.
"Nadam se da nijedna majka nije prošla kroz ono što je moja. Toliko mržnje sa svih njihovih medija, mnogo neistina, laži. To je neko sve plaćao i mnogo je plaćao. Mislim da smo danas dobili podatke prve, koliko košta jedan dan da bi imali dominaciju na mrežama. To je preko milion evra dnevno. Kada čujete reč 'spontano' u politici, okrenite se i idite na drugu stranu i razmislite ko stoji iza toga. To sam naučio sa 25 godina. U životu ne postoji ništa slično, politici ponajmanje", dodao je Vučić.
"Policajac mi je udario šamar"
"Kad sam studirao na Pravnom fakultetu, studenti misle sve pripada nama, mi smo budućnost. Svi su išli na demonstracije, Bane Lečić, Žarko Jokanović. Nema srca onaj koji u mladosti nije bio bundžija i levičar, a nema ni razuma ako je to u starosti. Imam tu sreću da sam tada bio starmali. Ja sam išao na utakmice, pa sam možda to doživljavao drugačije. Prvi put sam pobegao iz škole, 12 godina sam imao, 1982. godina je bila. Zvezda-Cibona i Zvezda-Barselona. Vikali smo 'Mrzim Cibonu'. Ja sam vikao iz petnih žila 'Mrzim Cibonu'. Policajac Avram me izvede i lupi mi šamar. Ćelav, veliki, brčiće imao, jak, sposoban čovek. Prati klince", ispričao je.
"Ja sam ga gledao očima prepunim besa, gneva. Onda sam tako išao na tribinu dugo, dugo, dugo... svuda po bivšoj Jugoslaviji. Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo. U Vinkovcima su nas sačekali Dinamovi navijači. Njih je bilo ne manje od 100. Potegli kamenice, obore mi druga, nije bio u fizički najboljem stanju, Mršav, nikakav, izašao sam, dovukao ga do voza i ubacio ga unutra. Tad mi je rekao: 'Znaš, od svih ovih velikih, ja bih ostavo i nikad se ne bih izvukao, a od tebe mali, takvog žgoljavog, mršavog i nikakvog zapamtiću to, hvala ti!'", rekao je Vučić.
Možda vas zanima
"Naučite da primate udarce, da zadajete. Nisam voleo, kad smo išli u Maksimir, jedan od boljih drugara bio mnogo jači od mene, jednog od Dinamovih navijača isto u Vinkovcima, oborio je krenuo da ga udari, uhvatio sam ga za ruku 'Nemoj kad te molim'. Svi se naljutili na mene, nisam hteo da pripadam čoporu i da se iživljam nekome na zemlji. Oni koji se iživljavaju nad ljudima na zemlji su samo čopor hijena. Na fakultetu sam se suprotstavljao njima iako nisam bio za Miloševića", dodao je.
Ispričao je da mu je bio san da bude advokat.
"Majka mi kupovala knjige, čitaj Filota, Filu, Veljka Guberinića. Spremao sam se, to mi je bio san. Sve se ispostavilo i 1993. kreno drugi put", istakao je Vučić.
Ulazak u SRS
"Javio se da sam postavio pitanje o Vens-Ovenovom planu. Snimali su vhs kamerama. Pogledali su to i pozvali me. Poslali su me na radio Indeks, pa su javili Šešelju, da ima malog koji nije glup. Šešelj me pozvao da me upozna. Nisam ubek bio u pravu, brat i ja smo teško podneli pad Krajine. Te večeri smo tražili da se ide na ulice. Mladost, buntovnički duh, žao mi je našeg naroda. Nosili smo pomoć našim ljudima, bile su to žestoke svađe sa Šešeljem. Svađe koje su se ticale borbe za interes našeg naroda. Nije bilo ličnih sukoba", ispričao je.
"1996/1997. vidite... prošao je Dejton. Duboka američka država nastavlja da ruši Miloševića. Završeno je to u BiH. Gotovo je bilo sa Krajinom. Tada kreće žestok pritisak spolja da se politika Srbije promeni. Cepanje Jugoslavije i ponovna fragmentacija srpskog naroda. Što se nije desilo od kad je Aleksandar Prvi Ujedinitelj uspeo da Srbe spoji u jednu državu. Bilo je potrebno da se stavi pečat na to, skloni Milošević i Srbi okrive za sve. Kreće ogromna podršku nezavisnim medijima i nvo sektoru", rekao je.
"Na predsedničkim izborima se videlo da Srbija nešto misli drugačije. Ljudi su glasali za opoziviju i vlast. Vojislav je tada doneo odlulu da uđe u vladu sa Miloševićem. Nije mislio da će mu to nešto doneti. Naprotiv. Dve godine sam bio ministar u gotovo nemogućim uslovima. 1998... 1999. Svi su tada insistirali, trudio sam se da Zakon o informisanju ne bude loš, ali nikad ga ne bih više doneo", dodao je.
"Jednom nam stao automobil kod sela Zrze, bilo smo na putu, sa mnom me bio Boško Drobnjak. Pukla je guma. Izlazimo da šetamo, iz žita vidite njih trojicu naoružanih automaskim puškama na 90 metara. I kako se polako udaljavaju. Vidim da su se policajci pomalo uspaničili. Legli i viču nama. Isto to smo videli u Dečanima", rekao je.
"2000. gledate kako uz ogromnu podršku spolja dolaze neki na vlast. Narod je želeo otvoreni odnos sa svetom, mislili da će živeti slobodnije. Čak se i Milošević nije dovoljno bavio ekonomijom, na silu je čuvao Dragana Tomića, Simpo, Jumko, da isplaćuju kakve takve plate. Došli su neki drugi, privatizovali sve. Nisu napravili ništa, nigde, uzeo pare, podelio sa političarima, otpustio ljude", rekao je Vučić.
"Pripremao sam se godinama za ove nerede"
"Ja sam se pripremao za sve to. Znao sam da centar Beograda i Novog Sada ne može da trpi nacionalno opredeljene lidere i uradiće sve dase to ne dogodi. Krvave košulje, Srbija protiv nasilja, 1 od 5 miliona. Hiljade raznih čuda, patke, jedne, druge. Bunili se protiv Beograda na vodi, sad na fontani na Slaviji, koju smo mi napravili. Uradili spomenik Stefanu Nemanji, najvećeg vajara današnjice doveli. Tu se okupljaju. Deset godina je prošlo od kad smo postavili tu fontanu. Deset godina ta fontana radio, prelepa je, a najviše vole da se tu okupljaju. Idu mnogo češće u Beograd na vodi nego ja", ispričao je.
"Ja sam se pripremao za sve te udare, naučio da istrpim ono što drugi ne mogu. 'Vučić je uspeo, jer trpi kao zver' i sviđa mi se ta rečenica Grbića. Ono što mi danas prija u trenutku kad nemam nikakvu funkciju... danas predlažem rešenja, planove, za budućnost. Opsednut sam time. Vidim da moji protivnici nisu time opsednuti. Jedini san im je da nekoga sklone i da sebe postave u fotelju. Moji veliki snove pobeđivaće nemanje njihovih snova", istakao je Vučić.