U cilju smanjenja zagađenja plastičnim otpadom Srbija mora da uspostavi efikasan sistem sakupljanja i reciklaže, a kompanije moraju da se prilagode novim evropskim standardima reciklaže jer će u suprotnom ostati bez pristupa stranim tržištima, izjavila je stručnjak u oblasti reciklabilnosti plastične ambalaže Tanja Radusin.
Oglas
U izjavi za portal Zelena Srbija agencije Beta, Tanja Radusin je istakla četiri ključna prioriteta za smanjenje zagađenja životne sredine otpadom: razvoj infrastrukture za odvojeno sakupljanje i reciklažu otpada, podsticanje dizajna ambalaže koja je pogodna za reciklažu i višekratnu upotrebu, veće korišćenje kvalitetnih recikliranih materijala uz očuvanje bezbednosti proizvoda i edukaciju potrošača i jačanje svesti o pravilnom upravljanju ambalažnim otpadom.
Kada je u pitanju plastika, Radusin je navela da prioritet ne bi trebalo da bude samo smanjenje upotrebe plastike, već pre svega sprečavanje njenog dospevanja u životnu sredinu.
"Plastika je i dalje nezamenljiv materijal u mnogim primenama, posebno u prehrambenoj industriji, zbog bezbednosti hrane, produženja roka trajanja i efikasnosti transporta. Zbog toga fokus treba da bude na boljem upravljanju resursima i otpadom", izjavila je Radusin, viši istraživač u institutu Norner Research AS, međunarodnom centru za istraživanje i razvoj u industriji plastike i polimera.
Cirkularna ekonomija, uključujući smanjenje, upravljanje i reciklažu otpada, jedan je od pet stubova Zelene agende za Zapadni Balkan, čiji je cilj da se zemlje regiona usklade sa evropskim ekološkim propisima i standardima.
Na Zapadnom Balkanu se više od 83 odsto komunalnog otpada i dalje odlaže na deponije, u poređenju sa 23 odsto u EU. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine za 2024. godinu u Srbiji se reciklira 17 odsto, dok je prosek u EU 44 odsto.
Zemlje Zapadnog Balkana su nedavno usvojile deklaraciju kojom je predviđeno da do 2028. godine uvedu zajedničke mere kako bi za 80 odsto u odnosu na 2023. godinu smanjile dostupnost i potrošnju pet grupa jednokratne plastike - plastične kese, ambalažu za napitke, čaše za napitke, posude za hranu, kao i jednokratni pribor, tanjire, slamke i mešalice.
Radusin smatra da najveći izazov za dostizanje tog cilja nije sama zamena određenih proizvoda, već promena čitavog sistema upravljanja ambalažom i otpadom.
"Mislim da će najveći izazov biti uspostavljanje dovoljno efikasnih sistema sakupljanja i reciklaže koji mogu da obezbede kvalitetnu sekundarnu sirovinu. Bez toga je teško govoriti o istinskoj cirkularnoj ekonomiji", rekla je Radusin.
Ona je dodala da država ima ključnu ulogu u kreiranju jasnih pravila, podsticaja i mehanizama kontrole, da industrija mora da razvija proizvode koji su lakši za reciklažu, višekratnu upotrebu ili ponovnu preradu, a da građani imaju važnu ulogu kroz odgovorno odlaganje otpada i prihvatanje novih modela korišćenja ambalaže.
"Iskustva zemalja EU pokazuju da se značajni rezultati postižu tek kada istovremeno funkcionišu regulatorni okvir, infrastruktura za prikupljanje otpada i aktivno učešće građana. Ako jedan od tih elemenata izostane, rezultati ostaju ograničeni", istakla je Radusin.
U EU je u avgustu počela da se primenjuje nova Uredba EU o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja ima za cilj smanjenje otpada, veći udeo recikliranih materijala i korišćenje ambalaže koja može da se reciklira, a ovi zahtevi odnosiće se i na proizvode koje srpske kompanije plasiraju na tržište EU.
Radusin ocenjuje da je to jedna od najvećih regulatornih promena sa kojima se industrija ambalaže suočila u poslednjih nekoliko decenija, istakavši da za kompanije iz Srbije koje izvoze proizvode u EU, usklađivanje sa novim pravilima više nije pitanje konkurentske prednosti, već pitanje pristupa tržištu.
"Posebno će biti pogođeni proizvođači hrane i pića, jer će morati da obezbede da njihova ambalaža ispunjava zahteve vezane za mogućnost reciklaže, sadržaj recikliranog materijala, minimizaciju ambalaže, kao i bezbednost materijala za kontakt sa hranom. To podrazumeva mnogo bližu saradnju između proizvođača proizvoda, proizvođača ambalaže i dobavljača sirovina", rekla je Radusin.
Značajni izazov, ocenila je, biće primena recikliranog sadržaja u ambalaži za kontakt sa hranom, jer nije dovoljno samo postići potrebne procente recikliranog materijala, već je neophodno je dokazati njegovu bezbednost, sledljivost i usklađenost sa propisima koji regulišu materijale namenjene kontaktu sa hranom.
"Za proizvođače ambalaže u Srbiji ovo znači potrebu za dodatnim ulaganjima u razvoj proizvoda, testiranja, sertifikaciju i nove tehnologije prerade. Međutim, oni koji se na vreme prilagode imaće značajnu prednost ne samo na tržištu EU već i na drugim tržištima koja sve više prate evropske standarde", navela je Radusin.
Prema njenom mišljenju, svest srpskih kompanija o promenama koje donosi nova regulativa raste, ali nivo pripremljenosti značajno varira od kompanije do kompanije.
"Veliki izvoznici i međunarodne kompanije uglavnom su već započeli prilagođavanje i aktivno rade na proceni svojih portfolija kroz principe cirkularnog dizajna. Međutim, kod manjeg broja srednjih i manjih preduzeća još uvek postoji percepcija da se radi o nečemu što će postati relevantno tek za nekoliko godina. Moje mišljenje je da takav pristup nosi rizik, jer su ciklusi razvoja ambalaže dugi, a zahtevi tržišta se menjaju veoma brzo", kazala je Radusin.
Srbija ima više kompanija koje raspolažu veoma modernom opremom i proizvodnim kapacitetima koji mogu da pariraju evropskim proizvođačima. Ono gde se najčešće vidi razlika, prema rečima Radusin, nije sama proizvodna tehnologija, već pristup inovacijama, dostupnost recikliranih sirovina visokog kvaliteta, kao i ulaganja u istraživanje, razvoj i regulatornu usklađenost.
"Posebno je važno naglasiti da cirkularni dizajn više ne podrazumeva samo zamenu jednog materijala drugim. Danas se od kompanija očekuje da već u fazi razvoja proizvoda razmišljaju o tome kako će se ambalaža prikupljati, sortirati, reciklirati i ponovo koristiti. Upravo ta promena načina razmišljanja predstavlja najveći izazov, ali i najveću priliku za industriju", istakla je Radusin.
Ona je istakla da održiva transformacija ambalažne industrije više nije opcija već neophodnost.
"Međutim, uspeh te transformacije neće zavisiti samo od novih regulativa, već od saradnje svih aktera u lancu vrednosti, od proizvođača sirovina i ambalaže, preko prehrambene industrije, pa do potrošača i državnih institucija. Samo kroz takav zajednički pristup moguće je postići stvarne rezultate i istovremeno očuvati konkurentnost privrede", kazala je Radusin.
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.
Teme