David Mirković je zvijezda Ilinoisa: Želim titulu - gladan sam...

Bliži se početak sezone u NCAA šampionatu, a jedna od najvećih zvijezda je crnogorskih košarkaš, David Mirković, koji drugu godinu provodi u Ilinoisu. Iza Mirkovića je veoma dobra brucoška sezona u Šampejnu, a ove će biti jedan od lidera ekipe Breda Andervuda. Prethodne je u prosjeku bilježio 13,3 poena, osam skokova i 2,6 asistencija.

Da je Mirković jedan od igrača koji su u centru pažnje svjedoči i podatak da je izabran u idealni tim Big Ten konferencije, dok ga je CBS uvrstio u idealnu petorku NCAA šampionata uoči početka šampionata.

A u novu sezonu crnogorski košarkaš ulazi nakon povrede stopala i operacije. Period oporavka je prošao uspješno, Mirković se priključio timskim treninzima i polako ulazi u ritam.

Početak nove sezone u kojoj navijači Ilinoisa imaju velika očekivanja od talentovanog crnogorskog košarkaša je bila povod da Sports Illustrated uradi intervju sa Mirkovićem, koji je na početku razgovora otkrio šta se promijenilo u njegovom životu od dolaska na koledž.

“Rekao bih da se ovdje sve promijenilo nabolje. Ne mislim samo na košarku, već i na život van terena. Mnogo toga se promijenilo. Želio sam da učim, da odem na drugi kraj svijeta i upoznam nešto potpuno drugačije. Da se suočim sa novim izazovima i pogledam im pravo u oči”, objasnio je Mirković na startu razgovora za Sports Illustrated.

Ilinois je prethodne sezone, prvi put nakon 2005. godine, stigao do polufinala NCAA, ali je u borbi za finale poražen od Jukona (71:62). Sada ekipa želi da ode korak dalje.

“Ne mogu da kažem da imam lijepe uspomene na prošlogodišnji F4, jer smo izgubili. Zbog toga sam sada zaista gladan uspjeha. Ne razmišljam o dalekoj budućnosti, već o tome da pobjeđujemo utakmicu po utakmicu, stignemo do završnog turnira i osvojimo sve”, jasan je Mirković.

Crnogorski košarkaš ima velika očekivanja od predstojeće sezone.

“Napredovali smo u odnosu na prošlu godinu, kada smo stigli do Fajnal-fora, ali to nije dovoljno samo po sebi. Pred nama je još mnogo rada, a potrebno nam je i više iskustva. Imamo šest novih brucoša i jednog igrača koji je došao sa drugog koledža. To je praktično polovina naše rotacije. Oni još uče i potrebno im je vrijeme da steknu iskustvo, koje nam je neophodno da bismo osvojili titulu. Moramo više da radimo sa njima, da nastavimo da napredujemo i da slušamo trenere. Oni znaju šta je potrebno da uradimo kako bismo sve osvojili”, objasnio je Mirković.

Saigrači ponekad govore da Mirković nema loš dan.

“Jednostavno sam srećan što imam novi dan pred sobom i novu priliku da napredujem. Trudim se da se smijem i živim život najbolje što mogu. Svakog dana igram košarku, nalazim se u prelijepom okruženju i imam mnogo saigrača sa kojima se odlično slažem. Imamo sjajnu grupu i sjajno okruženje. Možda ranije nisam bio takav, ali rekao bih da me je upravo ovaj program promijenio i pomogao mi da postanem takav”, iskren je mladi košarkaš.

Želi da nauči da bolje kontroliše emocije na terenu.

“Radim na samopouzdanju. Trudim se da što više radim i tako steknem veću sigurnost u svojoj igri. Želim da, kada napravim grešku, znam da je to u redu i da ću sljedećeg puta biti bolji.

Van terena posmatram druge igrače, gledam kako reaguju i kako izgleda kada neko izgubi kontrolu i ponese se previše temperamentno. Ne želim tako da izgledam na terenu. Pokušavao sam i da čitam knjige o mentalnoj pripremi, meditaciji i psihologiji, ne samo one koje su povezane sa košarkom. To mi je mnogo pomoglo i mislim da sam i u tom segmentu napredovao”, rekao je Mirković.

Neizbježno je bilo pitanje o uzorima.

„Uvijek su isti, još kada sam bio klinac. Na prvim javnim utakmicama, kada sam imao 13 godina, komentator me je nazivao Jokićem. Nije čak ni izgovorio moje prezime, toliko sam ga podsjećao na Nikolu. Čak i kada sam odrastao, svi su me poredili sa njim. Tako da je to svakako on, kao i Luka Dončić. Slične smo građe, dolazimo iz istog regiona“.

Objasnio je i zašto je odlučio da ode na koledž.

“Rekao bih da je iz Evrope veoma teško stići do NBA lige. Moraš da budeš zaista, zaista dobar. Otkako sam počeo da igram košarku, san mi je, naravno, bio da zaigram u NBA ligi. Mislim da je dolazak na koledž bio veliki korak bliže tom cilju. Ovdje imam bolje uslove za razvoj, više resursa i bolje mogućnosti da napredujem i radim na sebi”, objasnio je Mirković.

Majku nije pobijedio

Davidova majka je Jelena Mirković nekadašnja košarkašica, koja je sa reprezentacijom Jugoslavije učestvovala na tri prvenstva Evrope – 1995, 1997. i 1999. godine.

Igrala je za Hemofarm sa kojim je učestvovala u Evroligi i Kupu Lilijane Ronketi, bila u Italiji i Francuskoj. Stoga i ne čudi što je David krenuo košarkaškim putem.

“Majka me je natjerala da počnem da treniram košarku. Stalno me je ubjeđivala da je košarka pravi sport za mene. Ispostavilo se da je bila u pravu. Ona se profesionalno bavila košarkom, a ja sam bio veoma visok, iako u tom trenutku nisam želio da se bavim tim sportom.”

Sa majkom je igrao jedan na jedan, ali je nikada nije pobijedio.

“Dva puta smo igrali. Imao sam osam godina kada smo prvi put igrali i tada me je pobijedila. Narednih nekoliko godina sam pokušavao da je nagovorim na revanš, ali nije htjela da igra sa mnom. Onda smo zajedno otišli na jedan moj trening. Imao sam 13 godina i tada smo ponovo igrali jedan na jedan. Opet me je potpuno razbila. Nisam mogao da je zaustavim, jednostavno me je uništila na terenu. Od tada više nikada nismo igrali”, zaključio je David Mirković razgovor za Sports Illustrated.