Zvaničnicima Ministarstva odbrane rečeno je da se usluga Staršilda Ukrajini mora usporiti, rekli su.
Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, nisu rekli ko je u Beloj kući doneo odluku niti ko je zadužen za njeno sprovođenje.
Pentagon je najveći korisnik Staršilda, vojne verzije sistema Starlink kompanije SpejsIks.
Ukrajinski zvaničnici su ove nedelje izvestili da su vojni prijemnici sistema prestali da rade kada su bili postavljeni na objekte koji se brzo kreću. To je poremetilo rad ukrajinskih dronova koji se oslanjaju na Staršild za navođenje iznad ukrajinske teritorije. Izvor iz ukrajinskog Ministarstva odbrane rekao je u četvrtak da prijemnici sada rade u pokretu, ali samo brzinom od 100 milja na sat.
Ograničenja usred pritiska SAD
Odluka o privremenom ograničavanju sistema dolazi u trenutku kada predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Kijev da zaustavi napade na ruske rafinerije. Tramp kaže da napadi izazivaju nagli rast cena energije, što šteti šansama njegove Republikanske stranke na predstojećim kongresnim izborima u novembru.
Stručnjaci, međutim, kažu da je rast cena energije uglavnom posledica rata koji SAD i Izrael vode protiv Irana. Taj sukob je doveo do iranskih napada na energetska postrojenja i skoro zatvorio strateški Ormuski moreuz.
Na pitanje o naredbi o ograničavanju Staršilda, visoki američki zvaničnik je rekao: "Predsednik nikada nije podneo takav zahtev."
Bela kuća nije odgovorila na pitanja o tome da li su drugi zvaničnici administracije možda podneli zahtev.
Izvršni direktor SpejsIksa, Ilon Mask, objavio je u sredu na platformi Iks da su sistemi Staršilda u vlasništvu i pod kontrolom američke vlade. Rekao je da sve odluke o ograničenjima brzine ili korišćenja donosi američka vojska ili predsednik. SpejsIks nije odgovorio na zahtev za komentar. Ministarstvo odbrane i ukrajinska ambasada u Vašingtonu takođe nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Pogoršanje odnosa između Kijeva i Vašingtona
Odnosi između dve zemlje su se pogoršali poslednjih dana, nakon sastanka u Majamiju 9. oktobra koji je okupio predstavnike obe zemlje, Evrope i Svetske banke. Izvor upoznat sa detaljima sastanka rekao je da su Trampov zet, Džared Kušner, i Stiv Vitkof, izaslanik administracije za Bliski istok, zauzeli oštar stav prema Ukrajini. Rekli su ukrajinskim zvaničnicima da je Vašington frustriran kontinuiranim napadima na ruske rafinerije uprkos ponovljenim zahtevima da se prestane.
Američka delegacija je takođe branila odluku Vašingtona da potpiše sporazum o dizelu sa Rusijom. Objasnili su da se Bela kuća nada da će to ublažiti stav Moskve u mirovnim pregovorima. Ovaj sporazum, prema kojem će Rusija isporučiti više od 2,25 miliona barela dizela američkom i svetskom tržištu, izazvao je oštre kritike nekih američkih predstavnika. Oni tvrde da će sporazum pružiti Moskvi sredstva za nastavak rata bez potrebe da Vladimir Putin pravi bilo kakve ustupke zauzvrat.
U danima koji su usledili, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i Tramp su razmenili kritike. Zelenski je nazvao američku odluku o dizelu "slabom", dok je Tramp pozvao na izbore u Ukrajini i Zelenskog otpustio.
Iza kulisa, američki zvaničnici su pretili da će prekinuti obaveštajne podatke o ruskim raketnim napadima, koje Ukrajina koristi za odbranu. Tramp je u utorak rekao da Vašington i dalje deli te informacije sa Ukrajinom.
Nakon odluke o ograničavanju Staršilda, ukrajinski zvaničnici su proveli utorak i sredu pokušavajući da dobiju pojašnjenja od visokih zvaničnika u Beloj kući, Stejt departmentu i Pentagonu. Visoki ukrajinski zvaničnik je rekao da je Kijev obavešten da je odluku donela Bela kuća.
Pentagon je do sada potrošio milijarde dolara na usluge Starlinka i Staršilda. Takođe je kupio namenske satelite Staršild, uključujući letelice za rano upozoravanje na rakete i špijunsku mrežu za Nacionalnu izviđačku kancelariju (NRO), što je objavljeno 2024. godine.