Od Pepa Gvardiole i Luisa Enrikea do Mikela Artete i Luisa de la Fuentea, španski stručnjaci sve su traženiji među najvećim evropskim klubovima i reprezentacijama.
Koliki je njihov uticaj najbolje pokazuje činjenica da su četvorica od petorice nominovanih za nagradu "Johan Krojf", koja se dodeljuje najboljem treneru muškog fudbala, Španci.
U ženskoj konkurenciji na listi su još dvojica stručnjaka iz ove zemlje.
Posle decenija tokom kojih su italijanski, engleski i nemački treneri često bili u prvom planu, Španija je izgradila sistem koji daje rezultate na međunarodnoj sceni.
"Osnova ugleda koji danas uživaju španski treneri jeste njihovo obrazovanje, a pre svega sposobnost da se prilagode različitim okolnostima u evropskom i svetskom fudbalu", objasnio je Ivan Kansela, rukovodilac trenerske akademije Fudbalskog saveza Španije.
Benites otvorio vrata, Gvardiola promenio fudbal
ANDREW YATES / AFP / Profimedia
Pre dvadesetak godina bilo je neuobičajeno da španski treneri preuzimaju klubove u inostranstvu.
Jedan od pionira bio je Rafael Benites, koji je 2004. godine iz Valensije prešao u Liverpul i ubrzo postao jedan od najcenjenijih stručnjaka u Evropi.
Danas su Španci najzastupljenija nacionalnost među trenerima u Premijer ligi, sa pet predstavnika.
Među njima su Mikel Arteta, koji predvodi Arsenal, i Unaj Emeri, trener Aston Vile, koji je sa tim klubom osvojio Ligu Evrope prethodne sezone.
Prema podacima UEFA, čak 107 španskih trenera radilo je prošle sezone u klubovima prvog i drugog ranga takmičenja van svoje zemlje. Portugal je bio drugi sa 88 stručnjaka.
Španci su sve prisutniji i na klupama nacionalnih timova.
Među reprezentacijama koje vode nalaze se Katar, Češka, Južna Koreja i Holandija, koja je angažovala nekadašnjeg asa Barselone Ćavija Ernandeza.
Od Krojfa do modernog tika-take
Koreni španske fudbalske filozofije snažno su povezani sa Johanom Krojfom, holandskom legendom koja je kao igrač nastupala za Barselonu tokom sedamdesetih, a 1988. postala njen trener.
Krojf je uveo filozofiju zasnovanu na posedu lopte, kratkim pasovima i stalnom kretanju igrača, takozvani "Totalni fudbal".
Takav pristup uticao je na razvoj generacija fudbalera, ali i na način na koji se u Španiji obrazuju treneri.
Tika-taka je svoj vrhunac dostigla kada je reprezentacija, pod vođstvom Luisa Aragonesa i potom Visentea del Boskea, osvojila dva uzastopna evropska prvenstva 2008. i 2012. godine, kao i Svetsko prvenstvo 2010.
Kasnije se pokazalo da sam posed nije dovoljan. Španija je morala da pronađe način da kontrolu utakmice pretvori u konkretnu pretnju po gol protivnika.
Luis de la Fuente modernizovao je pristup bržim tranzicijama i većim oslanjanjem na krilne igrače sposobne da dobijaju duele jedan na jedan.
Lamine Jamal i Niko Vilijams postali su simbol te promene, koja je Španiji donela titulu prvaka Evrope 2024. godine.
Tajna je u treningu i detaljima
Jedna od najvećih prednosti španske škole jeste način rada na treninzima.
Umesto vežbi koje nemaju mnogo veze sa stvarnim situacijama na terenu, akcenat se stavlja na zadatke sa loptom i donošenje odluka pod pritiskom.
Posebno mesto zauzima čuveni "rondo" – vežba u kojoj grupa igrača kratkim pasovima čuva loptu u ograničenom prostoru, dok jedan ili dvojica pokušavaju da je osvoje.
Na taj način fudbaleri razvijaju preciznost, brzinu razmišljanja, kretanje bez lopte i sposobnost da pronađu prostor i pod pritiskom protivnika.
"U Španiji se treninzi zasnivaju na situacijama koje mogu da se pojave tokom prave utakmice. To je velika prednost koju imamo već dve decenije", istakao je Havijer Kano, predsednik udruženja profesionalnih španskih trenera EFA Pro.
Baskija kao rasadnik trenerskih talenata
EPA-EFE/RONALD WITTEK
Zanimljivo je da veliki broj najuspešnijih španskih stručnjaka potiče iz Baskije, regiona na severu zemlje.
Među njima su Emeri, De la Fuente, Đulen Lopetegi i Hose Mendilibar.
Mikel Arteta, Ćabi Alonso i Andoni Iraola takođe su povezani sa amaterskim klubom Antiguoko iz San Sebastijana, u kojem su kao mladi fudbaleri igrali zajedno.
Prema rečima Roberta Montijela, potpredsednika kluba, njihova dostignuća rezultat su kombinacije talenta, radne etike i takmičarskog duha karakterističnog za baskijsko društvo.
Uspeh španskih trenera, dakle, nije slučajan.
On je rezultat dugoročnog ulaganja u obrazovanje, jasne fudbalske filozofije i sposobnosti da se tradicionalni principi prilagode savremenoj igri.
Upravo zato Španija danas ne izvozi samo fudbalere već i znanje koje oblikuje najjače lige i reprezentacije sveta.