Pogledajte najčitanije priče portala Forbes Srbija ove sedmice.
Oglas
Dva meseca prošlo je od najave početka radova na izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na mestu kasarne Jakub Kuburović u Zemunu, ali radovi nisu počeli. Niti su preostale porodice nekadašnjih vojnih lica u međuvremenu iseljene, a o čemu je Forbes Srbija pisao više puta.
Ono što se, međutim, desilo jeste ispitivanje tla unutar kompleksa. I to nekoliko dana nakon što se u beogradskom naselju Vojvode Vlahovića obrušio potporni zid i ugrozio okolne zgrade, ali i saobraćajnicu koja vodi u naselje.
Bušenje i uzorkovanje trajalo je tek jedan dan, dovoljno da dodatno uznemiri porodice koje još žive unutar nekadašnjeg vojnog kompleksa. Ali i okolne meštane koji se poslednje dve godine protive izgradnji i smatraju je rizičnom i potencijalno koruptivnom. Zbog toga su poveli nekoliko sudskih postupaka zbog proceduralnih propusta i bojazni da bi se i na parcelama koje pripadaju kasarni mogao ponoviti scenario iz Vojvode Vlahovića.
Najprepoznatljivija zgrada u Beogradu na vodi posle dve godine dobila je upotrebnu dozvolu. I to zahvaljujući prilagođavanju Zakona o planiranju i izgradnji potrebi da dobije ovo odobrenje. Ali, uvid u katastar i sistem za izdavanje građevinskih dozvola otkriva da je to bio samo jedan od brojnih nerešenih slučajeva u ovom kompleksu, koji je verovatno imao prioritet u odnosu na druge.
Veći broj dosad završenih i useljenih stambenih zgrada u Beogradu na vodi i dalje nema upotrebnu dozvolu. U neke od njih stanari su ušli i pre više godina. Međutim, ima onih koje se ni danas ne vide u katastru. Odnosno, mogu se naći podaci samo o parcelama dok ne postoji evidencija o objektima na tom zemljištu niti o njihovim posebnim delovima (stanovima, lokalima i garažama). U preduzeću Beograd na vodi ne objašnjavaju zašto je tako.
Forbes Srbija analizirao je najmanje 10 zgrada koje su u ovakvom statusu. Vidi se da su različiti razlozi zbog kojih nisu došli do poslednjeg dokumenta u nizu odobrenja potrebnih u našem sistemu građevinarstva. Uvid na licu mesta i sa video snimaka postavljenih na Jutjubu, jasno pokazuju da su stanari tu i da ih koriste.
Do upotrebne dozvole dosad su stigle zgrade koje su prve podignute u kompleksu na potezu od Starog savskog mosta do Gazele. Pre svega zgrade BW Residences, prepoznatljive bliznakinje stepenaste forme. Iza njih su objekti Vista i Park View, kao i Aurora i Arkadija, koji takođe imaju upotrebnu dozvolu. Sa druge strane Starog savskog mosta, ova dozvola ishodovana je za malu zgradu pod nazivom Magnolija.
Preduzeće Beograd na vodi pitali smo za objašnjenje zašto pojedine zgrade i dalje nemaju upotrebne dozvole i da li se koriste na osnovu tehničkog pregleda. Odgovore nismo dobili pa smo morali da se oslonimo na pronalaženje podataka u CEOP-u (elektronski sistem za izdavanje dozvola).
“Kad naš brod tone, na jarbolima stojimo mi”, pevala je početkom 70-ih jugoslovenska grupa Novi Fosili, u pesmi pod nazivom “Kad naš brod plovi”. Pomenuti stihovi idealno ilustruju odluku Grada Beograda s početka ove nedelje da raspiše tender za izgradnju jabola na Ušću. Njegova cena je 3,1 milion evra, a nabavka raspisana dan pre nego što su gradski odbornici bili pozvani da glasaju o poverenju prvom čoveku prestonice Aleksandru Šapiću.
Šapić nije smenjen. Preciznije, sednica nije ni održana, jer nije bilo kvoruma. Naredna sa istim dnevnim redom zakazana je za 23. novembar.
Istog dana kada je raspisan tender za jarbol, grad je raspisao i nabavku za početak hitne sanacije i rekonstrukcije Starog dvora, jer su njegovi temelji uzdrmani zbog curenja iz sistema daljinskog grejanja. Ovaj problem je još s početka prošlogodišnje grejne sezone, ali nabavka je raspisana tek sada.
Kao što je Starom dvoru potrebna hitna sanacija, tako je i sa gradskom kasom. Budžet Grada Beograda, kako je najavljivano, trebalo bi ove jeseni da pretrpi treći rebalans. Za sada je ovogodišnja gradska kasa prekrajana dva puta. U ferbuaru i junu ove godine. Rebalansima je produbljen deficit budžeta Grada Beograda.
Od velikih najava do prodajnih prostora i ponude za koju ne vlada preterano interesovanje. Tako bi se u najkraćem mogla opisati priča o EXPO prodavnicama otvorenim nedavno na Trgu republike i većim tržnim centrima.
Dok su se u poslednje vreme iz organizacije EXPO 2027 svakodnevno nizale najave o novim prodavnicama, sa stotinama zvaničnih proizvoda i suvenirima koji bi trebalo da budu uspomena na veliki međunarodni događaj planiran za narednu godinu, slika iz beogradskih prodajnih prostora kako smo se i uverili mnogo je manje spektakularna.
Ideja da se građanima ponudi deo atmosfere i proizvodi povezani sa velikim događajem u stvarnosti je bar za sada, izazvao veoma malo interesovanje. Broj onih koji svrate i odluče da nešto kupe za sada je, kako smo se uverili obilaskom, ispod očekivanja. Barem tokom radnog dana.
Maloprodajna mreža zvaničnih suvenira i brendiranih proizvoda Ekspa 2027 ipak se ubrzano širi poslednjih dana. Sedma Ekspo prodavnica otvorena je početkom meseca u TC Galerija u Beogradu
Za svega petnaestak dana Ekspo prodavnice otvorene su na više lokacija širom Srbije. Zvanični proizvodi predstavljeni su i međunarodnoj publici na Aerodromu Nikola Tesla.
Zvanična prodajna mesta za kupovinu brendiranih proizvoda, suvenira i kolekcija sa maskotama Rastko i Milica za izložbu EXPO 2027 Beograd otvorena su i u tržnom centru BIG Fashion Promenada u Novom Sadu. Takođe i Delta Planetu u Nišu, tržnom centru BIG u Kragujevcu.
Jednu Radnu grupu za probleme državnog preduzeća Putevi Srbije Vlada je osnovala avgusta 2025, drugu pre nekoliko dana. Sastav je veoma sličan. Obema predsedava Miroslav Alempić, v.d. pomoćnika u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Prva je osnovana da bi se bavila operativnim obavezama, odnosno izmirenjem ugovorenih obaveza ovog preduzeća. Druga ima nešto drugačiji zadatak. Obrazovana je, kako piše u Službenom glasniku, zbog pripreme predloga operativnog plana za finansijsku konsolidaciju, dugoročno održivo poslovanje i finansijsko izveštavanje za isto preduzeće.
U odluci, koju je donela odlazeća Vlada Đura Macuta, nema roka do kojeg se ovaj zadatak mora izvršiti, baš kao što rok nije imala ni ona osnovana pre nešto više od godinu dana.
Zna se jedino da bi ova nova Radna grupa trebalo da analizira finansijsko poslovanje preduzeća. I da uključi postojeće obaveze, dugovanja i docnje i u skladu sa tim pripremi predlog novog finansijskog modela preduzeća.
Taj model trebalo bi da omogući finansijsku konsolidaciju i dugoročno održivo poslovanje preduzeća. I da analizira finansijske, ogranizacione i kadrovske posledice i promene nadležnosti preduzeća i na osnovu provedenih analiza predloži operativni plan za period od najmanje pet godina sa projekcijom finansijske održivosti i jasnim planom tranzicije.
Do kada ovo mora da se uradi nije precizirano. Ali, ono što je jasno jeste da Vlada ovo radi zapravo samo šminke radi. Kako kažu naši izvori bliski Vladi i upućeni u formiranje obe radne grupe ovo se radi isključivo da bi se ispunilo, barem i formalno, obećanje dato MMF-u.
Teme