Mladi Australijanac otkrio je manje poznatu stranu glamuroznog života na kruzeru. Iza obilaska egzotičnih destinacija, novih iskustava i putovanja širom sveta kriju se usamljenost, teška odvajanja od porodice, ali i stroga pravila.
Kada je Itan Džejms u ranim dvadesetim odlučio da radi na kruzeru, privukla ga je mogućnost da putuje svetom, praktično besplatno. Međutim, tek nakon što je dobio posao, počeo je da shvata koliko takav način života može da bude težak.
Umesto neprekidne avanture, suočio se s problemima u sklapanju prijateljstava, propuštenim rođendanima, porodičnim slavljima, pa čak i sahranama. U pojedinim trenucima osećao se usamljenije nego ikada.
Možda je najšokantnije pravilo to što povratak kući može da košta i nekoliko hiljada australijskih dolara, čak i kada za to postoji ozbiljan porodični razlog.
"Rad na kruzeru je neverovatan i veoma zabavan, ali sve to može veoma brzo da se pretvori u nešto sasvim drugačije", ispričao je 25-godišnji plesač iz Melburna za "Jahu Lajfstajl".
Možda vas zanima
2 meseci
2 meseci
Nije tako lako napustiti brod
Itan kaže da članovi posade na kruzerima često ostaju na brodu i do 16 meseci. To znači da, ukoliko se kod kuće dogodi nešto nepredviđeno, poput ozbiljne bolesti člana porodice, povratak nije ni brz ni jednostavan.
Od februara 2022. do maja 2024. godine radio je kao plesač na kruzerima. Tokom tog perioda bio je angažovan na pet različitih brodova i posetio više od 85 zemalja. Njegov najduži neprekidni angažman trajao je šest meseci.
Ipak, jedno iskustvo posebno mu je ostalo urezano u sećanje.
Tokom trećeg ugovora saznao je da mu je preminula baka. U tom trenutku nalazio se na Antarktiku, a uprkos svim pokušajima, nije uspeo da stigne na njenu sahranu u Australiji.
"Mogli su da me vrate u Australiju, ali tek naredne nedelje. Morali su da sačekaju da se brod vrati u luku, a to nije zavisilo od mog rasporeda, već od rasporeda broda", objasnio je Itan.
Nakon iskrcavanja sledila bi procedura organizovanja povratnog leta, uz očekivanje da otputuje u roku od nekoliko dana.
Međutim, put do Australije trajao bi oko dva dana, što je značilo da bi stigao tek nakon sahrane. Uz to, troškove puta morao bi da plati iz svog džepa, što za njega nije bilo finansijski izvodljivo.
"Morao sam da gledam sahranu iz svoje kabine na brodu, preko brodskog interneta. Nije baš prijatan osećaj, ali ponekad jednostavno morate da prihvatite ono što ne možete da promenite", rekao je.
Možda vas zanima
3 meseci
8 meseci
U jednom od svojih snimaka na TikToku, Itan je objasnio da, kada živite i radite na kruzeru, praktično ne možete da se vratite kući kad god poželite, osim ako ste spremni da sami platite veoma skup put.
"Nije dovoljno da pošaljete imejl centrali i zatražite slobodne dane. To nije posao poput onih na kojima možete da skupljate plaćene slobodne dane i koristite ih kada vam zatrebaju", objasnio je.
Tokom svojih angažmana nikada nije uspeo da se vrati kući usred plovidbe. Takav povratak koštao bi ga između 2.800 i 5.600 australijskih dolara, odnosno između 2.000 i 4.000 američkih dolara.
Čežnja za domom i osećaj usamljenosti
Iako je na početku bio uzbuđen zbog putovanja i prilike da upozna svet, Itan je već tokom prvog ugovora počeo da oseća nostalgiju za domom.
Želeo je da istražuje nove zemlje i doživljava nesvakidašnje avanture, ali su mu misli sve češće odlazile ka porodici, prijateljima i životu koji je ostavio iza sebe.
U početku nije ni umeo da prepozna taj osećaj. Dešavalo mu se da izađe na otvorenu palubu, posmatra more i pokušava da se izbori s usamljenošću.
"Mislim da se o ovome ne govori dovoljno — o osećaju da ste sami i da ne znate kome možete da se obratite za pomoć", rekao je.
Iza fotografija s egzotičnih destinacija i snimaka sunca iznad okeana tako se krila i drugačija stvarnost, daleko od turističkih razglednica.
Najteži deo nisu putovanja, već ljudi
Za Itana je najteži deo posla na kruzeru bio upravo snalaženje u međuljudskim odnosima, sklapanje novih prijateljstava i održavanje kontakta s najbližima kod kuće.
Kao i na svakom drugom radnom mestu, nikada ne možete da znate s kakvim ćete kolegama raditi. Međutim, na kruzeru je situacija specifična: s tim istim ljudima ne delite samo posao već i životni prostor, i to mesecima.
EPA/SEBASTIEN NOGIER
Kada se karakteri ne poklope, svakodnevica može brzo da postane naporna.
Jednom prilikom pridružio se brodu kao zamena za člana plesne ekipe u predstavi, ali mu je bilo veoma teško da se uklopi i uspostavi bliske odnose s ostatkom ekipe.
"Trebalo bi da vam ekipa s kojom nastupate bude poput porodice i da to budu ljudi kojima možete da se obratite kada vam je potrebna podrška. Kod mene, nažalost, nije bilo tako", ispričao je.
Kako je objasnio, rad na kruzeru predstavlja veliku životnu promenu za mnoge ljude. Potrebno je priviknuti se na različite ličnosti, navike i načine razmišljanja, posebno kada kolege dolaze iz različitih delova sveta i imaju potpuno drugačija životna iskustva.
"Upravo je to bilo najgore, odnosno najteže — upoznavanje novih ljudi, izgradnja prijateljstava i pokušaj da sve to uskladite sa životom i ljudima koje ste ostavili kod kuće", zaključio je Itan.
Njegova priča pokazuje da život na kruzeru, iako na prvi pogled deluje kao posao iz snova, ima i svoju manje glamuroznu stranu.
Iza putovanja, novih destinacija i nezaboravnih prizora često stoje dugi meseci odvojenosti od porodice, neizvesnost i osećaj da, čak i kada ste okruženi ljudima, možete da budete potpuno sami.