“Zgrada nam je ovog proleća prebačena na naplatu daljinskog grejanja po potrošnji, pa smo preko leta dobijali niže račune. Nejasno nam je, međutim, koliko ćemo plaćati grejanje preko zime, jer nemamo nikakve uređaje kojima možemo da podesimo temperaturu u stanu i smanjimo je kad smo na poslu. Niti imamo uvid kolika nam je potrošnja. Ako mi zatvaramo prozore i štedimo toplotu, a komšija ih drži širom otvorene, kako to može da utiče na naš račun”? Ovo je jedno od pitanja na koje su, uoči početka grejne sezone, odgovor tražili čitaoci portala N1 koji su se javili redakciji.
Oglas
Prema podacima Beogradskih elektrana, na dan 24. septembar 2026. godine, od 341.003 stana u Beogradu priključena na sistem daljinskog grejanja, 208.340 plaća grejanje po takozvanom paušalu (isti iznos i zimi i leti), dok se za 132.663 stana račun obračunava po potrošnji.
Međutim, među vlasnicima ovih 7,5 miliona kvadrata stambenog prostora kojima se grejanje već obračunava po potrošnji, nemaju svi termostatske ventile kojima mogu da regulišu temperaturu u svojim stanovima, niti delitelje toplote ili kalorimetre, koji im mere količinu utrošene toplotne energije u stanu.
Pa ovi građani svoje račune plaćaju tako što im toplana očita stanje na glavnom meraču u toplotnoj podstanici - a jedna podstanica može da bude za jednu zgradu, ali i za više ulaza - i potom se trošak razdeli na stanove srazmerno kvadraturi.
Na taj način dva vlasnika jednakih stanova u istoj zgradi, od kojih jedan ne otvara prozore i ima višu temperaturu u stanu, a drugi ih drži širom otvorene - plaćaju jednake mesečne račune za grejanje.
Jedno od preduzeća koje se bavi ugradnjom, očitavanjem i uslugom raspodele potrošnje na osnovu očitanih stanja uređaja za registrovanje sopstvene, pojedinačne potrošnje je i Brunata (spisak svih preduzeća dostupan je na sajtu Beogradskih elektrana).
Jovana Marković, menadžer operacija u preduzeću Brunata za portal N1 objašnjava da je, kao prvi korak za prelazak stambene zgrade, koja je već priključena na sistem daljinskog grejanja, na naplatu prema individualnoj potrošnji, potrebno da stambena zajednica zgrade podnese tzv. Zahtev za pribavljanje tehničkih uslova za izbor i ugradnju uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje.
Zahtev se, kaže, podnosi pisanim putem u slobodnoj formi Direkciji za snabdevanje toplotnom energijom, na adresi Cara Dušana broj 141, 11080 Zemun.
Na osnovu pribavljenih tehničkih uslova, stambena zajednica zgrade bira preduzeće (jedno od onih koji su navedeni na sajtu JKP Beogradske elektrane) koje će izvesti projektnu dokumentaciju - elaborat o ugradnji termostatskih ventila i uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje, pravilnik o raspodeli toplotne energije, ugovor o očitavanju, servisiranju uređaja i raspodeli ukupno isporučene toplotne energije.
Ona ističe da prema zahtevu Beogradskih elektrana stambena zajednica donosi Odluku o prelasku na naplatu prema individualnoj potrošnji, uz saglasnost svih vlasnika prostora (stambenih i poslovnih), koji su priključeni na zajedničku toplotnu podstanicu.
Ugradnja ventila i uređanja za registrovanje potrošnje
"Termostatski ventili i termoglave se ugrađuju na svaki radijator u stambenom i poslovnom prostoru. Što se tiče uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje, razlikujemo delitelje toplote, koji se ugrađuju na svaki radijator u stambenom i poslovnom prostoru i kalorimetre, koji se ugrađuju u spratne/stanske ormariće", objašnjava za portal N1 Jovana Marković.
Koji tip uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje može da se ugradi u pojedini objekat zavisi pre svega, dodaje, od tehničkih uslova.
"Dakle, termostatski ventil sa termoglavom služi kako bismo regulisali temperaturu prostorije i mogli da ostvarimo uštedu toplotne energije, a delitelj toplote ili kalorimetar služi da registruje potrošnju toplotne energije", pojašnjava.
Potrošnja stana koji nema termostatske ventile i uređaje za registrovanje sopstvene potrošnje može da bude znatno veća od stana koji ih ima, ukazuje naša sagovornica.
"Kombinacija termostatskih ventila i uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje omogućava stanarima aktivnu kontrolu nad potrošnjom toplotne energije. Praksa je pokazala da se ugradnjom ovog sistema na nivou cele stambene zgrade ostvaruje prosečna ušteda u toplotnoj energiji od oko 30 odsto", ističe ona.
Kako objašnjava, sa stanovišta energetske efikasnosti, ugradnja termostatskih ventila i uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje se smatra izuzetno rentabilnom i visoko opravdanom, jer se povrat investicije može očekivati već nakon jedne do dve grejne sezone.
Postavlja se pitanje kako se obračunava grejanje po utrošku za stanove koji nemaju ove uređaje, a zgrada je već "prebačena" na grejanje po utrošku?
Koliko plaćaju oni koji nemaju ventile
"Ukoliko u stambenoj zgradi nisu ugrađeni termostatski ventili i uređaji za registrovanje sopstvene potrošnje, grejanje se obračunava srazmerno učešću zagrevane površine prostora u ukupnoj zagrevanoj površini objekta. To znači da će korisnici plaćati srazmeran udeo u ukupnoj potrošnji zgrade, bez obzira na to koliko su zaista toplotne energije utrošili u svom stanu ili poslovnom prostoru", ističe Jovana Marković.
Ukoliko su u stambenoj zgradi ugrađeni termostatski ventili i uređaji za registrovanje sopstvene potrošnje, za svaki prostor (stambeni i poslovni) će biti obračunata ona količina toplotne energije koju je taj prostor utrošio.
"To znači da će svaki stambeni i poslovni prostor imati različitu potrošnju toplotne energije, u zavisnosti od ostvarene uštede i plaćaće onoliko koliko je potrošio", navodi naša sagovornica.
Ona naglašava da, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, svi novoizgrađeni objekti od 2010. godine, da bi se uopšte priključili na sistem daljinskog grejanja JKP Beogradske elektrane, imaju obavezu uvođenja u sistem naplate prema isporučenoj toplotnoj energiji i ugradnju termostatskih ventila i uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje.
"Zbog toga, za veliki deo građana koji žive u zgradama novije gradnje, ovaj način obračuna utrošene energije ne predstavlja novinu, već standardni i dokazani model funkcionisanja", navodi naša sagovornica.
Teme