Bez značajnih kapitalnih ulaganja, tržište bakra suočava se sa projektovanim manjkom ponude od 20 miliona metričkih tona do 2050. godine i rizikom od ozbiljne nestašice koja bi usporila prelazak na elektrifikaciju, navodi se u izveštaju objavljenom u utorak.
Očekuje se da će tržište ući u deficit do 2028. godine, jer potražnja raste, dok proizvođači teško uspevaju da nadoknade pad proizvodnje, naveli su analitičari BNEF-a.
Napuštanje fosilnih goriva i prelazak na elektrifikaciju svega, od automobila do data centara, učinili su bakar metalom sa daleko najvećim ograničenjima ponude među onima obuhvaćenim izveštajem BloombergNEF-a Transition Metals Outlook.
Predviđa se da će potražnja povezana sa elektrifikacijom porasti za 89 odsto, na 23,3 miliona tona u 2050. godini, što će činiti više od polovine ukupne potrošnje bakra.
„Elektrifikovani transport je oblast primene bakra koja najbrže raste“, napisali su analitičari. „Električni automobili, kamioni i autobusi, čija će upotreba naglo rasti od 2026. do 2050. godine, zahtevaju bakar za motore, invertore, baterijske pakete, visokonaponske kablove i sisteme za punjenje.“
Ovaj crveni metal i dalje će biti tražen u građevinarstvu, industrijskoj proizvodnji i proizvodima široke potrošnje, dok data centri predstavljaju tek „kap u moru potražnje za bakrom“.
Bakra možda ima dovoljno pod zemljom, ali novi rudnici i proširenja postojećih ne počinju da rade dovoljno brzo da bi nadoknadili pad proizvodnje u postojećim pogonima. Bez dodatnih ulaganja, ukupna ponuda mogla bi da se smanji za 14,5 odsto, sa 30 miliona tona u 2026. na 25,7 miliona tona do 2050. godine. Smanjenje sadržaja bakra u rudi povećaće troškove proizvodnje, dok reciklaža neće biti dovoljna da nadoknadi pad primarne proizvodnje.
Čak i ako potrebne 332 milijarde dolara budu uložene u nove rudnike, deficit će verovatno opstati najmanje do 2043. godine, jer je za razvoj novog rudnika bakra u proseku potrebno 17 godina.
Očekuje se da će Čile ostati najveći primarni proizvođač, iako će njegova proizvodnja, prema procenama BNEF-a, pasti sa 5,8 miliona tona u 2026. na 4,8 miliona tona u 2050. godini.
Uprkos tome, udeo zemlje u ukupnoj rudarskoj proizvodnji porastao bi sa 24 na 28 odsto, jer će proizvodnja u drugim delovima sveta opadati brže.