Za novu plesnu predstavu Bitef teatra, komponovala je muziku. Ipak, na plakatu njenog potpisa nema. "Uložite znanje, vreme i veliki deo sebe u nastanak predstave, a onda na njenom javnom predstavljanju vašeg imena nema. Muzika ostaje, autorka nestaje. To je neprihvatljivo", kaže za portal N1 kompozitorka Irena Popović Dragović.
Oglas
Osetila je ponženje i ljutnju nakon što je videla da njeno ime nije navedeno na plakatu predstave "Noć skuplja vijeka" Bitef teatra.
Kompozitorka za portal N1 navodi da ovaj slučaj otvara šire pitanje: ko u kulturi ima pravo da bude imenovan, a čiji rad može da se koristi bez priznanja.
“Institucije se rado kite imenima umetnika kada njihove nagrade, reputacija i uspesi podižu ugled institucije. Ali poštovanje autora mora da postoji i u svakodnevnoj profesionalnoj praksi. Ako se i oko osnovnog potpisa moramo boriti, onda imamo ozbiljan problem sa vrednovanjem umetničkog rada“, dodaje.
Iako neće da nagađa o nameri, navodi da je Uprava pozorišta odgovorna za to kako predstavlja predstavu i ljude koji su je stvorili.
"Ako je u pitanju propust, dužna je da ga odmah ispravi. Ako je odluka, dužna je da je javno obrazloži. Autor ne bi trebalo da moli da bude potpisan. Potpis je minimum autorske vidljivosti i poštovanja prema radu", smatra.
Na pitanje zašto njenog imena nema na plakatu, navodi da joj je odgovoreno da o tome odlučuje direktor (Filip Gajić, prim. aut).
"Njega, izgleda, ne zanima šta ko misli, jer on misli u ime svih nas", dodaje Popović Dragović.
Prethodno, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nije objavljeno ime dramaturga Igora Koruge.
Koruga je za Vreme rekao da se to desilo neposredno pred premijeru odlukom Filipa Gajića, kao i da su njegovi saradnici pokušali da ga odgovore.
"Možda Filip Gajić smatra da je posao dramaturga nevažan po predstavu, a možda mu smeta moje ime na plakatu pozorišta kojim upravlja“, rekao je između ostalog tada.
Irena Popović Dragović jedna je od istaknutih kompozitorki primenjene muzike u regionu i dobitnica brojnih priznanja.
Tokom karijere komponovala je muziku za oko 260 pozorišnih predstava, od kojih je pet autorskih.
Kako Popović Dragović za N1 navodi, dovoljno dugo radi da zna koliko ljudi učestvuje u stvaranju jedne predstave i koliko je svaki doprinos važan.
"Upravo zato ne pristajem da se ovo pitanje svede na moju ličnu osetljivost ili sujetu. Tražiti da budete potpisani za ono što ste uradili osnovni je profesionalni zahtev. Želim da se predstava igra i da ima dug život. Istovremeno očekujem da institucija koja izvodi moje delo poštuje mene kao autorku", navodi.
Iako ne tvrdi da je izostavljena jer je žena, te da za takvu tvrdnju nema dokaz, ističe da to pominje kao širi kontekst, odnosno način na koji se ženski glas procenjuje kada se usprotivi autoritetu.
Kako kompozitorka navodi, pitanje položaja žena u patrijarhalnoj kulturi joj je važno, što je i jedna od tema kojom se bavi autorskom opusu.
"Od žene se očekuje da bude sposobna, vredna i posvećena, ali i dovoljno tiha da svojim zahtevima ne poremeti postojeći raspored moći. Njen rad je dobrodošao. Njeno insistiranje da bude imenovana, ravnopravno plaćena i uključena u odlučivanje mnogo se teže prihvata. Tada lako postaje teška, preosetljiva ili sujetna", navela je.
"Naše ćutanje ostavlja isti obrazac onima koji tek dolaze"
Kako ističe, pravo na potpis ne stiče se posle 260 predstava, već pripada onom ko je uradio prvu.
"Moje iskustvo mi daje veću sigurnost da govorim, ali mi ne daje veće pravo na poštovanje od nekoga ko je upravo završio prvu predstavu. Mlađi umetnici imaju isto pravo da budu navedeni, plaćeni, saslušani i zaštićeni. Mi koji imamo iskustvo dužni smo da javno reagujemo. Naše ćutanje ostavlja isti obrazac onima koji tek dolaze", navodi Popović Dragović.
Kako dodaje, mladim umetnicima je posebno teško jer zavise od angažmana i preporuka, a da je mehanizam kontrole takav da ne mora niko da im direktno preti.
"Dovoljno je da verujete da bi vas, ako progovorite, mogli označiti kao teške za saradnju. Tako se umetnici uče da prećutkuju nepravdu. Kada egzistencija zavisi od nečije samovolje, poslušnost počinje da se predstavlja kao profesionalna vrlina", objašnjava.
"Umetnička reč opasna onome ko očekuje poslušnost"
Umetnici koji ne ćute i koji zbog kritike vlasti ostaju bez profesionalnog angažmana, pojavljuju se na Blacklist festivalu, čiji je deo i predstava "Deca" - opera u 17 pesama, upravo na muziku Irene Popović Dragović.
"Blacklist festival za mene ima snažno značenje. Ljudi kojima se prostor sužava pronalaze način da se okupe, rade i ostanu vidljivi. Važno mi je što su Deca deo tog prostora. Umetnik mora da ima slobodu da misli, govori i radi bez kažnjavanja zbog svog stava", ističe.
Umetnost, kako dodaje, postavlja pitanja, otvara sukobe i izgovara ono što bi mnogi najradije zadržali u tišini - zato, umetnička reč je opasna onome ko očekuje poslušnost.
"Pozorište koje unapred pazi da nikoga na položaju ne uznemiri rizikuje da izgubi svoj osnovni smisao i postane dekoracija vlasti. Institucije marginalizuju kritičke glasove onda kada umetnički rad počnu da procenjuju prema podobnosti autora. Tada postaje važnije da li je neko dovoljno poslušan i politički bezopasan nego šta je stvorio. Isključivanje ne mora da izgleda kao javna zabrana. Kada se zbog nečijeg stava uskraćuju pozivi, prostor, podrška i angažmani, to jeste oblik cenzure, čak i kada nema formalne odluke o zabrani", priča za naš portal.
Odgovornost je na onima koji upravljaju institucijama, dodaje.
Njihova funkcija ne daje im vlasništvo nad kulturnim životom - javne institucije pripadaju javnosti i moraju da služe umetnosti, ističe Popović Dragović.
"Problem nedostatka novca postoji, ali ne opravdava samovolju"
Govoreći o stanju u kulturi, ocenjuje da postoji ozbiljna kriza odgovornosti, poverenja i slobode rada.
"Nedostatak novca jeste problem, ali ne opravdava samovolju, netransparentnost i ponižavanje umetnika. Odgovornost uprava postoji bez obzira na veličinu budžeta", navodi.
Iako inicijative poput ne:Bitefa ili samostalnog Niškog festivala pokazuju da postoje ljudi koji imaju znanje, potrebu i energiju da sačuvaju prostor za umetnost, navodi da ne smemo romantizovati uslove u kojima se radi bez sigurnosti, uz iscrpljivanje.
"Umetnici ne bi morali neprekidno da dokazuju koliko mogu da izdrže da bi kultura opstala. Na taj način odgovornost institucija prebacuje se na ljude koji već rade u najtežim uslovima. Verujem da ovaj talas može da preraste u dugoročnije povezivanje, ako se solidarnost pretvori u jasne zahteve i konkretnu organizaciju: transparentno odlučivanje, javne kriterijume, profesionalne ugovore, poštovanje autorskog rada, odgovornost uprava i slobodu izražavanja. Potrebno je menjati pravila koja omogućuju nepravdu i odnose moći koji je održavaju", dodaje.
Kako zaključuje - želi institucije u kojima osnovno profesionalno poštovanje neće zavisiti od dobre volje pojedinca.
Bitef za N1: Izborom imena koja su istaknuta se ne uspostavlja bilo kakva hijerarhija
U odgovoru za portal N1, iz Bitef teatra navode da su nakon situacije koja je nastala povodom plakata za prethodnu premijeru, kada je izostavljeno ime Igora Koruge, doneli odluku da "ubuduće standardizuju ovaj segment vizuelne komunikacije".
"Želimo da naglasimo da je tada bilo reči o nenamernom propustu, bez bilo kakve tendencije ili namere da se nečiji autorski doprinos umanji, bez obzira na različita tumačenja koja su se pojavila u javnosti", dodaju.
Imajući u vidu to iskustvo, navode da su odlučili da na plakatima ubuduće budu istaknuti autor teksta, reditelj odnosno koreograf i izvođači.
"Takav pristup već je bio prisutan u praksi Bitef teatra, a nije neuobičajen ni u drugim pozorištima. Važno je naglasiti da plakat, kao jedan od promotivnih materijala, ne predstavlja potpun spisak autorskog tima, niti se izborom imena koja su na njemu istaknuta uspostavlja bilo kakva hijerarhija među umetničkim saradnicima", navode.
Kako u odgovoru iz Bitef teatra navode, Irena Popović Dragović je jedna od najznačajnijih autorki na našoj pozorišnoj sceni i njen umetnički doprinos predstavi ni na koji način ne dovode u pitanje.
"Plakat za predstavu štampan je u tiražu od sedam primeraka i predstavlja samo jedan deo njene promocije. Voleli bismo da u središtu pažnje javnosti bude sama predstava, u kojoj su vidljivi sav uloženi rad i talena", dodali su.
Teme