Novinarka Forbsa Petrica Đaković ocenila je da je u ovom trenutku najrealniji scenario da američki OFAC nastavi da produžava licencu NIS-u, dok konačan ishod u velikoj meri zavisi od odnosa Moskve i Vašingtona.
Oglas
Na pitanje kakav bi mogao da bude epilog pregovora o prodaji NIS-a, Đaković je istakla da su pregovori između Gasproma i MOL-a u zastoju, prema informacijama koje ima iz izvora bliskih vlasti.
"Početkom oktobra saznali smo, iz izvora bliskim vlastima, da su ti pregovori propali, ili su u svakom slučaju u zastoju. Podsetiću da je okvirni sporazum između Gasproma i MOL-a postignut 19. januara i tada je rečeno da su najvažnije tačke kupoprodajnog ugovora postignute. To je prilično dug period za dogovor“, rekla je.
Prema njenoj oceni, zastoj ponovo otvara pitanje da li ruska strana uopšte želi da izađe iz vlasništva u NIS-u.
"Sve to ukazuje da je došlo do nekog zastoja i uverava nas u ono što je od početka deo javnosti smatrao, a to je da Gasprom zapravo ne želi da proda NIS. Dok god na to ne bude primoran, on to neće uraditi“, ocenila je Đaković.
Kako kaže, razlozi za zadržavanje vlasništva nisu samo ekonomski.
"Rusija na taj način, preko vlasništva njene kompanije u NIS-u, zadržava svoje prisustvo u Srbiji“, rekla je Đaković, ocenjujući da su u ovom slučaju veoma važni geopolitički interesi.
OFAC i odnosi Vašingtona i Moskve
Đaković smatra da upravo zbog toga situaciju sa NIS-om od početka treba posmatrati u širem geopolitičkom kontekstu.
"Činjenica da je OFAC produžavao licencu govorila je da ima interes da situaciju drži fleksibilnom dok to odgovara američkim interesima“, navela je.
Ona je ukazala i na aktuelne poteze administracije Donalda Trampa prema Rusiji, ocenjujući da bi promena odnosa Moskve i Vašingtona mogla da utiče i na položaj NIS-a.
"Vidimo ublažavanje, odnosno približavanje dvojice lidera Moskve i Vašingtona, kao i najavu postizanja mirovnog sporazuma u kratkom roku. Ako bi se to desilo, NIS-u bi mogle da budu skinute sankcije koje su i uvedene zbog rata u Ukrajini i pokušaja da se Rusiji oteža finansiranje tog rata“, rekla je Đaković.
Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp je 17. septembra potpisao je izvršnu uredbu kojom je odlažio primenu sveobuhvatnog paketa sankcija protiv Rusije uz obrazloženje Kongresu da je ta odluka u nacionalnom interesu.
Do tada, kako smatra Đaković, realniji scenario jeste nastavak dosadašnje politike OFAC-a.
"Sve za sada ukazuje da bi OFAC mogao da nastavi sa politikom koju je do sada imao, a to je produžavanje licence. Trenutne licence i NIS-u i MOL-u za pregovore ističu 30. oktobra. Videćemo šta će se tada desiti, ali ne očekujem da licenca ne bude produžena“, rekla je.
Šta ako pregovori sa MOL-om propadnu?
Đaković smatra da američka politika prema NIS-u zavisi i od šireg odnosa prema Moskvi.
"Tramp vodi politiku trgovačkog mentaliteta. Ako se u narednom periodu odnosi Moskve i Vašingtona budu razvijali kao sada, mogli bismo da očekujemo trenutak kada bi sankcije NIS-u mogle da budu skinute ili, u najmanju ruku, da licence nastave da se produžavaju“, rekla je.
Međutim, upozorava da bi promena vlasti u Americi mogla da proizvede sasvim drugačiji scenario.
"Ako se ova situacija ne reši i dođe do promene vlasti u Vašingtonu, moguća je potpuno drugačija politika prema Rusiji. To bi po nas moglo da ima posledice tako što bi američka administracija prestala da izdaje licence i rekla: NIS je od danas pod sankcijama“, navela je.
U tom slučaju, objašnjava, posledice bi osetila i Srbija.
"To bi značilo da NIS ne bi imao mogućnost da JANAF-om dobija naftu i prerađuje je u pančevačkoj rafineriji“, rekla je.
"Strateški resursi ne bi trebalo lako da se predaju u strane ruke“
Đaković je navela da iskustvo sa NIS-om pokazuje koliko je važno ko kontroliše strateške resurse jedne države.
"Sve to pokazuje da neke strateške resurse, a naftna kompanija to svakako jeste, ne bi trebalo tako lako predavati u inostrane ruke, bez obzira na to da li je reč o kompanijama sa Istoka ili Zapada“, rekla je Đaković.
Kako je navela, problemi posebno postaju vidljivi u periodima velikih međunarodnih kriza.
"U krizama, ratovima, pandemijama i poremećajima mogli smo da vidimo sa čim se suočavaju zemlje čiji strateški resursi nisu u njihovim rukama“, dodala je.
Nacionalizacija kao poslednja mogućnost?
Ukoliko pregovori sa MOL-om definitivno propadnu, a OFAC prestane da produžava licence NIS-u, Đaković smatra da bi država mogla da bude prinuđena da razmatra poteze koje je do sada pokušavala da izbegne.
"Ukoliko se situacija bude nepovoljno odvijala, ako stvarno propadnu pregovori sa MOL-om, a OFAC promeni politiku produžavanja licenci, bojim se da će država biti u situaciji da mora da potegne ono što se izbegavalo prethodnih meseci. To bi bilo preuzimanje upravljanja u NIS-u ili neki oblik nacionalizacije, jer Srbija nema luksuz da dozvoli da rafinerija u Pančevu ne radi duže vreme“, rekla je Đaković.
Takva odluka, upozorava, mogla bi da ima i spoljnopolitičke posledice.
"To može da ugrozi odnose Srbije sa Ruskom Federacijom, jer ne verujem da bi oni to lako prihvatili“, zaključila je Đaković.
Teme