To je potez koji bi doneo ekonomsku korist Moskvi i povratio njen uticaj u regionu, ali su evropski zvaničnici negativno reagovali na ovu ideju, piše danas "Njujork tajms" (NYT).
Kako navode izvori upoznati sa tokom pregovora, mirovni izaslanici predsednika Trampa, Džared Kušner i Stiv Vitkof, izneli su ovu ideju u razgovorima sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima, uključujući i sastanak sa predsednikom Volodimirom Zelenskim u Kijevu prošlog meseca.
Kako bi se Rusija podstakla da okonča rat u Ukrajini, Amerikanci su predložili da Ukrajina razmotri ponovno aktiviranje gasovoda kojima je nekada tekao ruski prirodni gas ka Evropi.
Evropski zvaničnici su sa velikom odbojnošću reagovali na ovu ideju, koja bi poništila višegodišnje napore Evropske unije, uz podršku Vašingtona, da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa.
Zvaničnici iz Trampovog okruženja smatraju, međutim, da bi izvoz ruskog gasa mogao da bude deo mirovnog rešenja, s obzirom na prihode koji bi pripali Ukrajini, kao i na, kako oni veruju, neizbežnu želju evropskih glasača za jeftinijim energentima, navodi list.
Ovaj raskorak u stavovima ukazuje na neobičnu, a prema mišljenju kritičara, i suštinski pogrešnu, prirodu obnovljenih diplomatskih napora Trampa da okonča rusku invaziju na Ukrajinu, prenosi Njujork tajms.
Umesto da vrši pritisak na predsednika Vladimira Putina, ili radi na jačanju ukrajinskih odbrambenih kapaciteta, administracija je, navodi se, posvetila značajno vreme razmatranju ekonomskih podsticaja za Rusiju, o kojima je razgovarala sa evropskim i ukrajinskim partnerima.
S obzirom na to da se evropski i ukrajinski lideri snažno protive povratku na oslanjanje na ruski gas, ovaj predlog bi mogao dodatno da zakomplikuje napore Trampove administracije da okonča rat, ocenjuje se.
Tramp je u petak izuzeo Rusiju iz novih sankcija koje je usvojio Kongres, samo nedelju dana nakon što je ukinuo sankcije na ruski dizel, što predstavlja njegove do sada najznačajnije korake ka ublažavanju ekonomskog pritiska na Rusiju.
Kako navodi američki list, predlog o obnavljanju ruskog izvoza gasa u Evropu, koji Kušner i Vitkof vide kao mogući deo konačnog mirovnog paketa, mogao bi da bude najsmeliji i najkontroverzniji deo tog plana.
Za američke kompanije, to bi moglo da dovede do smanjenja potražnje za američkim tečnim prirodnim gasom u Evropi. Za evropske vlade, pak, to bi moglo da ojača pozicije populističkih političara koji već pozivaju na prekid pomoći Ukrajini i obnavljanje veza sa Rusijom.
Dok Bela kuća traga za novim idejama za okončanje rata u Ukrajini, a Tramp izražava zabrinutost zbog visokih cena energenata uoči izbora na sredini mandata, administracija sve ozbiljnije razmatra aranžmane koji bi Rusiji olakšali izvoz fosilnih goriva.
Prema rečima upućenih izvora, omogućavanje Rusiji da ponovo pokrene izvoz gasa u Evropu deo je dugoročnijeg plana o kojem razgovaraju Kušner i Vitkof. Oni na takav izvoz gledaju kao na jedan od ekonomskih podsticaja u okviru šireg sporazuma, koji bi obuhvatao pregovore o budućim odnosima Rusije i NATO-a, bezbednosne garancije za Ukrajinu, kao i dogovor o teritorijalnoj kontroli.
Kako navode osobe upoznate sa tokom pregovora, pojedini evropski i ukrajinski zvaničnici očekuju da će SAD tražiti udeo u ruskom izvozu gasa, čime bi američke kompanije ili sama vlada dobile deo profita.
Američki investitor, Stiven P. Linč, još od vremena administracije Džozefa Bajdena pokušava da kupi “Severni tok 2”, ruski podvodni gasovod ka Nemačkoj koji je bio meta sabotaže.
On tvrdi da bi američka kontrola nad ovim gasovodom bila u interesu SAD i evropske bezbednosti, u trenutku kada, pre ili kasnije, dođe do ponovnog uspostavljanja protoka ruskog gasa kroz njega.
Linč je izjavio da trenutno nije uključen u pregovore o “Severnom toku”, kao i da ne poseduje dozvolu Ministarstva finansija SAD koja bi mu omogućila učešće.
Prema rečima upućenih izvora, pitanje “Severnog toka” pojavljivalo se u razgovorima između SAD i Rusije. U saopštenju Bele kuće navodi se da “Severni tok” nije bio predmet skorašnjih razgovora.
Jedna od osoba upućenih u pregovore izjavila je da Trampova administracija ponovno pokretanje podmorskog gasovoda vidi kao “lako ostvariv cilj” u slučaju postizanja mirovnog sporazuma.
Evropski zvaničnici su se, prema rečima tog izvora, možda javno odrekli ruskog gasa, ali će evropski glasači, baš kao i američki, s vremenom poželeti jeftiniju energiju.
Nemačka vlada predvodi otpor ponovnom pokretanju ruskih gasovoda, iako je Nemačka bila najveći kupac ruskog gasa pre invazije koju je Putin pokrenuo 2022. godine, podseća list.
Možda vas zanima
Jedan evropski zvaničnik, upoznat sa stavom Nemačke, izjavio je ove nedelje da nemačka vlada smatra da se ruski gas koji se prodaje preko posrednika ništa ne razlikuje od gasa koji dolazi direktno iz Rusije, pa je, stoga, isključen kao moguća tema mirovnih pregovora.
Nemački lideri su, ipak, u svojoj zemlji izloženi pritiscima zbog rata, a posebno zbog uvoza gasa. Stranka Alternativa za Nemačku (AfD), koja vodi u nacionalnim anketama sa podrškom od skoro 30 odsto, zalaže se za obnavljanje uvoza ruskog gasa kao način za borbu protiv inflacije i podsticanje nemačke privrede.
Evropski lideri su sve zabrinutiji zbog sličnih poruka koje stižu od populističkih stranaka u njihovim zemljama, kao i od Donalda Trampa i Kremlja.
Nemački kancelar Fridrih Merc i drugi evropski lideri javno su kritikovali Trampovu odluku o ukidanju sankcija na ruski dizel, ističući da je taj potez narušio kampanju ekonomskog pritiska koju Zapad sprovodi protiv Moskve.