Istakao je da se lista "Ujedinjena Srbija" bori za mir i stabilnost i da se nada da će pobediti na izborima.
Govoreći o ekonomskim rezultatima, Siniša Mali izjavio je da je Srbija među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi i predstavio projekcije Međunarodnog monetarnog fonda za period od 2026. do 2031. godine.
On je istakao da je ekonomija Srbije sada jedna od najbrže rastućih u Evropi i da je Srbija u prvih osam meseci ove godine imala stopu rasta BDP-a od 3,6 odsto.
"Samo za prvih osam meseci ove godine stopa rasta naše ekonomije je 3,6 odsto. Apsolutno smo među četiri najbrže rastuće ekonomije u Evropi", rekao je Mali.
Najavio je da bi naredne godine privredni rast mogao dodatno da ubrza, posebno imajući u vidu pripreme za međunarodnu izložbu EXPO.
"Sa projekcijama za narednu godinu, sa velikom međunarodnom izložbom EXPO koja će biti održana u Srbiji, idemo i na preko četiri odsto, čime ćemo biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi", izjavio je.
Mali je zatim pred kamerama pokazao grafikon za koji je naveo da predstavlja projekcije MMF-a.
"Ovo je projekcija Međunarodnog monetarnog fonda od 2026. do 2031. godine. Srbija raste 23,4 odsto. Pogledajte, prosek evrozone je 7,2 odsto", rekao je.
Istakao je da ovi podaci, prema njegovoj oceni, pokazuju rezultate dosadašnje ekonomske politike.
"Dakle, ovaj naš ekonomski model daje rezultate. Tri puta brže rastemo nego što je prosek evrozone u narednih pet godina, ukoliko nastavimo sa ovom politikom", poručio je Mali.
BDP Srbije ove godine preko 97 milijardi evra
Dodao je da su investicije i rast životnog standarda dva osnovna stuba ekonomske politike, najavljujući da će bruto domaći proizvod Srbije već naredne godine premašiti 100 milijardi evra.
"Jedan stub su nam investicije, drugi nam je rast životnog standarda. Bruto domaći proizvod je vrednost svega što se proizvede u Srbiji u toku godine. Što nam je to veće, imamo više novca i za investicije, i za plate, i za penzije. Zato se toliko borimo" rekao je Mali.
Osvrnuo se i na ekonomsku politiku prethodnih vlasti, kritikujući njihove rezultate.
"Ako pogledate rezultate do 2012. godine, ovi koji su sada na Studentskoj listi, koji su vodili državu, imali su negativne stope rasta ili stope rasta blizu nule. To je velika razlika", izjavio je.
Zatim je izneo očekivanja o ukupnoj vrednosti srpske ekonomije.
"Naša zemlja, naša Srbija, ove godine će imati preko 97 milijardi evra BDP-a, sledeće preko 100", poručio je Mali.
O inflaciji
Mali je ocenio da su međunarodne okolnosti, naročito sukob u Persijskom zalivu, doprinele ubrzanju rasta cena.
Prema njegovim rečima, inflatorni pritisci prisutni su i u drugim evropskim državama.
"Litvanija je preko šest odsto, Francuska preko pet odsto, Nemačka preko četiri odsto. Ono što je važno za građane Srbije, nismo mi tu inflaciju izazvali, ali je držimo pod kontrolom", rekao je Mali.
Zarade realno porasle 9,2 odsto
Govoreći o kupovnoj moći stanovništva, Siniša Mali izjavio je da rast plata, penzija i minimalne zarade nadmašuje inflaciju.
"Plate, penzije, minimalna zarada rastu u realnom iznosu, dakle u jedinicama kupovne moći, više nego što raste inflacija", rekao je.
Zatim je izneo podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji.
"U julu mesecu, poslednji podatak, prosečna zarada u Srbiji je 121.400 dinara, 11,3 odsto nominalno veća, a 9,2 odsto realno veća u odnosu na jul prošle godine", poručio je Mali.
O povećanjima plata i penzija
"Sledi nam povećanje plata između osam i 12 odsto od 1. decembra i sledi nam povećanje penzija od 7,5 odsto", rekao je Mali.
Zatim je izneo podatak o prihodima države.
"Mi smo ove godine, u odnosu na projektovani rast BDP-a od 3,3 odsto, a sada će biti 3,6 odsto, zaradili od poreskih prihoda više 112,5 milijardi dinara, milijardu evra", izjavio je Mali.
Istakao je da je reč o prihodima koji su premašili plan i da bi neodgovorno trošenje, prema njegovim rečima, izazvalo reakciju Međunarodnog monetarnog fonda i ugrozilo kreditni rejting Srbije.
"Mi smo od novca koji nismo očekivali uradili ono što radimo od 2020. godine svake godine, a to je da damo podršku građanima, onima kojima je najpotrebnije", poručio je.
Mali je objasnio da su sredstva prikupljana tokom dužeg perioda. Skupilo se na računu Akcionarskog fonda i Akcionarski fond je to isplatio – rekao je.
Javni dug Srbije 43,7 odsto BDP-a
Mali je izjavioda je novac za pomoć građanima obezbeđen iz većih budžetskih prihoda, a ne iz novih kredita namenjenih tim isplatama.
On je naglasio da država već ima predviđena sredstva za servisiranje kreditnih obaveza i da se zadužuje prvenstveno za investicije koje doprinose privrednom rastu.
"Mi već imamo novac koji smo izdvojili za vraćanje kredita. Srpski budžet ima deficit koji je napravljen tako da iz godine u godinu smanjujemo udeo javnog duga u BDP-u. Odnosno, da se zadužujemo za investicije koje doprinose rastu i razvoju, što je normalno", objasnio je.
"Šoškić se zaduživao za potrošnju, mi gradimo puteve, bolnice i škole!"
Mali je uporedio sadašnju ekonomsku politiku sa periodom do 2012. godine, posebno kritikujući nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića.
"Potpuno drugačija politika od one do 2012. godine Dejana Šoškića, koji se zaduživao i odlazio u potrošnju, bez stvaranja nove vrednosti", rekao je Mali.
Istakao je da je cilj sadašnje politike da se pozajmljeni novac ulaže u razvojne projekte.
"Mi kažemo sledeće: hoćemo da gradimo puteve, hoćemo da gradimo zdravstvene ustanove, hoćemo da gradimo škole", naglasio je.
O dugu
Objasnio je da su podaci o zaduženosti Srbije javno dostupni međunarodnim finansijskim institucijama i investitorima.
"Naše obveznice se kotiraju na Londonskoj berzi. Svi naši makroekonomski pokazatelji su javno dostupni. Imate tri kreditne rejting agencije, imate Međunarodni monetarni fond. Nemojte samo da neko pogrešno razume, da kažete da smo nešto sakrili u našem javnom dugu" izjavio je.
"Naš javni dug u ovom trenutku je negde malo iznad 40 milijardi evra, što je u odnosu na BDP 43,7 odsto", rekao je Mali.
Pozivajući se na projekcije Međunarodnog monetarnog fonda, naveo je da očekuje dalje smanjenje udela duga.
"Prosek evrozone je oko 87 odsto, a vidite gde mi idemo. Mi idemo na 40,9 odsto, još niže nego sada. Nivo Mastrihta je 60 odsto", istakao je.
"Svaki četvrti građanin nije imao posao, danas je nezaposlenost 7,2 odsto"
Mali je kao jedan od najvažnijih pokazatelja rezultata ekonomske politike izdvojio smanjenje nezaposlenosti.
"Pogledajte samo jedan podatak, da vidite zašto su te investicije opravdane. Stopa nezaposlenosti bila je 25,9 odsto. Svaki četvrti u Srbiji nije imao posao 2012. godine", naveo je.
"A sada je istorijski na najnižem nivou, 7,2 odsto. Pa onda smo nešto valjda dobro uradili", zaključio je Mali.
Mali je izjavio je da prosečna plata u Srbiji iznosi 1.034 evra i najavio da će prosečna penzija od decembra dostići 525 evra.
Govoreći o ekonomskom razvoju, istakao je da Srbija danas ima znatno bolje pokazatelje nego 2012. godine, navodeći da je ranije zaostajala i za pojedinim susednim državama.
Medijalna plata nekad 200, danas do 900 evra
Mali je govoreći o visini zarada u Srbiji istakao da najveći broj zaposlenih prima između 800 i 900 evra i da je životni standard značajno poboljšan u odnosu na 2012. godinu.
"Medijalna zarada vam je uvek oko 75 odsto prosečne zarade", rekao je Mali.
Govoreći o primanjima građana, naveo je da medijalna zarada iznosi približno 900 evra, dok je pre 14 godina bila znatno niža.
"Ako je prosečna zarada 2012. godine bila 330 evra, medijalna zarada bila je 200 evra. Onda uporedite 200 evra tada, sa stopom nezaposlenosti od 25,9 odsto, sa 900 evra sada", istakao je.
Mali je naglasio da ne tvrdi da su današnja primanja dovoljna za sve potrebe građana, ali smatra da je napredak očigledan.
"Prosečna zarada je veća od prosečne potrošačke korpe, kao što je i minimalna zarada veća od minimalne. Prvi put u istoriji se to desilo", izjavio je.
"U vreme Dejana Šoškića ni dve trećine minimalne potrošačke korpe minimalna zarada nije mogla da pokrije", dodao je.
"Pri tome, samo da vas podsetim još jedanput, četvrtina ljudi bila je bez posla, a na toj minimalnoj zaradi bilo je pola miliona ljudi", poručio je Mali.
"Imate u ovom trenutku istorijski najnižu stopu nezaposlenosti. Tada ste imali četvrtinu građana Srbije koja nije imala posao. Ne znam kako bi ti bez posla mogli da pokriju deo te prosečne potrošačke korpe", dodao je.
"Nismo zadovoljni, zato imamo plan za dalji rast Srbije"
Mali je istakao da ni on ni ostali predstavnici vlasti ne smatraju da je sadašnji životni standard dovoljno visok.
Osvrnuo se i na finansijsku pomoć koju je država isplaćivala građanima, objašnjavajući da je njen cilj bio upravo poboljšanje životnog standarda.
Zatim je posebno naglasio značaj povećanja kupovne moći.
"Kupovna moć nikada nije bila veća u Srbiji nego danas. Da li je to dovoljno? Nije! Zato se i borimo", istakao je.
"Zato imamo plan za istok Srbije, imamo plan za jug Srbije, imamo plan za dalje ubrzanje našeg rasta, kako bi nam plate u realnom iznosu rasle što više", rekao je Mali.
Prosečna plata 1.400 evra do kraja 2027. godine, minimalac u Srbiji 743 evra
Mali je rekao da građani Srbije danas izdvajaju manji deo primanja za hranu nego ranije, ističući rast zarada, penzija i kupovne moći. Govorio je i o državnim davanjima, svojoj poslovnoj karijeri i ciljevima ekonomske politike.
"Izdvajalo se preko 45 odsto, sada je negde oko 33 odsto“, rekao je Mali, govoreći o udelu troškova za hranu u prosečnoj zaradi.
Pozivajući se na podatke Eurostata, naveo je da minimalna zarada u Srbiji iznosi 743 evra, odnosno 1.094 jedinice kupovne moći, i istakao da je Srbija prema tom pokazatelju ispred Estonije, Litvanije, Mađarske, Češke i Slovačke.
Kao jedan od ključnih ciljeva Vlade naveo je dostizanje prosečne zarade od 1.400 evra do kraja 2027. godine.
"Do decembra 2027. godine mi hoćemo da prosečna zarada u Srbiji bude 1.400 evra. To je naš cilj", poručio je Mali.