Ispod površine mora žive razne bučne životinje. Mnoge koriste zvukove za međusobnu komunikaciju ili eholokaciju, dok su kod nekih zvuci koje proizvode nuspojava načina na koji love.
Oglas
Evo nekih od najglasnijih.
Kit ulješura (Physeter macrocephalus)
Kitovi ulješure koriste snažne klikove kako bi pronašli plen u mraku, piše Science Focus.
Njegova četvrtasta, kockasta glava zapravo je ogroman nos – najveći u životinjskom carstvu – koji je zaslužan za stvaranje izuzetno glasnih zvukova sonara.
Kitovi ulješure zaranjaju duboko u okean, na dubinu od 1.000 metara ili više, i emituju zvučne impulse kako bi istražili tamu i lovili lignje.
Ove zvuke proizvode tako što potiskuju vazduh kroz desnu nozdrvu, preko para mesnatih nabora poznatih kao „majmunske usne“, koji vibriraju poput ljudskih usana kada neko pravi zvuk prskanja usnama.
Njihovi klikovi i pucketanje zvuče poput rolne lepljive trake koja se odmotava, a mogu dostići jačinu od 236 decibela.
Poređenja radi, zvuci jači od 140 decibela mogu da oštete ljudski sluh već nakon jednog izlaganja. Ipak, decibeli pod vodom mere se drugačijom skalom, pa se te vrednosti ne mogu direktno porediti. Bez obzira na to, najbolje je držati se podalje od ulješura koje su u potrazi za obrokom.
Kalifornijska riba korvina (Cynoscion othonopterus)
Ove ribe pripadaju porodici poznatoj po zvucima nalik kreketanju, koje proizvode udaranjem specijalizovanih zvučnih mišića o plivaći mehur ispunjen gasom.
Žive isključivo u severnom delu Kalifornijskog zaliva u Meksiku, a tokom sezone mresta migriraju ka delti reke Kolorado, na severozapadu Meksika.
Milioni ovih riba okupljaju se na jednom mestu, a mužjaci proizvode glasnu horsku pesmu koja odjekuje kroz trupove malih ribarskih čamaca i može da se čuje i iznad površine vode. Zvuk podseća na zujanje ogromnog roja pčela.
Pozivi jedne ribe mogu dostići jačinu od 177 decibela, dok zajednički zvuk celog jata dostiže čak 202 decibela.
Škamp pištolj (Alpheus heterochaelis)
Na zdravom tropskom koralnom grebenu neprestano se čuje pucketanje i prasak, nalik zvuku hrane koja se prži u tiganju. Proizvode ih brojne sitne životinje iz grupe rakova koje žive u rupama na morskom dnu.
Ovi škampi, poznati i kao pištoljski škampi, imaju jednu veoma veliku klještu koju mogu da sklope brzinom većom od 100 kilometara na sat.
Takav pokret stvara mehurić niskog pritiska koji se urušava uz glasan prasak, proizvodeći snažan udarni talas. Njime omamljuju plen i odbijaju druge škampe.
Zvuci koje proizvode mogu dostići jačinu od 183 do 210 decibela.
Vedelova foka (Leptonychotes weddellii)
Ispod morskog leda oko Antarktika ponekad zvuči kao da se odvija svemirska bitka u kojoj laserski pištolji ispaljuju zrake kroz vodu. Međutim, reč je o glasovima vedelovih foka, koje cvrkuću, zvižde i proizvode zujave zvuke.
Njihov repertoar uključuje i ultrazvučne zvuke, koji prevazilaze granice ljudskog sluha. Moguće je da oni predstavljaju oblik eholokacije koji fokama pomaže da pronađu otvore u ledu kroz koje mogu da izađu na površinu i udahnu vazduh tokom duge, mračne zime.
Naučnici su izmerili da njihovi zvuci mogu dostići jačinu do 137 decibela.
Severni morski slon (Mirounga angustirostris)
Ogromni mužjaci severnog morskog slona, za koje je zabeleženo da mogu da teže čak 3.700 kilograma, mada im je uobičajena maksimalna težina oko 2.300 kilograma, tokom sezone parenja izlaze na kopno i glasno riču jedni na druge dok se nadmeću za ženke.
Njihovo glasanje u vazduhu može dostići jačinu od 131 decibela.
Severni morski slon je težak – i glasan.
Ipak, nije jednostavno porediti glasnoću životinja pod vodom i na kopnu, jer je voda oko 800 puta gušća od vazduha.
Glasnoća se u ova dva okruženja meri na nešto drugačiji način, pa se izmerene vrednosti ne mogu direktno porediti.
Teme