Mnogi saveti učitelja, psihologa i drugih naučnika, namenjeni smirivanju dece, primenjivi su i na izazove s kojima se odrasli svakodnevno suočavaju. Što više učimo kako da pomognemo detetu da reguliše osećanja, to postaje jasnije da su iste strategije potrebne i nama.
"Odrasli su često toliko okupirani obavezama da uopšte ne primećuju sopstvene emocionalne probleme", kaže dr Džesi Gold, rukovodilac odseka za dobrobit na Univerzitetu Tenesi. "Usmereni smo na zadatak, a ne na osobu koja ga obavlja."
Ona dodaje da roditelji decu uče da su njihova osećanja opravdana i odnose se prema njima saosećajno, ali tu logiku ne primenjuju na sebe, piše CNN.
Preventivni odmor
"Time-out" ne mora da se koristi kao kazna, nego može biti i koristan alat za samopomoć. Kada osećaj preopterećenosti postane preintenzivan, ponekad je jedini način da se izbegne nekontrolisana reakcija privremeno se udaljiti iz situacije. Dr Gold to naziva "preventivnim time-outom".
Sklanjanje od izvora stresa ili jakih emocija daje priliku za smirivanje pre nego što izgovorite nešto zbog čega biste mogli da požalite. Ako fizičko udaljavanje nije moguće, jednostavna rečenica poput "treba mi minut" može obezbediti dovoljno vremena za pribranost.
Evgeny Atamanenko/Shutterstock
Veliki i mali problemi
Deca često na male probleme, poput prolivanja mleka, reaguju neproporcionalno snažno. Ali, i odrasli su skloni sličnim reakcijama, iako se one manifestuju drugačije. Umesto vrištanja, odrasli proživljavaju unutrašnju dramu, opsesivno razmišljaju o sitnicama i troše previše energije na nebitne odluke.
Korisna strategija, pozajmljena iz priručnika za vrtić, jeste zapitati se: Da li je ovo veliki ili mali problem? Ako je problem mali, treba ga rešiti brzo ili ga jednostavno zanemariti, ali u svakom slučaju ne treba dozvoliti da okupira misli.
Upozorenje za prelaz
Deci su prelazi s jedne aktivnosti na drugu često teški, što može izazvati frustracije. Organizacija Child Mind Institute navodi da su takve situacije čest okidač ispada besa. Jedan od načina da se to ublaži jeste najava, na primer: "Još pet minuta igre, a onda idemo".
Dr Gold kaže da bismo istu vrstu predvidivosti trebalo da obezbedimo i sebi. Mnogi odrasli lako izgube pojam o vremenu, pogotovo kada su fokusirani na zadatak. Naučnici to nazivaju "slepoćom za vreme". Postavljanje alarma pet do petnaest minuta pre nego što je potrebno završiti s nekom aktivnošću pomaže u lakšem i mirnijem prelazu.
TimelessNordic/Shutterstock
Tri duboka udaha
Sporo i duboko disanje izuzetno je jednostavna, a efikasna tehnika za smanjenje stresa. Takvo disanje može ublažiti fizičku reakciju na stres, usporiti rad srca, stabilizovati krvni pritisak i aktivirati deo nervnog sistema zaduženog za opuštanje.
Kada se dete uznemiri, savet da triput duboko udahne može pomoći i njemu i roditelju. Demonstracija vežbe disanja, laganim udahom na nos i izdahom na usta, istovremeno smiruje obe strane.
Osnovne telesne potrebe
Roditelji male dece znaju da je gladno dete često i razdražljivo dete. Ipak, odrasli često zanemaruju sopstvene osnovne potrebe pa satima funkcionišu samo uz kafu, a zatim se čude manjku koncentracije, iscrpljenosti i lošem raspoloženju. Uzrok ne mora biti samo stres, nego i dehidracija ili glad.
"Naše fizičko zdravlje usko je povezano s mentalnim", objašnjava dr Gold. "Ako ne jedete, ne pijete vodu ili ne spavate, bićete grublji, razdražljiviji i lakše ćete zaplakati, baš kao i deca". Čaša vode ili jednostavan obrok mogu značajno da poprave stanje.
KieferPix/Shutterstock