Istovremeno, Brisel razmatra uvođenje kvota na uvoz plastike i dodatne trgovinske zaštitne mere.
Ministarka spoljnih poslova i trgovine Irske Helen Mekenti izjavila je na konferenciji za novinare posle sastanka ministara u Dablinu da su sve članice EU saglasne da Evropska komisija treba da nastavi dijalog sa Pekingom.
"Postoji jasna želja da se, osim hibridnih automobila, razmotre i druge oblasti, poput hemikalija i mašina, kao i poljoprivredno-prehrambenog sektora i drugih pitanja koja su pomenuta", rekla je Mekenti, preneo je Rojters.
Ona je dodala da dijalog ostaje prioritet, ali da Evropska komisija može da primeni i postojeće instrumente trgovinske zaštite kako bi otklonila pojedine neravnoteže.
Francuski ministar trgovine Nikola Forisije ocenio je da je dijalog sa Pekingom moguć zato što EU sada nastupa jedinstveno.
"Kineske vlasti razumeju kada ste jasni, kada govorite otvoreno i kada čvrsto zastupate svoje stavove", rekao je Forisije.
Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič je rekao da je saslušao stavove svih ministara trgovine o sektorima koji bi trebalo da budu naredni prioritet za uvođenje trgovinskih mera.
Prema njegovim rečima, sektor plastike trenutno je najbliži pokretanju zvanične istrage o zaštitnim merama.
"Ispitujemo da li su ispunjeni svi uslovi za pokretanje istrage", rekao je Šefčovič, osvrćući se na zahtev za ograničavanje uvoza PET plastike, koja se široko koristi u ambalaži.
Šefčovič je upozorio da EU u pregovorima sa Pekingom mora pažljivo da uskladi klasične trgovinske instrumente sa širim političkim interesima.
Dodao je da je potrebno primeniti ne samo tradicionalne trgovinske mehanizme već i politički pristup kako bi se uspostavila ravnoteža u trgovinskim odnosima između Kine i EU, preneo je Juronjuz.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije ove nedelje ukazala je na sve veću zabrinutost zbog uvoza hemikalija i industrijskih mašina iz Kine, dok je šef litvanske diplomatije Kestutis Budris naveo da bi na spisak sektora za razmatranje mogli da budu uključeni i farmaceutski proizvodi.
Trgovinski deficit EU u robnoj razmeni sa Kinom premašio je 370 milijardi evra u 2025. godini, a očekuje se da će ove godine znatno premašiti 400 milijardi evra, a Fon der Lajen je takvu situaciju ocenila kao "neodrživu".
Evropska industrija upozorava da nagli rast kineskog izvoza, koji se naziva "kineski šok 2.0", već dovodi do zatvaranja fabrika i gubitka radnih mesta.
Među najistaknutijim primerima navodi se najavljeno ukidanje oko 100.000 radnih mesta u nemačkom automobilskom koncernu Folksvagen.
Kina je ranije odbacivala tvrdnje da je glavni uzrok problema evropske privrede, ističući da je partner EU u njihovom rešavanju.
Zehnički razgovori sa Pekingom trebalo bi da traju do kraja godine, dok su politički pregovori planirani za januar i mart 2027. godine.
Zbog hitnosti situacije, lideri EU dali su prošle nedelje Evropskoj komisiji politički mandat da radi na takozvanom instrumentu "prekidača", koji bi Uniji omogućio da ograniči pristup kineske robe evropskom tržištu u slučaju ekonomskih poremećaja.
Prema sporazumu iz oktobra, EU će uvesti kvote prilagođene pojedinačnim kategorijama uvoza, kojima će se omogućiti plasman 350.000 kineskih hibridnih automobila godišnje na evropsko tržište tokom četiri godine, uz godišnje prilagođavanje kvota od šest odsto.