Pred nama je još jedan prelazak na zimsko računanje vremena, koji nastupa u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra, kada u 3 sata ujutru kazaljke vraćamo jedan sat unazad, odnosno na 2sata.
Iako to znači da će taj dan matematički trajati 25 sati i pružiti nam navodni "sat sna više", medicinski stručnjaci upozoravaju da ova promena predstavlja ozbiljan fiziološki šok za organizam.
Da li je zimsko vreme bolje za ljudsko zdravlje
Dok se u javnosti godinama debatuje o ukidanju sezonskog pomeranja sata, ključno pitanje ostaje: ukoliko ukinemo pomeranje, koje vreme treba trajno zadržati - zimsko ili letnje?
Možda vas zanima
Obimna naučna analiza timova sa Univerziteta Britanske Kolumbije i Univerziteta Simon Fraser, objavljena u prestižnom časopisu "Canadian Medical Association Journal", daje jasan odgovor: trajno zimsko (standardno) vreme je daleko bolji i prirodniji izbor za ljudsko zdravlje.
Naučnici, predvođeni psihijatrom dr Rejmondom Lamom i stručnjakom za biološke ritmove dr Ralfom Mistlbergerom, detaljno su analizirali uticaj oba modela na san, raspoloženje, cirkadijalni ritam, obrazovanje i opšte zdravlje stanovništva.
Kako navode, standardno (zimsko) računanje vremena pruža bolju usklađenost sa prirodnim sunčevim ciklusom i osigurava neophodnu jutarnju svetlost, koja je telu potrebna za razbuđivanje i zdrav hormonalni balans.
Stoga je poruka naučne zajednice nedvosmislena: ukoliko vlade širom sveta odluče da ukinu sezonsko pomeranje kazaljki, vraćanje i trajno ostajanje na zimskom vremenu je jedina opcija koja štiti zdravlje, san i psihofizičku dobrobit ljudi.
Shutterstock/PawelKacperek
Zašto zimsko računanje vremena presudno za naš biološki sat
Iako trajno letnje vreme zvuči privlačno zbog dužih i svetlijih letnjih večeri, ono zimi stvara ozbiljan problem. Pod trajnom letnjim računanjem vremena, sunce bi zimi u mnogim mestima izlazilo tek oko 8.50 ujutru. To znači da bi milioni ljudi i dece odlazili na posao i u školu u potpunom mraku.
Ljudski mozak ima glavne "cirkadijalne časovnike" kojima je svakodnevno potrebno jutarnje svetlo kako bi ostali usklađeni sa danom. Jutarnja svetlost pomera naš biološki sat unapred i čuva nas od tzv. "socijalnog džet-laga" - jaza između unutrašnjeg biološkog sata i društvenih obaveza.
"Zamislite ručni sat koji kasni 10 minuta svakog dana, i svakog jutra napravite korekciju od 10 minuta tako što ćete ga podesiti unapred. Kasnije vreme za početak škole i posla bi pomoglo", objasnio je Mistlberger ranije za časopis "ScienceAlert".
Kako navodi, kada ujutru nedostaje svetlost, unutrašnji sat počinje da kasni. Rezultat je hronična neispavanost, manji fokus, veći rizik od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i sezonskog afektivnog poremećaja (zimske depresije). Tinejdžeri i mlađi odrasli su posebno ugroženi jer se njihov biološki ritam prirodno pomera ka kasnijim satima.
Glavni cirkadijalni sat u mozgu koordinira spavanje, budnost i druge dnevne funkcije. Potrebno mu je svakodnevno prilagođavanje kako bi ostao u koraku sa danom. Jutarnja svetlost pomaže da se pomeri ranije, dok ga večernja svetlost pomera kasnije.
Shutterstock/ i-am-helen
Kako pripremiti organizam na pomeranje sata unazad
Pomeranje sata za samo 60 minuta remeti naš cirkadijalni ritam - unutrašnji biološki sat od 24 sata koji diktira lučenje hormona, krvni pritisak i cikluse spavanja i budnosti. Adaptacija na novu satnicu u proseku traje od tri dana do čak dve nedelje, a reakcije organizma su najizraženije između trećeg i petog dana nakon promene.
Za lakši prelazak, lekari savetuju sledeće korake:
- Postepeno pomerati odlazak na spavanje: Nedelju dana pre pomeranja sata, počnite da odlazite u krevet 10 do 15 minuta kasnije nego obično kako biste postupno prilagodili biološki sat.
- Hvatajte jutarnje sunce: Boravak na dnevnoj svetlosti ujutru pomaže u prirodnoj regulaciji proizvodnje melatonina (hormona sna).
- Izbegavajte plavo svetlo i kofein uveče: Ekrani telefona i računara neposredno pre spavanja blokiraju stvaranje melatonina, dok teški obroci i kofein dodatno ometaju san.
- Poseban oprez za hronične i srčane bolesnike: Promena ritma povećava nivo kortizola (hormona stresa), što može izazvati skok krvnog pritiska i ubrzan rad srca. Kardiolozi preporučuju redovnije merenje pritiska i izbegavanje teških fizičkih napora prvih nekoliko dana.
- Ublažavanje jesenjeg pada raspoloženja: Ranije nastupanje mraka uzrokuje pad serotonina ("hormona sreće") i vitamina D, što može izazvati umor, mrzovoljnost i pad koncentracije, povećavajući rizik od nezgoda u saobraćaju i na radnom mestu.
Možda vas zanima
Lekcije iz istorije: Eksperimenti koji su propali
Iskustva iz prošlosti dodatno potvrđuju stav nauke. Sjedinjene Američke Države su 1974. godine uvele trajno letnje vreme, ali su odluku povukle u roku od godinu dana zbog masovnih žalbi građana i zabrinutosti za bezbednost dece koja su u zimskim jutrima po mraku pešačila do škole.
Slično se dogodilo i u Rusiji, koja je 2011. uvela trajno letnje vreme, da bi ga već 2014. godine ukinula i trajno se vratila na standardno (zimsko) vreme.
Podsetimo, zimsko računanje vremena ove sezone trajaće do 28. marta 2027. godine kada ponovo pomeramo sat, odnosno vraćamo ga jedan sat unapred i tog momenta počinje letnje računanje vremena.