"Autoritarni vladar Srbije" lično je intervenisao kako bi unapredio navodno nezakonit plan da se za potrebe izgradnje Trampove kule ustupi zaštićena lokacija u Beogradu, otkriva Gardijan.
Oglas
Aleksandar Vučić sazvao je sastanak sa zvaničnicima u svojim predsedničkim kancelarijama kako bi razgovarali o tom projektu, koji je doveo do podizanja optužnice bez presedana protiv visokih funkcionera njegovog režima, zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja, navodi Gardijan.
Veruje se, nastavlja britanski portal, da je ovaj krivični postupak prvi koji je proizašao iz globalne kampanje Trampovih za sticanje bogatstva, koju kritičari opisuju kao sistem „usluga za novac“, u kojem je sve, od ublažavanja sankcija do najsavremenijih čipova, dostupno onima koji obogaćuju prvu porodicu i njene saradnike.
Navodna zavera da se ukine status zaštite istorijske zgrade u srpskoj prestonici baca senku na izbore zakazane za 25. oktobar, na kojima će Vučić pokušati da produži svojih 12 godina na vlasti, suočen sa masovnim protestnim pokretom podstaknutim korupcijom u vlasti.
Vučić, bivši nacionalistički ministar informisanja za vreme Slobodana Miloševića, ugostio je u Beogradu sina američkog predsednika Donalda Trampa Mlađeg i njegovog zeta Džareda Kušnera, dok su razvijali planove za izgradnju hotela i stambenog tornja vrednog 500 miliona dolara, koji bi dopunio njihov globalni portfolio nekretnina.
Nakon što su prošlog decembra podignute optužnice zbog zloupotrebe službenog položaja, Kušnerova kompanija saopštila je da se projekat „u ovom trenutku“ neće realizovati.
Vučić je zapretio odmazdom, nazvavši tužioce „korumpiranim bandama“ koje su „izmišljale slučajeve“.
Ministar kulture Srbije jedan je od optuženih za zloupotrebu službenog položaja, dodaju.
Međutim, istraga Gardijana, zasnovana na intervjuima i procurelim dokumentima, otkriva da je upravo srpski predsednik vodio prvi sastanak na kojem se razgovaralo o navodnoj šemi.
Ovaj ključni sastanak ne pominje se u optužnici, što otvara pitanja o tome koje informacije tužioci prećutkuju i zašto.
Predstavnici Trampovih i Kušnera izjavili su da oni nisu imali nikakve veze sa ukidanjem statusa zaštite zgrade i da bi bilo „netačno“ tvrditi da je projekat u Beogradu bio deo šeme „usluga za novac“.
Vučić nije odgovorio na zahteve za komentar, piše Gardijan.
Njegova odluka da raspiše vanredne izbore znači da ročište na kojem bi svedoci mogli da otkriju detalje o njegovoj umešanosti neće biti održano pre završetka glasanja.
"Besplatan zakup na 99 godina"
Šestog februara 2024. godine profesorka konzervacije Dubravka Đukanović došla je na sastanak u Predsedništvo. Tri godine bila je direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Tema sastanka bila je zgrada Generalštaba, nekadašnje sedište jugoslovenskog Ministarstva odbrane u centru Beograda.
Ta građevina, arhitektonski dragulj koji se smatra simbolom otpora nacistima, već je bila veoma cenjena kada su je snage NATO-a bombardovale 1999. godine, tokom kampanje čiji je cilj bio da primoraju Miloševića da povuče snage sa Kosova, čime je njen simbolički značaj dodatno produbljen, opisuje Gardijan.
Vučić je lično 2016. godine ponovo potvrdio zakonom zaštićeni status zgrade Generalštaba.
Sada je predsednik rekao da želi da Đukanović ukine taj status, prema rečima dve osobe upoznate sa sastankom. Neki neimenovani „strani investitor“ bio je zainteresovan za tu lokaciju, prenosi britanski medij.
Prema srpskom zakonu, oduzimanje statusa zaštićenog kulturnog dobra zgradi Generalštaba nije bilo u nadležnosti Đukanović. Njen zavod morao bi da naruči stručno mišljenje, u kojem bi morali da budu navedeni valjani razlozi zbog kojih zgrada više ne zaslužuje status zaštićenog kulturnog dobra.
Ali predsednik je želeo da se to dogodi. Visok 198 centimetara i netolerantan prema neslaganju, Vučić može da bude zastrašujuć, prenosi Gardijan.
Njegov ton prema Đukanović i još jednom zvaničniku zaduženom za zaštitu kulturnog nasleđa koji je prisustvovao sastanku bio je neprijatan, rekli su izvori. Govorio im je da su lenji i nesposobni. Poruka je bila jasna: uradite ono što tražim ili podnesite ostavku.
Moguće objašnjenje za Vučićevu odlučnu intervenciju pojavilo se narednog meseca, kada je procureo sporazum između Vlade Srbije i Kušnerove kompanije za promet nekretnina.
Iz procurelog sporazuma videlo se da su srpske vlasti Kušnerovoj kompaniji odobrile zakup lokacije Generalštaba na 99 godina, bez naknade.
Kušner, čiji je portparol rekao da se projektom bavio još od 2021. godine, objavio je na platformi X sliku idejnog rešenja i izrazio svoje „oduševljenje“.
Vest o tome nije naišla na opšte odobravanje u Beogradu.
„Srbija nije švedski sto, a Vučić nije konobar. Ovo nije njegovo privatno vlasništvo“, rekao je Aleksandar Jovanović Ćuta, ekološki aktivista koji je otkrio sporazum.
Ipak, Vučićev režim nastavio je sa potpisivanjem ugovora, datiranog 13. maja 2024. godine, koji je video Gardijan, a kojim se obavezao da će „status kulturnog nasleđa“ te lokacije biti ukinut „na zadovoljstvo“ Kušnerove kompanije.
"Ili postupite po nalogu ili podnesite ostavku"
Nedelju dana nakon potpisivanja ugovora, Đukanović je pozvana na još jedan sastanak. Ovog puta predsednik nije bio prisutan. Glavnu reč vodio je Siniša Mali, ministar finansija i Vučićeva desna ruka, piše Gardijan.
Mali je pozvao Đukanović i Oliveru Vučković, najvišu zvaničnicu Beograda zaduženu za zaštitu kulturnog nasleđa, da ukinu zaštićeni status lokacije Generalštaba, navodi se u optužnici, u delu koji sadrži sažetak iskaza koje su dve žene kasnije dale tužiocima.
U optužnici se ne pominje raniji sastanak sa predsednikom, ali se ukazuje na to da je o toj temi već bilo reči.
„Mali ih je pitao da li su razmislile o tome i da li će pokrenuti postupak za ukidanje statusa zaštićenog kulturnog dobra zgradi“, navodi se u optužnici.
Žene su odbile, „smatrajući da za to nisu ispunjeni zakonski uslovi“. U tom slučaju, rekao im je Mali, trebalo bi da podnesu ostavke, ponavljajući ultimatum svog šefa iz februara. One su to i učinile.
U pismu o ostavci, koje je Gardijan video, Đukanović je napisala da ne može da pristane „na neprimerene intervencije koje bi trajno uništile sve vrednosti kompleksa, koji svedoči o najvišim dostignućima savremene srpske arhitekture i od neprocenjivog je značaja za očuvanje trajnih stvaralačkih vrednosti, obrazovanje budućih generacija i jačanje kulturnog identiteta srpskog naroda“.
Đukanović i Vučković potvrdile su Gardijanu da je ovaj prikaz događaja tačan.
Đukanović je dodala:
„Radije ne bih davala nikakve izjave o ovom pitanju dok je sudski postupak u toku.“
O planu za Generalštab mesecima se malo govorilo. U novembru 2024. je Tramp pobedio Kamalu Haris i ponovo osvojio predsednički mandat. Deset dana kasnije, Vučićeva vlada saopštila je da je lokaciji Generalštaba ukinut status zaštićenog kulturnog dobra.
"Porodični posao"
Jedna od prvih stvari koje je Tramp uradio nakon povratka na predsedničku funkciju bila je da odbaci obećanje koje je dao tokom prvog mandata, da se njegova porodična kompanija neće upuštati u poslovne aranžmane u inostranstvu dok je on na funkciji.
„Razmere korupcije biće neuporedivo veće od onoga što smo videli tokom prve Trampove administracije“, upozorila je tada Ketlin Klark, pravnica specijalizovana za etička pitanja u državnoj upravi na Pravnom fakultetu Univerziteta Vašington.
Kako je rekla, Tramp je znatno olakšao kupovinu njegove naklonosti.
Porodična kompanija zvanično je ostala pod kontrolom njegova dva najstarija sina, Dona Mlađeg i Erika, podseća Gardijan.
U januaru 2025. godine, četiri dana nakon inauguracije njihovog oca, Erik je govorio o nekim novim projektima. Porodice Tramp i Kušner, njujorške porodice koje se bave nekretninama i koje su povezane brakom, odlučile su da pokrenu svoj prvi zajednički poduhvat: hotel i toranj u Beogradu, koji je planirao Kušner, nosili bi ime Tramp.
„Biće zabavno okupiti porodicu. Srbija je jedna od najbrže rastućih zemalja u Evropi i izuzetno nam je čast što smo tamo", rekao je Erik za Njujork tajms.
Kušner, koji je doputovao u Beograd na sastanak sa srpskim liderom, koji je Vučić opisao kao „inspirativan“, dodao je:
„Naše istraživanje pokazalo je da bi brend Tramp bio najbolji za ovo tržište.“
Potražnja za tim brendom naglo je porasla širom sveta tokom drugog Trampovog mandata, uz optužbe da se iza toga krije sistem uzajamnih usluga.
U Vijetnamu je Erik zasipan konfetama na svečanosti povodom početka izgradnje golf-odmarališta vrednog 1,5 milijardi funti, za koje su dozvole izdate neuobičajeno brzo. Tramp je zatim prepolovio carine na robu iz Vijetnama.
Saudijci su uložili novac u Kušnerov fond, a pojavili su se i planovi za izgradnju Trampovog trga u Džedi. Tramp je potom pristao da proda kraljevini nove američke borbene avione.
Kompanija jednog kripto-magnata i visoki zvaničnici Ujedinjenih Arapskih Emirata sklopili su unosan posao sa kompanijom World Liberty Financial, poduhvatom u oblasti digitalnih valuta koji su osnovali Don Mlađi i Erik. Tramp je kripto-magnatu dao pomilovanje, a Emiratima omogućio pristup američkim čipovima čiji je izvoz ograničen.
Upitan prošle godine o takvim poslovima, Kušner, koji je sada predsednički izaslanik za Rusiju, Izrael i druga pitanja, rekao je:
„Ono što ljudi nazivaju sukobom interesa… ja nazivam iskustvom i odnosima zasnovanim na poverenju koje imamo širom sveta.“
Oni koji uspostave „odnose zasnovane na poverenju“ sa Trampovima, čak i kada ne postoji očigledna uzajamna korist, dobijaju nešto manje opipljivo, ali možda ipak vrednije: auru prijateljstva sa predsednikom koji je spreman da upotrebi svoju moć kako bi manjim državama i njihovim liderima pomogao da opstanu ili ih uništio, piše Gardijan.
Vučić ima mnogo toga zajedničkog sa Trampom, dodaje.
Obojica su bliski sa Vladimirom Putinom i preziru EU – u Vučićevom slučaju, uprkos tome što je njegova zemlja podnela zahtev za članstvo.
Zajednički prezir prema NATO-u možda objašnjava zašto je jedini deo nasleđa zgrade Generalštaba za koji je u planu obnove obećano da će biti sačuvan bio spomenik posvećen „agresiji“ Alijanse na Srbiju.
A mnogo je toga za šta bi Vučić mogao da iskoristi pomoć SAD, a pre svega sudbina Kosova, za koje tvrdi da je i dalje deo Srbije, piše Gardijan.
Nedugo nakon što se njegov otac vratio na funkciju, Don Mlađi doputovao je u Beograd. Vučić je rekao da je tokom njihovog sastanka „istakao značaj ekonomskih i političkih odnosa Srbije i SAD i naglasio važnost strateške saradnje između dve zemlje i zajedničkih projekata u godinama koje dolaze“.
Kada se Don Mlađi vratio sledećeg meseca, Vučić ga je poslužio pečenim prasetom.
Za Vučića je podrška prve porodice stigla u pravom trenutku. Nekoliko dana pre nego što je njegov režim ukinuo zaštitu lokacije Generalštaba, urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi, pokrenulo je talas protesta protiv korupcije.
Slogan studentskih organizatora protesta postao je „Srbija ili mafija“.
Poseta Dona Mlađeg održana je uoči najvećih demonstracija u istoriji Srbije. On je pozvao Vučića da gostuje u njegovom podkastu „Triggered“ i izjavio da protivnici srpskog lidera „koriste kao oružje“ tragediju u Novom Sadu, baš kao što su Trampovi protivnici učinili sa neredima na Kapitolu nakon njegovog poraza na izborima 2020. godine.
Međutim, demonstranti su nastavili da održavaju zamah protesta i počeli da se okupljaju i protiv izgradnje Trampovog tornja.
U maju 2025. godine Vučić je otputovao u SAD, nadajući se da će se sastati sa Trampom u Mar-a-Lagu, njegovom privatnom klubu na Floridi.
Uspeo je da se vidi sa Rudijem Đulijanijem, Trampovim ozloglašenim advokatom, ali ne i sa predsednikom. Državni mediji izvestili su da je razlog za to bio Vučićev iznenadni zdravstveni problem.
Tek što se Vučić vratio kući, policija je uhapsila Gorana Vasića, čoveka koji je postavljen na čelo zavoda za zaštitu kulturnog nasleđa umesto Dubravke Đukanović, nakon njene ostavke.
Da bi se postiglo ukidanje zaštite zgrade Generalštaba, tužioci su naveli da je Vasić falsifikovao stručno mišljenje kojim se to podržava.
Uslеdila su nova hapšenja. U decembru 2025. godine protiv Vučićevog ministra kulture (Nikole Selakovića) podignuta je optužnica zbog zloupotrebe službenog položaja, zbog njegove navodne uloge u slučaju Generalštaba.
U roku od nekoliko dana, Kušnerova kompanija saopštila je da odustaje od projekta.
"Pokušaj državnog udara ili zataškavanje?"
Vučićeva pretnja odmazdom nije bila prazna, nastavlja Gardijan.
Njegovi saveznici napali su Đukanović, tvrdeći da je pokušala lično da se okoristi tokom svog mandata na funkciji u zavodu za zaštitu kulturnog nasleđa.
Njena zamenica, koju je posetila državna bezbednosna služba nakon što je na televiziji osudila ukidanje zaštite zgrade Generalštaba, optužena je za nepovezane zloupotrebe.
Strukovno udruženje konzervatora Srbije saopštilo je da je cilj toga „očigledno njeno diskreditovanje“. Očekuje se da obe svedoče u krivičnom postupku.
Za posebno odeljenje tužilaštva za organizovani kriminal, koje je podiglo optužnice, ovo je slučaj koji predstavlja prekretnicu. Nikada ranije optužnica nije podignuta protiv ministra Srbije koji je na funkciji.
Vučić optužuje tužioce da pripremaju državni udar. Drugi se, međutim, plaše da oni ne idu dovoljno daleko.
Ta zabrinutost porasla je u aprilu, kada je Nikola Selaković, optuženi ministar kulture, tokom pojavljivanja pred sudom otkrio da je, dok je policija pretresala njegovo ministarstvo, sedeo u svojoj kancelariji, pio šljivovicu i pušio cigarete sa Mladenom Nenadićem, šefom odeljenja tužilaštva za organizovani kriminal.
Portparol tog odeljenja izjavio je da „nije bilo razgovora o toku postupka“.
„U svemu što se događalo u vezi sa potencijalnim investicijama video sam priliku za našu zemlju i građane“, rekao je Selaković, kome preti zatvorska kazna od tri godine ukoliko bude osuđen.
Protiv Vučića nije podignuta optužnica. Isto važi i za njegovog bliskog saradnika Malog. Obojica negiraju da su učinili bilo šta protivzakonito.
U optužnici se pominju dokazi svedoka koji su prisustvovali sastanku sa Vučićem u februaru 2024. godine, ali se sam sastanak ne navodi, što otvara pitanja o očiglednoj odluci da se izostavi ono što bi, čini se, predstavljalo ključni deo prikaza događaja, piše Gardijan.
Portparol odeljenja tužilaštva za organizovani kriminal rekao je da ono poseduje dokaze o sastanku Vučića i zvaničnika zaduženih za zaštitu kulturnog nasleđa u februaru 2024. godine.
Pored osoba protiv kojih su već podignute optužnice, tužilaštvo je „sprovodilo predistražni postupak u ovom slučaju kako bi utvrdilo i eventualnu krivičnu odgovornost drugih osoba“, dodao je portparol.
Vučić se povukao sa funkcije i ne može da se kandiduje za još jedan mandat, ali se očekuje da će zadržati kontrolu nad režimom ukoliko 25. oktobra bude izabran za premijera.
Bela kuća uputila je pitanja kompaniji Trampovih. Njen predstavnik rekao je:
„Trampova organizacija nema planove za razvoj bilo kakvog projekta u Beogradu, ni u jednom trenutku nije bila uključena ni u kakve razgovore ili pregovore o kupovini bilo koje lokacije u Beogradu i negira bilo kakvu umešanost u navodne tvrdnje ili saznanja o njima.“
Kušnerov portparol rekao je:
„Tvrdnja da je Džared Kušner radio na projektu u Beogradu u okviru bilo kakvog političkog dogovora ili šeme 'usluga za uslugu' kategorički je netačna.“
Reč je, tvrde oni, bila o „prilici da se lokacija povezana sa bolnim poglavljem srpske istorije pretvori u simbol izlečenja i pomirenja, uz značajna privatna ulaganja, nova radna mesta i ekonomske mogućnosti za Beograd“.
Portparol je dodao:
„Džared nije imao nikakvu ulogu u internim postupcima srpske vlade u vezi sa statusom zaštite te lokacije.“
Uprkos svim Vučićevim teškoćama, čini se da priča o Trampovom tornju u Beogradu nije odvratila druge od poslovanja sa prvom porodicom, piše Gardijan.
Tramp i dalje poseduje vlasničke udele u desetinama svojih kompanija, čak i ako ih nominalno vode njegovi sinovi. U julu je objavio izveštaj o finansijskom stanju za prvu godinu svog povratka u Belu kuću. U njemu je navedeno da je zaradio dve milijarde dolara.
Pogledajte još: Potreba da se umilostive SAD i Donald Tramp, nema ekonomske logike" - Radak o detaljima tajnog ugovora za Generalštab
Teme