Srbija, kao i ostale zemlje regiona i članice Evropske unije, i ove godine prati ustaljeni raspored, dok u Evropi i dalje postoje države koje ne menjaju vreme tokom godine.
Satove ove nedelje pomeraju sve članice EU, kao i Norveška i Švajcarska. Isto će učiniti Moldavija i Ukrajina, uz izuzetak pojedinih područja na istoku zemlje i Krima.
U Evropi su retke zemlje koje ne menjaju vreme. Island tokom cele godine ostaje na UTC+0, Belorusija je 2011. prešla na UTC+3 tokom cele godine, dok je Rusija u oktobru 2014. trajno prešla na UTC+3 u zapadnom delu zemlje, uključujući Moskvu.
Možda vas zanima
Turska je 2016. odlučila da zadrži UTC+3 tokom cele godine, a iste godine sezonsko pomeranje sata ukinuo je i Azerbejdžan. Prema istraživanju istraživačkog centra Pew iz 2023. godine, vreme ne menjaju ni Jermenija i Gruzija.
Izvan Evrope, u poslednjoj deceniji sezonsko pomeranje sata ukinuli su i Brazil, Iran, Jordan, Namibija, Samoa, Sirija i Urugvaj. Kanadska provincija Britanska Kolumbija odlučila je u martu 2026. da trajno zadrži letnje računanje vremena.
Shutterstock/ALPA PROD
Kako je u ostatku sveta?
U Sjedinjenim Američkim Državama satovi se ove godine vraćaju jedan sat unazad tek 1. novembra. Tamo se rasprava vodi u suprotnom smeru nego u delu Evrope.
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je 14. jula 2026. zakon poznat kao "Sunshine Protection Act", kojim bi letnje računanje vremena bilo uvedeno tokom cele godine. Predlog sada treba da razmotri Senat, a da bi stupio na snagu, morao bi da ga potpiše i predsednik SAD. Savezni zakon trenutno ne dozvoljava saveznim državama da samostalno uvedu trajno letnje računanje vremena.
U Australiji je sat pomeren unapred 4. oktobra, a vraćanje na standardno vreme sledi u aprilu. Letnje računanje vremena koriste Australijska prestonička teritorija, Novi Južni Vels, Južna Australija, Tasmanija i Viktorija, dok ga Zapadna Australija, Kvinslend i Severna teritorija ne koriste.
U Africi je Egipat 2023. godine bio jedina država koja je koristila letnje računanje vremena, a ove godine ono se tamo završava 30. oktobra. Maroko je 2018. odlučio da tokom cele godine zadrži UTC+1, uz vraćanje na UTC+0 tokom ramazana, dok je Namibija 2017. trajno prešla na UTC+2. Kanarska ostrva, Seuta, Melilja i Madeira takođe pomeraju sat u skladu sa evropskim pravilima.
Zašto se sat uopšte pomera?
Satovi su prvi put pomereni 30. aprila 1916. godine u Nemačkom carstvu i Austro-Ugarskoj, tokom Prvog svetskog rata, kako bi se uštedelo na uglju.
Nemačka je ovu praksu ukinula 1919. godine, ponovo je uvela u periodu od 1940. do 1949, a današnji sistem primenjuje od 1980. godine, nakon naftne krize iz 1973. Od 1996. sve članice Evropske unije pomeraju sat istih dana. Prema evropskoj direktivi, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, a završava se poslednje nedelje u oktobru.
Ušteda energije bila je glavni razlog za uvođenje ove prakse, ali nemačka Savezna agencija za životnu sredinu navodi da se moguća ušteda u velikoj meri poništava povećanom potrošnjom energije za grejanje tokom hladnijih jutara.
Shutterstock/Pixora ST
Kako pomeranje sata utiče na ljude?
Evropski parlament je u rezoluciji iz februara 2018. naveo da analize nisu dale jasan odgovor o ukupnim koristima i štetama promene vremena, ali da ukazuju na moguće negativne posledice po zdravlje.
U javnom savetovanju Evropske komisije 2018. godine učestvovalo je oko 4,6 miliona ljudi, a 84 odsto izjasnilo se za ukidanje pomeranja sata. Među razlozima koje su građani navodili bili su umor i zabrinutost zbog većeg broja saobraćajnih nesreća.
Usklađeno pomeranje vremena važno je i za međunarodni železnički i avio-saobraćaj. Promena se obavlja u ranim jutarnjim satima nedeljom, kada je obim saobraćaja najmanji.
Možda vas zanima
Evropska komisija predložila je ukidanje sezonskog pomeranja sata 12. septembra 2018. godine, a Evropski parlament podržao je predlog 26. marta 2019, sa 410 glasova za i 192 protiv. Međutim, Savet Evropske unije, čija je saglasnost neophodna, nije usvojio zajednički stav, pa je proces zaustavljen.
Glavni spor nije u tome da li pomeranje sata treba ukinuti, već koje vreme bi trebalo zadržati. Severne evropske zemlje uglavnom su naklonjenije trajnom zimskom računanju vremena, dok južne zemlje češće podržavaju trajno letnje vreme.
Poljsko predsedavanje Savetom EU u prvoj polovini 2025. godine predložilo je da sve članice trajno pređu na letnje računanje vremena, uz preispitivanje odluke posle dve godine, ali dogovor nije postignut.
Jedna od prepreka je i strah od stvaranja neujednačenih vremenskih zona u Evropi. Ukoliko bi svaka država samostalno odlučivala koje vreme da zadrži, susedne zemlje mogle bi da imaju različito vreme, što bi otežalo organizaciju železničkog i avio-saobraćaja, kao i svakodnevni život ljudi koji prelaze granice zbog posla. Irska je 2019. godine upozorila da bi nakon Bregzita na ostrvu mogle postojati dve vremenske zone.
Španija je 20. oktobra 2025. godine predložila ukidanje pomeranja sata od 2026. godine, uz podršku Finske i Poljske. Evropska komisija je u februaru 2026. pokrenula studiju o posledicama eventualnog ukidanja, a završetak istraživanja planiran je do kraja ove godine.
Ipak, konačna odluka još nije doneta, pa će građani Srbije i ove nedelje pomeriti kazaljke jedan sat unazad.