Mađarska policija uhapsila je pre dva dana bivšeg guvernera Centralne banke Mađarske, što je značajan korak u nastojanjima nove vlade da istraži navodne finansijske zloupotrebe tokom vladavine Viktora Orbana, čija je vlada optužena za rasprostranjenu korupciju. Prethodno su uhapšena i dva bivša ministra. Mađarski novinar i urednik Telex.hu Gergelji Brukner rekao je za N1 da Orban "nikada nije dozvoljavao da se neko iz Fidesove političke porodice u vestima pojavi kao kriminalac ili da bude predmet istrage" i da je to za one koji su pratili tu priču bilo "veoma razočaravajuće".
Oglas
N1: Bivši guverner Centralne banke Mađarske uhapšen je pre nekoliko dana. Novinari su njegove prevare i poslove razotkrili mnogo pre hapšenja. Koja otkrića je trebalo da podstaknu nadležne da ranije reaguju i ko je odgovoran što se po njima nije postupalo?
"Da, to je veoma dobro pitanje. Tokom poslednjih 12 ili 13 godina, pošto je gospodin Matolči bio guverner od 2013. do 2025, napisali smo, ne znam tačno, možda 500 članaka o raznim veoma neobičnim slučajevima.
Suština je bila u tome da je on bio guverner Centralne banke, dok je njegov sin Adam Matolči bio poslovni čovek, a njegovi prijatelji su mnogo poslovali sa Centralnom bankom. Radilo se o obnovi njenog sedišta, poslovima u oblasti komunikacija i brojnim poslovima s nekretninama. Dakle, taj krug ljudi dobijao je mnogo poslova.
Na kraju je mnogo javnog novca nestalo, a ti privatnici, posebno prijatelji guvernerovog sina, postali su veoma, veoma bogati. Kupovali su brojne nekretnine u Dubaiju, Njujorku, Londonu i Parizu, luksuzne automobile i druge stvari.
Pre izbora u Mađarskoj ovog aprila imali smo utisak da krivičnog gonjenja uopšte nema. Policija i tužilaštvo nisu ništa preduzimali. Zato mislim da su najodgovorniji rukovodioci tih institucija. Svi su imali osećaj da ti ljudi uživaju neku vrstu zaštite, jer je Fides bio na vlasti 16 godina, a gospodin Matolči je ranije bio ministar u Orbanovoj vladi.
Viktor Orban nikada nije dozvoljavao da se neko iz te političke porodice u vestima pojavi kao kriminalac ili da bude predmet istrage. Za nas koji smo pratili tu priču to je bilo veoma razočaravajuće", rekao je Brukner.
N1: Fides je ranije pokušao da ograniči i pristup finansijskoj dokumentaciji fondacija Centralne banke. Šta je ta tajnovitost omogućila i kakvu odgovornost za to snosi Orbanova vlada?
"Da, pokušali su. Ne znam tačno, ali mislim da je to bilo pre 12 godina, na samom početku ove priče, kada su novinari počeli da traže informacije od javnog značaja o tome kako se taj novac koristi. Nisam pomenuo da je sve počelo kada je Centralna banka 2014. ostvarila određenu dobit i osnovala nekoliko fondacija. U njih su uplatili, ne znam, pola miliona evra ili nešto više, a zatim su taj novac počeli da koriste za razne poslove s nekretninama. Kupovali su poljske i švajcarske akcije, kupili su univerzitet i razne druge stvari.
Uvek bismo među krajnjim stvarnim vlasnicima pronalazili nekoga iz poslovnog kruga koji sam pomenuo. Kada smo počeli da postavljamo pitanja o trošenju tog novca, zaista su pokušali da nam uskrate informacije. Rekli su da to više nije javni, nego privatni novac i da nemamo pravo da dobijemo informacije o njemu.
Srećom, mađarski Ustavni sud rekao je da je to javni novac. Možda se pominjao i evropski sud, ali do tog nivoa se nije ni stiglo, jer je mađarski Ustavni sud već presudio da nije tačno da je reč o privatnom novcu. Zbog toga su morali da nam pokažu kako ga koriste.
Prvi skandal izbio je pre otprilike deset godina, kada smo videli da je prijatelj Matolčijevog sina dobio ogroman novac za jednu medijsku kompaniju. Možda je to bila početna tačka. Kasnije više nisu imali nikakvih ograničenja. Koristili su taj novac za različite poslove, ali je korist svaki put ostvarivao taj privatni krug, a ne javnost."
N1: Matolči, naravno, nije jedini slučaj, niti jedini uhapšeni. Tu je i Hanko, bivši ministar kulture. Dokle su novinari uspeli da prate navodno preusmeravanje novca namenjenog kulturi u Fidesovu izbornu kampanju? Ko je u tom slučaju zaista odlučivao o dodeli novca?
"Dugo sam pratio slučaj Matolči, a slučajem Hanko nisam se toliko detaljno bavio. Ali mogu da kažem da je to zaista sasvim drugačija priča. U slučaju Matolči mnogo javnog novca završilo je u privatnim džepovima. Kod Hankoa je malo drugačije. On je, kao ministar kulture, smatrao da može da deli velike količine javnog novca iz nacionalnog fonda za kulturu različitim muzičarima i umetnicima koji nisu bili naročito kvalitetni, ali su podržavali Fidesovu kampanju.
Dakle, u tom skandalu nije reč samo o Hankovom krivičnom delu - naravno da jeste reč o krivičnom delu - već je glavni problem to što je javni novac koristio isključivo za Fidesovu političku porodicu. Naravno, ne možete da poznajete sva ta mađarska imena, ali zamislite da u nekoj zemlji postoje Plasido Domingo i Lučano Pavaroti, a ne dobiju ni forintu, dakle ništa. A onda neki čovek koji povremeno zapeva u kafani, ali je veliki pristalica Fidesa, dobije, recimo, milion evra. Bilo je potpuno suludo koristiti nacionalni fond za kulturu da bi se novac delio muzičarima koji podržavaju Fides. U tome je skandal.
Reč je o velikom novcu, 17 milijardi forinti. Mnogi se, da tako kažem, mole za gospodina Hankoa, jer je politička porodica i dalje uz njega. Smatraju da taj čovek nije krao novac za sebe. Naravno, Fides ni ne kaže da je krao, već da je davao novac određenim muzičarima.
Kritike koje dolaze s druge strane, opozicione, odnosno sada vladajuće, predstavljaju kao deo svojevrsnog kulturnog rata između dva tabora. Ali to, naravno, nije tačno. Bilo je potpuno suludo dati toliko javnog novca takvim ljudima."
N1: Kada govorimo o slučajevima u Mađarskoj, tu je i bivši ministar Šestak, koji je bio ministar nacionalnog razvoja. Šta istraga otkriva o odnosu između javnih nabavki, privatnog bogaćenja i političke moći za vreme Viktora Orbana?
"To je tužna priča. Mislim da je gospodin Šestak imao veoma lošu reputaciju čak i među političarima Fidesa. Bio je ministar razvoja, ali je istovremeno učestvovao u brojnim poslovima, ponekad za svoj region. Dolazio je iz istočnog dela Mađarske, uz granicu sa Ukrajinom, i pokušavao je da tamo usmeri mnogo novca. Međutim, često je vodio i sopstvene poslove, između ostalog u informatičkom sektoru. Sada je aktuelan slučaj povezan s jednom autobuskom kompanijom. To je duga i veoma složena priča, koja uključuje lizing i prodaju, ali je na kraju nesumnjivo reč o korupciji.
Zanimljivo je videti da su gospodin Hanko i gospodin Šestak istovremeno završili u zatvoru, ali svi članovi Fidesa veoma glasno brane Hankoa, dok za Šestaka niko nema lepu reč, jer je zaista imao lošu reputaciju među stranačkim kolegama.
S druge strane, mogu da kažem da gospodin Orban nikada nije rekao ništa negativno o gospodinu Šestaku. I kada više nije bio ministar, ostao je poslanik u parlamentu, dakle mogao je da ostane deo te političke porodice.
Orban je uvek smatrao da je mnogo važnije zaštititi političku porodicu i da nije dobro da se u javnosti pojavljuju skandali povezani s njom. Zato je štitio te ljude i uvek govorio da su brojni napadi i članci u kritičkim medijima samo deo kulturnog rata, odnosno da levo-liberalna strana stalno nekoga napada. Ali to nije tačno. Zaista je bila reč o dugogodišnjem kriminalu. Ali pred javnošću nikada nije preduzeo nikakve korake protiv tih ljudi koji su se bavili kriminalom."
Teme